Bliski istok posle osmanskog osvajanja uživao je u svom miru i zaboravu sve tamo do 2016. godine, pred sam kraj Prvog svetskog rata kada je došlo do raskrajanja Turske na tom prostoru i zaintresovanosti Velike Britanije i Francuske za taj prostor, gde vokvni mir, granice između plemena i etničkih grupa bile su povučene lenjirom ne uvažajući ni etničke ni kulturne razlike ovog šarolikog prostora.
Kada su usledili konflikti i ratovi posebno kada je formirana “Erec Izrael”, država Izrael prostor Bliskog istoka-Levanta postao je poligon za ispitivanje naoružanja veliki sila, ratnih doktrina među okolnim državama.
Neki sukobi su završeni i zakopane sekire, a neki nisu poput izraelsko-palestinskog, gde je većina arapskih država tiho podržala Izrael i “Pilatovski oprala ruke” od Hamasa i Palestinaca zbog ekonomske saradnje sa Izraelom.
Osim Gaze trenutno najveće žarište je severna granica Izraela sa Libanom gde se vodi raketni rat Hezbolaha protiv Izraelske armije. Koristi se sve od tenkova, protivoklopnih raketa, aviona, bespilotnih letelica u borbenim i izviđačkim misijama.
Izrael iako ima veliku vojnu silu za sada se ne usuđuje da samostalno krene u ratnu avanturu koja će dobiti naziv Treći libanski rat.
Israeli soldiers on Lebanon border: (so far)
— Clash Report (@clashreport) June 13, 2024
— Trebuchet
— Flaming arrow
— Molotov cocktails pic.twitter.com/1CPGy2679V
Prvi je bio od 1982-2000, Drugi kratkotrajni jul-avgust 2006, a za treći se čeka mada okvirno poečo je u oktobru 2023, samo bez otovorene intervencije. Obe strane se szdržavaju. Izraelci koji imaju vojnu moć pre svega samohodne haubice, tenkove, teške oklopne transportere, borbene helikoptere, avione: F-15 Ra am, F-35 Adir i F-16 Sufa ne mogu da postignu željene rezultate protiv Hezbolaha.
Nova taktika? Pa i nije baš nova taktika, nego više taktika od pre nekoliko vekova, ono što je bilo karaktersitika za antiku i rani srednji vek našlo je primenu u 21 veku u eri veštačke intelignecije i robotizovanih platformi i to baš na Levantu, tamo gde su tim oruđem krkvave bitke i opsade zamkova i borbu za Jerusalim vodili krstaši i vojska neprikosvnovenog Salaha al Dina ili Saladina koji je Krstaše naučio lekciji kako se vodi manevatski rat.
Stone age: Israeli soldiers appear to be firing bottles (likely molotov cocktails) on Lebanon border. pic.twitter.com/RxswYyjaRC
— Clash Report (@clashreport) June 13, 2024
Sada je došlo vreme da i Izraelci koji su od 2003 imali nekoliko transformacija vojske za rat protiv udarnih grupa boraca šiitske organizacije Hezbolah koriste katapult, luk i strelu i izbacivač molotovljevih koktela. Sve arhaična oružja da smo od munjevitog rata i sukoba niskog intenziteta, došli do toga da vodimo Asimetrični rat.
Prema nekim izraelskim medijima, izraelska vojska nije smela da koristi artiljeriju za paljenje vegetacije u blizini svoje prednje operativne baze na libanskoj granici, pa su odlučili da koriste srednjovekovne metode kako bi otežali neprijateljske napade na njih.
U Srednjem veku posetepeno su se počela ustaljivati druga ratna oruđa koja su primenom asimetrije trebali da slabosti pretvore u prednost. Uspeh je tad kao i sad bio vezan za brzinu, inovativnost, mobilnost i veštinu.
Ideja o primeni Asimetrije naspram simetrije u taktici vojnog sukoba se pojavila na Levantu. Inspiracija je nađena u srednjovekovnim akcijama kada su se sukobljavale vojske različitih formacija na terenu. Kada su britanski strelci velikim lukom i strelom i primenom samostrela slamali otpor francuske teške konjice .. Tokom 12, 13 i 14 veka dugi luk, samostrel i katapult postali su sredstva za ostvarivanje prevlasti u osvajanju zamkova i zaustavljanju prodora konjice sve dok na teren nije stupila kraljica bojišta “artiljerija” koja je i danas nezaobilazni vid/rod svake vojske i masovno se koristi u Ukrajini, ali i na prostoru granice Izraela i Libana i same Gaze.
Nekada carstva u Evropi, i na Bliskom istoku, a danas države postale su korisnici asimetričnih sredstava u postizanju određenih ciljeva nekonvencionalnim metodama.
Hezbolah već skoro više od polagodine intenzivno protivoklopnim raketama napada izraelske položaje, osmatračka sredstva na samoj granici. Masovna primena skupih sredstava nije dala željene rezultate pa su se morala primeniti nekonvencionalna sredstva: katapult, luk i strela i bacač molotovljevih koktela preko zida koji razdvaja Liban od Izraela.
Evidentno je da u prvih sedam meseci rata na granici veću inovativnost je pokazao Hezbolah, zbog koga je Izrael morao da povuče dosta trupa iz same Gaze na sever na Golan i granicu sa Libanom
Zanimljivi snimci pokazuju da su Izraelske odbrambene snage počele da koriste drveni katapult za lansiranje zapaljivih projektila na skrovišta Hezbolah koji pokušavaju da upotrebe protivtenkovske projektile na graničnim punktovima protiv izraleske vojske što Izraelcima zadaje veliku glavobolju pa moraju da se snalaze sa različitim asimetričnim pretnjama.
Posle snimke katapulta pojavio se snimak gde izraelski vojnik koristi zapaljive strele koje ispaljuje iz luka preko zaštitnog zida kako bi pokušao da zaustavi mobilne timove boraca Hezbolaha koji sa protivoklopnim raketama koje lansiraju na izraelske položaje unose nemir.Na snimku se jasno vidi vojnik koji iz klečećeg stava ispaljuje zapaljenu strelu prema položaju Hezbolaha.
Izgleda da silna digitalizacija, veštačka inteligencija ne daje jasne i konkretne rezultate kao što se mislilo i u slučaju Hamasa, tako i u slučaju Hezbolaha.
Osim u slučaju kad je u pitanju taktika ciljanih ubistva u kojoj je Izrael uspeo da eliminiše veliki broj visokorangiranih službenika Hamasa i Hezbolaha, ratnih komandnata pa i iranskih Pasdarana od Golanske visoravni, preko Damaska, Bejruta, Iraka