Алжир има приближно четири ракетна пука тактичких балистичких ракета Искандер Е. Укупна број је наводно 48 лансера -возил
Алжир је коначно признао и приказао да поседује тактичке балистичке ракете Искандер -Е са којим је ова држава ојачала своју моћ у односу на све своје судеде и сврстао га у земље које поседују ракетне снаге. На северу Африке само Египат располаже ракетним снагама и Либија чији капацитети су непознати иако су приказане ракете Скад.
За сада о алжирским искандерима је јако мало познатих информација. Нагађало се да их Алжир уопште има, јер на војним парадама није било ништа приказано.
The #Iskander #missile played a critical role in the #UkraineWare and its devastating effect was huge on the #Ukrainian #miltary assets and infrastructure, with higher capabilities to breakthrough #AirDefense , How could #Morocco endure all that in any conflict with #Algeria ? pic.twitter.com/tnJKUJ5b2y
— O R C A Military 🇩🇿 (@kmldial70) October 29, 2024
Опште изненађење је било за све када су Искандери се појавили у необичној боји.
Оно што је познато да Алжир има приближно четири ракетна пука тактичких балистичких ракета Искандер Е. Укупна број је наводно 48 лансера -возила, али је број испоручених ракета непознат.
Искандер Е је заправо пут ка појачању алжирских ракетних снага који представљају комбинацију руских и кинеских балистичких ракета.
Сада Алжир у свом борбеном арсеналу располаже и са кинеским SY400 балиситчким ракетама стрдњег домета и YJ-12B противбродским ракетама које се лансирају са обале.
Појава алжирских инскандера за неке је била паника, за неке изненађење, а за неке никаква новост, јер наводно Алжир своје ракетне системе Искандер посeдује од 2017 године.
Са овим ракетама Алжир под ракетни удар може да стави читави Тунис и Марко, део Леибије све до Триполија, део Мауританије, Западне Сахаре, државе Мали и Нигер, део Шпаније укључујући градове Севиљу и Валенсију, али и целе Балеарска острва Ибицу и Палма де Мајорку.
Укратко о ракетном систему Искандер
Суочена са напретком туђих војних технологија, Русија је предузела кораке у изради потпуно новог тактичког ракетног балистичког система. Ограничена међународним уговорима, определила се за домет до 300 км, док западни војни аналитичари тврде – чак 400 км који ће бити способан да пробије сваку противракетну одбрану и буде високо прецизан и на максималном домету.
Тако се радио нови ракетни систем под именом 9М723К1 „ Искандер“ који је револуционаран по много чему и значајан систем који нема пандан на Западу.
“Искандер” је произведен у конструкторском бироу КБМ “Коломона”, а првобитна намена му је била замена остарелих балистичких ракета типа „ Скад“ и “Точка У”. Први пут се у јавности појавио далеке 1996. године када се могла видети прва верзија овог новог балистичког оружја.
“Искандер” је доступан у неколико верзија: за руску војску – “Искандер” домета домета 500 км и “Искандер К” са 2.500 км домета, као и “Искандер Е” – извозна верзија домета 280 км, која је уведена у оперативну употребу 1999. године. Разлог овакво малог домета извозне верзије “искандера” налази се у томе што Русија поштује забрану извоза ракета домета већег од 300 километара.
Систем се састоји од осмоточкашког лансирног возила ВАЗ 6909, које носи не једну већ две ракете са којима систем тежи 40 тона, а возило за транспорт и претовар носи такође по две ракете. Станица за припрему лансирања има системе за обраду обавештајних података које затим претвара у податке за гађање и прослеђује ракетном систему за навигацију.
Командна станица и станица за одржавање су такође интегрисане унутар лансирног возила, што омогућава лакше маскирање и скирвеност система до тренутка дејства. “Инскандер” веома брзо напушта лансирни положај и одлази на други ватрени положај или се прикрива да би се допунио новим ракетама.
Основна тактичка јединица ракетног система “Искандер” је батерија од четири лансирна возила, четири возила за претовар, четири возила за планирање мисија, одржавање и одмор посаде.
Ракетни систем се састоји од једностепене ракете на чврсто гориво масе 3,8 тона која носи бојеву главу од 480 килограма. Бојна глава може бити касетна (за напад на површинске циљеве и живу силу, те командна места), стандардна бојева глава за напад на слабије утврђене циљеве и пробојна намењена за уништавање непријатељских подземних објеката.
Спомиње и могућност да се бојева глава модификује на ношење хемијског или нуклеарног наоружања. Ракета у себи носи систем навигације и контроле лета који јој у две фазе – испаљивању и спуштању ка циљу -омогућава измену путање лета какао би ракета успела да избегне противракетне системе. Систем навигације обавља се преко сателита (ГЛОНАСС), а може се обављати и преко радара, ТВ или ИЦ вођења.
Нова верзија “искандер М” са ракетом Р-500 добила је још боље оцене. Реч је о побољшаном систему који за сада није намењен извозу. Усавршавање се односи на нову ракету повећане прецизности од невероватних један метар на полигонским испитивањима. Иако ракета Р-500 има 30 одсто краћи домет нуди високу прецизност и незаустављивост.