Kada je krajem prošle nedelje objavljeno da britansko Ministarstvo odbrane ponovo stavlja „pauzu“ na ispitivanja borbenog vozila Ajax, reakcija odbrambene industrije bila je više umorni uzdah nego iznenađenje.
Ponovo slušamo iste priče o problemima sa vibracijama i rizicima po zdravlje posade. Ali ako se zadržimo samo na inženjerskim nedostacima, promašujemo suštinu.
Obustava testiranja u decembru 2025. nije samo još jedno kašnjenje – ona je jasan simptom intelektualnog bankrota načina na koji NATO planira svoje buduće snage.
Pravi problem nije akustika u kupoli. Problem je u tome što Velika Britanija pokušava da uvede u upotrebu koncept nastao u eri „Rata protiv terorizma“, dok su stvarna ratišta u Ukrajini taj koncept već učinila anahronim. Ajax je zamišljen kao univerzalni „švajcarski nož“ za ekspedicione operacije – teško oklopljen protiv IED napada, prepun digitalnih senzora i prilagođen protivpobunjeničkom ratovanju. Danas, međutim, svet gleda kako FPV dronovi vredni 500 dolara bez problema uništavaju platforme vredne više miliona.
Dok se Britanska vojska i dalje bori sa mehaničkim „duhovima prošlosti“, budućnost oklopnog ratovanja je već stigla – i ne liči ni na šta što je Ajax projektovan da preživi.
Suštinski problem: „pozlaćivanje“ sistema
Slučaj Ajax je školski primer takozvanog gold-plating pristupa – nagomilavanja zahteva tokom više od decenije, dok krajnji proizvod ne postane previše složen za proizvodnju i pretežak za sopstvenu namenu.
Velika Britanija se trenutno nalazi u strateškom ćorsokaku:
- Tehnološki jaz: Vozilo je projektovano za svet pre masovne pojave dronova i intenzivnog elektronskog ratovanja.
- Logistički apsurd: Sa masom većom od 40 tona, Ajax je teži od mnogih tenkova iz Hladnog rata, što u potpunosti uništava njegovu primarnu ulogu – brzo i tiho izviđanje.
- Doktrinarna stagnacija: London ne može da se povuče zbog „zablude potonulih troškova“ – previše je novca uloženo da bi se program otkazao, što sada guši finansiranje drugih ključnih modernizacija.
Pauza u ispitivanjima krajem 2025. pokazuje da, čak i posle milijardi funti, hardver ne može da isprati ambicije softvera. Ovo nije neuspeh jednog vozila, već slom čitave zapadne paradigme nabavke naoružanja.
Poreklo greške: „švajcarski nož“ koji se ugojio
U vojnim nabavkama, gold-plating je smrtni greh. To je ono što se dešava kada generali i birokrate pokušaju da ugrade svaku moguću tehnologiju u jednu platformu. Ajax je od početka bio žrtva ovakvog razmišljanja. Britanska vojska nije želela samo izviđačko vozilo; želela je digitalni čvor dovoljno lak za vazdušni transport, ali oklopljen kao tenk da preživi pustinjske IED napade.
Rezultat je mašina koja je pokušala da bude sve za svakoga, a završila je kao prosečna u svojoj osnovnoj ulozi. Sa više od 40 tona, Ajax nije okretni izviđač koji se provlači kroz pukotine fronta. On je spor, bučan i težak cilj, sa logističkim zahtevima glavnog borbenog tenka – ali bez topa od 120 mm.
Ključna činjenica koju mnogi previđaju jeste da je Ajax bukvalno prerastao sopstvenu misiju. Kada „lako izviđačko“ vozilo teži više od tenka T-72, to više nije izviđač – to je teret. U 2025. godini, prikrivenost se ne meri količinom čelika, već elektronskim potpisom i sposobnošću da se izbegne „oko sa neba“. Ajax ne uspeva ni u jednom ni u drugom.
Evolucija pretnje: koncept protiv stvarnosti
- Primarna pretnja (2000-e): IED, pobunjeničke zasede
- Realnost 2025.: FPV dronovi, rojevi, lutajuća municija
- Fokus zaštite: donji oklop protiv mina
- Novi zahtevi: 360° zaštita od gornjih napada i EW
- Projektovana masa: ispod 30 tona
- Stvarna masa: preko 40 tona (teritorija MBT)
Doktrinarni anahronizam: eho Iraka i Avganistana
Ajax nije samo loš komad tehnike – on je spomenik zastareloj ideji rata. Ceo program počiva na protivpobunjeničkim operacijama koje su obeležile Zapad u poslednjih dvadeset godina. Danas, u Ukrajini, „oči“ moderne armije nisu teško oklopljena vozila, već jeftini, potrošni dronovi i napredni ISR sistemi.
Uprkos milijardama uloženim u senzore, Ajax je praktično slep za pretnje odozgo. Nije dobio sveobuhvatnu zaštitu, već glomaznu platformu ranjivu na kvadrokopter od nekoliko stotina dolara.
Posledice su strateške:
- mostovi u Istočnoj Evropi često ne podnose ovu masu
- kretanje po blatu i mekom terenu je ograničeno
- železnički transport postaje noćna mora
Ekonomski talac: zabluda potonulih troškova
U racionalnom poslovnom okruženju, Ajax bi bio otkazan pre nekoliko godina. Ali vojne nabavke nisu racionalan biznis – one su politička minska polja. Sa više od 4 milijarde funti uloženih, program je postao „prevelik da bi propao“.
Sada se više ne radi o tome da li vozilo funkcioniše u blatu Estonije, već o očuvanju industrijske baze i izbegavanju političke blamaže.
Geopolitička cena: gubitak trke u NATO-u
Dok London pokušava da popravi nepopravljivo, ostali saveznici idu dalje. Poljska, na primer, ne čeka decenijske programe – ona kupuje proverene sisteme poput K2 Black Panther i M1A2 Abrams.
Svaka funta potrošena na utišavanje vibracija u kupoli Ajax-a je funta manje za:
- protivdronske sisteme
- lutajuću municiju
- dalekometne precizne udare
Pouka za budućnost
Ajax je više od problematičnog vozila – on je spomenik eri u kojoj se verovalo da tehnološka složenost može da zameni masu i prilagodljivost. Ukrajina je tu iluziju srušila.
Ako britansko Ministarstvo odbrane ne promeni svoj DNK nabavki, Ajax neće biti poslednja katastrofa. Program Challenger 3 već je sledeći na redu.
Donja linija: era „srebrnog metka“ i univerzalnih platformi je završena. U svetu zasićenom dronovima i visokim gubicima, pobeđuju oni koji se brže prilagođavaju – ne oni koji najduže razvijaju „savršeno“ rešenje za jučerašnji rat.