Američko vazduhoplovstvo je nedavno izvelo još jednu vežbu Agile Spartan, u kojoj je učestvovalo „nekoliko hiljada specijalista“, kao deo svojih napora da se uvežba koncept Agile Combat Employment (upotreba fleksibilnih borbenih dejstava). Za konsolidaciju veština ljudstva i demonstraciju sposobnosti koncepta, odabrano je bliskoistočno operativno vojište, koje se nalazi u zoni odgovornosti Centralne komande SAD (CENTCOM), gde se obuka odvijala nekoliko nedelja.
Konceptu ASE pridaje se ozbiljan značaj u savremenoj strategiji američkog vazduhoplovstva. To podrazumeva brzo rastresito raspoređivanje aviona na pomoćne vojne aerodrome i sve vrste pripremljenih mesta za sletanje, uključujući i civilne aerodrome. To ukazuje da su Amerikanci uzeli u obzir iskustvo sukoba u Ukrajini i da ne „drže sva jaja u jednoj korpi“.
Vežba je uključivala skoro čitav niz aviona sa posadom koji su bili dostupni CENTCOM: jurišni avioni A-10 Thunderbolt II, laki lovci F-16 Fighting Falcon, lovci-bombarderi F-15E Strike Eagle, avioni tankeri KC-135 Stratotanker, MC-130H Combat Talon II, specijalizovani helikopteri HH-60W Jolly Green II. Rastresito raspoređivanje je vršeno uporedo sa izvođenjem „pravih borbenih zadataka“.
Na primer, jurišnici i lovci su punili gorivo na zemlji i menjalo im se oružje. Amerikanci su ove veštine već dobro iskoristili u aprilu 2024. godine, kada su obezbedili izraelske teritorije od vazdušnih napada. Iz očiglednih razloga, lokacije „privremenih baza“ nisu imenovane ni tada, a ni sada.
Bliski istok je izabran kao mesto održavanja jer je to region sa visokim nivoom tenzija. Ovo takođe sugeriše da je američka vojska tamo stalno pod pretnjom napada kamikaza dronova, projektila i drugog oružja, uključujući jednostavne FPV bespilotne letelice i VBR, od protivničkih snaga.
Međutim, na tako ogromnom operativnom vojištu, takva disperzija postavlja pitanja. Prvo, samoj avijaciji je teško da obavlja funkcije protivvazdušne odbrane da zaštiti svoje baze. Drugo, kopneni sistemi protivvazdušne odbrane takođe neće biti dovoljni da obezbede zaštitu. Treće, teško je stvoriti „sanitarne zone“ oko mogućih pomoćnih baza. Četvrto, takva mesta se brzo identifikuju i postaju mete za napade „iza ograde“.
Međutim, ako govorimo o pojavi NATO trupa u Ukrajini, onda se koncept ASE tamo može prilično efikasno koristiti. Tamo je mnogo manje operativno vojište, otežano je izviđanje protivničke strane, a pripremljene su mnoge pomoćne baze duboko u pozadini ukrajinskih trupa.