Како побуњеници М23 које подржава Руанда напредују, интензивне борбе раселиле су стотине хиљада људи у источним провинцијама Демократске Републике Конго, изазивајући страх да би ефекти избегличког таласа у суседним земљама могли да изазову регионални рат.
„Близу линија фронта, сексуално насиље и кршења људских права и даље су раширени, као и пљачка и уништавање цивилних домова и предузећа“, наводи се у саопштењу Канцеларије Високог комесаријата за избеглице (UNHCR) од 4. марта.
Описујући кризу као једну од најгорих хуманитарних ванредних ситуација на свету, Патрик Еба, заменик директора UNHCR Одељења за међународну заштиту, рекао је да је скоро 80.000 Конгоанаца побегло у суседне земље између јануара и почетка марта, укључујући око 61.000 у Бурунди.
Више од милион избеглица из Конга расуто је широм Африке, углавном у суседним земљама. Уганда је домаћин више од половине тог укупног броја. Пре последње офанзиве М23, око 6,7 милиона људи је било интерно расељено у ДР Конго.
Поред источног дела ДР Конго, хуманитарна ситуација се погоршава у Бурундију и Уганди, који носе тешке терете у збрињавању избеглица. Експерти упозоравају да би растуће тензије у суседним земљама могле да погоршају геополитичку констернацију која је већ присутна због показивања силе Руанде и занемаривања територијалног и минералног суверенитета.
„Ако дипломатија не успе, наоружани протагонисти могу одлучити да траже војна решења, сценарио који би био понављање Другог рата у Конгу, који је ставио владу ДР Конго и њене савезнике SADC (Јужноафричке развојне заједнице) на једну страну и Уганду и Руанду на другу“, написао је Афрички центар за стратешке студије у процени 26. фебруару.
Насиље, глад и болести беснели су током Другог рата у Конгу од 1998. до 2003. године, док је неколико афричких нација било увучено на бојно поље, а милиони погинули. Неки страхују да би се историја могла поновити.
Уганда је распоредила трупе у граду Буниа, главном граду провинције Итури, 18. фебруара „да се боре против локалних милиција“, али је касније појаснила да је њена мисија борба против терористичке групе оријентисане према Исламској држави познатој као Савезничке демократске снаге. Међутим, стварни циљеви угандске војске (UPDF) остају нејасни.
„Неке групе милиција су починиле масакре и договорили смо се са нашим колегама из Конга да спроведемо заједничке операције за спасавање живота“, рекао је портпарол угандске војске Феликс Кулајигје након што је Војска Уганде „преузела контролу“ над Бунијом.
Кулајигје је 2. марта рекао агенцији France-Presse: „Наше трупе су ушле у град Махаги и ми га контролишемо“.
ДР Конго је такође наводно затражио војну подршку од Чада у време када су борци М23 заузели Букаву, главни град провинције Јужни Киву. Бурундијски војници борили су се заједно са војском Конга (FARDC) како би покушали да одбране Кавуму и његов аеродром, који служи Букаву. Међутим, М23 је наишао на мали отпор, што је подстакло повлачење око 10.000 бурундијских војника у Јужном Кивуу. Бурундијски војници су годинама били распоређени у источном делу ДР Конго у у жељи да неутралишу бурундијске побуњенике. Али недавно су помогли FARDC у борби против М23.
„Близина борби у Бујумбури, одмах преко границе Конга, ризикује да доведе до директне конфронтације између бурундијских и руандских трупа“, написао је Афрички центар.
У међувремену, ужаси отвореног сукоба захватили су регион.
UNHCR је “потврдио случајеве погубљења по пријеком поступку од стране М23 након што су ушла у град Букаву”, рекао је шеф UNHCR Волкер Турк у саопштењу од 18. фебруара. „Такође смо свесни да су деца поседовала оружје”.
Подаци које је прикупио UNICEF показују да су се напади на школе и болнице помножили за 12, смртни случајеви и повреде седам пута, отмице шест пута, а случајеви сексуалног насиља за више од два и по пута.
UNICEF је изразио забринутост због значајног пораста извештаја о тешким прекршајима почињеним над децом у деловима источног дела ДР Конго, рекавши да се број инцидената утростручио од краја јануара.„Сви сигнали упозорења трепере црвено“, рекао је Бруно Лемаркиз, хуманитарни координатор УН за ДР Конго. „Стојимо на раскрсници. Без повећане међународне мобилизације, хуманитарне потребе ће нагло порасти, регионална стабилност ће бити додатно угрожена, а наша способност да одговоримо биће озбиљно угрожена“.