Kako pobunjenici M23 koje podržava Ruanda napreduju, intenzivne borbe raselile su stotine hiljada ljudi u istočnim provincijama Demokratske Republike Kongo, izazivajući strah da bi efekti izbegličkog talasa u susednim zemljama mogli da izazovu regionalni rat.
„Blizu linija fronta, seksualno nasilje i kršenja ljudskih prava i dalje su rašireni, kao i pljačka i uništavanje civilnih domova i preduzeća“, navodi se u saopštenju Kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) od 4. marta.Opisujući krizu kao jednu od najgorih humanitarnih vanrednih situacija na svetu, Patrik Eba, zamenik direktora UNHCR Odeljenja za međunarodnu zaštitu, rekao je da je skoro 80.000 Kongoanaca pobeglo u susedne zemlje između januara i početka marta, uključujući oko 61.000 u Burundi.
Više od milion izbeglica iz Konga rasuto je širom Afrike, uglavnom u susednim zemljama. Uganda je domaćin više od polovine tog ukupnog broja. Pre poslednje ofanzive M23, oko 6,7 miliona ljudi je bilo interno raseljeno u DR Kongo.
Pored istočnog dela DR Kongo, humanitarna situacija se pogoršava u Burundiju i Ugandi, koji nose teške terete u zbrinjavanju izbeglica. Eksperti upozoravaju da bi rastuće tenzije u susednim zemljama mogle da pogoršaju geopolitičku konsternaciju koja je već prisutna zbog pokazivanja sile Ruande i zanemarivanja teritorijalnog i mineralnog suvereniteta.
„Ako diplomatija ne uspe, naoružani protagonisti mogu odlučiti da traže vojna rešenja, scenario koji bi bio ponavljanje Drugog rata u Kongu, koji je stavio vladu DR Kongo i njene saveznike SADC (Južnoafričke razvojne zajednice) na jednu stranu i Ugandu i Ruandu na drugu“, napisao je Afrički centar za strateške studije u proceni 26. februaru.
Nasilje, glad i bolesti besneli su tokom Drugog rata u Kongu od 1998. do 2003. godine, dok je nekoliko afričkih nacija bilo uvučeno na bojno polje, a milioni poginuli. Neki strahuju da bi se istorija mogla ponoviti.
Uganda je rasporedila trupe u gradu Bunia, glavnom gradu provincije Ituri, 18. februara „da se bore protiv lokalnih milicija“, ali je kasnije pojasnila da je njena misija borba protiv terorističke grupe orijentisane prema Islamskoj državi poznatoj kao Savezničke demokratske snage. Međutim, stvarni ciljevi ugandske vojske (UPDF) ostaju nejasni.
„Neke grupe milicija su počinile masakre i dogovorili smo se sa našim kolegama iz Konga da sprovedemo zajedničke operacije za spasavanje života“, rekao je portparol ugandske vojske Feliks Kulajigje nakon što je Vojska Ugande „preuzela kontrolu“ nad Bunijom.
Kulajigje je 2. marta rekao agenciji France-Presse: „Naše trupe su ušle u grad Mahagi i mi ga kontrolišemo“.
DR Kongo je takođe navodno zatražio vojnu podršku od Čada u vreme kada su borci M23 zauzeli Bukavu, glavni grad provincije Južni Kivu. Burundijski vojnici borili su se zajedno sa vojskom Konga (FARDC) kako bi pokušali da odbrane Kavumu i njegov aerodrom, koji služi Bukavu. Međutim, M23 je naišao na mali otpor, što je podstaklo povlačenje oko 10.000 burundijskih vojnika u Južnom Kivuu. Burundijski vojnici su godinama bili raspoređeni u istočnom delu DR Kongo u u želji da neutrališu burundijske pobunjenike. Ali nedavno su pomogli FARDC u borbi protiv M23.
„Blizina borbi u Bujumburi, odmah preko granice Konga, rizikuje da dovede do direktne konfrontacije između burundijskih i ruandskih trupa“, napisao je Afrički centar.
U međuvremenu, užasi otvorenog sukoba zahvatili su region.
UNHCR je “potvrdio slučajeve pogubljenja po prijekom postupku od strane M23 nakon što su ušla u grad Bukavu”, rekao je šef UNHCR Volker Turk u saopštenju od 18. februara. „Takođe smo svesni da su deca posedovala oružje”.
Podaci koje je prikupio UNICEF pokazuju da su se napadi na škole i bolnice pomnožili za 12, smrtni slučajevi i povrede sedam puta, otmice šest puta, a slučajevi seksualnog nasilja za više od dva i po puta.
UNICEF je izrazio zabrinutost zbog značajnog porasta izveštaja o teškim prekršajima počinjenim nad decom u delovima istočnog dela DR Kongo, rekavši da se broj incidenata utrostručio od kraja januara.
„Svi signali upozorenja trepere crveno“, rekao je Bruno Lemarkiz, humanitarni koordinator UN za DR Kongo. „Stojimo na raskrsnici. Bez povećane međunarodne mobilizacije, humanitarne potrebe će naglo porasti, regionalna stabilnost će biti dodatno ugrožena, a naša sposobnost da odgovorimo biće ozbiljno ugrožena“.