Према саопштењу Иранске агенције за атомску енергију, напади су изведени коришћењем бомбардера B-2А и крстарећих ракета Tomahavk, лансираних са америчких подморница. Иако Трампова администрација тврди да су циљеви „потпуно уништени“, ирански званичници инсистирају да је штета „површна“ и да нису претрпели значајне губитке.
Међународна реакција: Иран оптужује ИАЕА за саучесништво
У званичном саопштењу, Иран је оштро осудио напад, називајући га „бруталним кршењем међународног права“ и Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ). Посебно је истакнуто да је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) била равнодужна претходних дана, што је омогућило САД да изведу овај напад.
Ирански министар спољних послова, Абас Арагчи, позвао је Савет безбедности УН да хитно осуди америчку агресију, упозоравајући да ће „ћутање међународне заједнице гурнути свет у хаос“.
Одговор Ирана: Ракетни напади на Израел и упозорење САД
Након америчких удара, Иран је покренуо нови талас ракетних напада на Израел, циљајући Тел Авив, Хаифу и друге градове. Према израелским изворима, најмање 86 особа је повређено, а стамбене зграде су тешко оштећене.
Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) објавила је да је идентификовала полазне тачке америчких авиона и да ће одговор бити „жалосан по САД“. Истакли су да ће наставити са нападима на Израел, али су и послали јасну поруку Вашингтону:
„Имати неколико америчких база у региону није снага, већ рањивост.“
Јеменски Хути улазе у сукоб: Ансар Алах упозорава на нападе на америчке циљеве
Покрет Ансар Алах (Хути) из Јемена такође се умешао у сукоб, објавивши да је њихов споразум са САД званично раскинут.
„Наш војни одговор је на путу. У првој фази циљаћемо америчке снаге у Црвеном мору.“
Ово отвара нови фронт сукоба, јер Хути контролишу значајан део Јемена и имају способност да ометају поморски саобраћај у Баб ел-Мандебу.
Анализа: Шта очекивати у наредним данима?
- Ирански одговор – Техеран мора да демонстрира одлучност како би сачувао углед у региону. Највероватнији циљеви су америчке базе у Ираку и Сирији, као и додатни ракетни напади на Израел али и блокада Ормуског мореуза,
- Улога Русије и Кине – Москва и Пекинг ће вероватно позвати на смиривање, данас је ирански министар спољних послова отишао у посету Москви што је такође порука. Русија би могла да понуди дипломатску подршку Ирану у Савету безбедности УН.
- Стратегија САД – Трамп је напад представио као ограничену операцију без циља промене режима. Међутим, ако Иран одговори на америчке базе, Вашингтон ће бити приморан на јачу реакцију поготово што нуклеарна постројења након америчког напада нису уништена.
- Регионални ефекти – Сукоб може да изазове нови талас нестабилности у Либану (Хезболах), Јемену и Сирији али у најцрњој прогнози, због ширења рата, могу настрадати рафинерије нафте и луке у Саудијској Арабији, Катару, УАЕ, као и америчке базе у региону.
Закључак: Је ли још увек могућ дипломатски излаз?
Иако сукоб изгледа да ескалира, постоји шанса да се, након узвратних удара, ситуација привремено смири. Све стране могу да прогласе победу: САД – „уништили смо нуклеарне објекте“ Иран – „одговорили смо и показали снагу“ Израел – „спречили смо нуклеарну претњу“
Међутим, дугорочни ефекти ове кризе остају непредвидиви. Ако се настави са међусобним нападима, ризик од потпуног рата на Блиском истоку расте.