Kraj hegemonije: „Sve zemlje NATO-a su u ratu sa nama“ – Putin o neodrživosti zapadne dominacije i usponu novih centara moći (deo 2)

Na sastanku Valdajskog diskusionog kluba, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je široku geopolitičku viziju, kritikujući pokušaje Zapada da održi globalnu hegemoniju i ističući nezaustavljivi uspon multipolarnog svetskog poretka. Njegov govor obuhvatio je odnose sa SAD, budućnost Ujedinjenih nacija, suštinu sukoba u Ukrajini i pravo Rusije da deluje u svom nacionalnom interesu. Prvi deo analize pročitajte ovde.

Kritika zapadne diplomatije i hegemonije

Putin je oštro kritikovao savremenu zapadnu diplomatiju, nazivajući je ,,diplomatijom monologa“.
„Klasična diplomatija je bila sposobna da uzme u obzir stavove različitih aktera u međunarodnim poslovima, samu složenost koncerta različitih sila. Međutim, vremenom ju je zamenila zapadna diplomatija monologa, beskrajnih predavanja i naređenja. Umesto rešavanja sukoba, počeli su da se ističu pojedinačni interesi, dok su interesi svih ostalih smatrani nedostojnim pažnje.“ „Sve zemlje NATO-a su u ratu sa nama“

On je istakao da je multipolarnost direktna posledica ovakvog ponašanja.
„Multipolarnost je postala direktna posledica pokušaja uspostavljanja i održavanja globalne hegemonije.“

Sukob u Ukrajini kao ,,tuđa igra“

Prema Putinovim rečima, sukob u Ukrajini nije izolovan događaj, već karta u ,,mnogo većoj igri“ koju vode druge sile.
„Za druge zemlje, za njih, ova situacija — u ovom slučaju, u Ukrajini — je karta u drugoj, mnogo većoj igri, i to u njihovoj sopstvenoj igri… To je samo izgovor i način da reše svoje geopolitičke probleme, prošire svoju zonu kontrole i zarade malo novca od rata.“

On je ponovio da je sukob mogao biti izbegnut da se odnosi sa SAD strukturisani drugačije.
„Ovo (sukob u Ukrajini – prim. aut.) je moglo biti izbegnuto da je naš rad sa Bajdenovom administracijom bio drugačije strukturiran, da Ukrajina nije pretvorena u destruktivni instrument u rukama drugih, da Severnoatlantski (NATO) blok, koji je napredovao ka našim granicama, nije korišćen u tu svrhu, da je Ukrajina na kraju zadržala svoju nezavisnost, svoj istinski suverenitet.“

Podrška multipolarnosti i novi globalni akteri

Putin je istakao da novi globalni blokovi, kao što su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) i BRIKS, funkcionišu na nehijerarhijskoj osnovi.
„Sve ove nove strukture su različite, ali dele ključni kvalitet: ne funkcionišu na hijerarhijskoj osnovi, potčinjavajući se jednom, vrhovnom autoritetu. Nisu protiv nikoga, već su za sebe.“

On je istakao rastući autoritet ovih organizacija.
„Autoritet ovih organizacija (ŠOS i BRIKS – prim. aut.) raste.“

Bezbednost i nedeljivost mira

Jedan od ključnih principa koje je Putin istakao je nedeljivost bezbednosti.
„Bezbednost nekih ne može biti osigurana na račun drugih; u suprotnom, nema bezbednosti ni za koga“, rekao je Putin.

On je dodao da je koncept bezbednosti danas mnogo složeniji nego krajem 20. veka.
„Nedeljivost bezbednosti danas, u poređenju sa krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, još je složeniji fenomen. Više nije samo pitanje vojno-političke ravnoteže i razmatranja obostranih interesa.“

Odnosi sa SAD i pravo Rusije na sopstvene interese

Iako je istakao protivrečnosti u odnosima, Putin je potvrdio da je Rusija spremna za obnovu punopravnih odnosa sa Sjedinjenim Državama.
„Postoje protivrečnosti u odnosima između Rusije i Sjedinjenih Država, ali to je normalno, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. Naše zemlje, kao što znamo, imaju mnogo neslaganja. Naši stavovi o mnogim globalnim pitanjima se sukobljavaju. Za tako velike sile, to je normalno; zapravo, to je apsolutno prirodno“ „A Rusija zadržava pravo da se rukovodi našim nacionalnim interesima, od kojih je jedan, inače, obnavljanje punopravnih odnosa sa Sjedinjenim Državama“, rekao je Putin.

Pitanje proširenja NATO-a i istorijski kontekst

Putin je podsetio na dve istorijske inicijative Rusije da se pridruži NATO-u.
„Naša zemlja, nastojeći da eliminiše osnove za blokovsku konfrontaciju i stvori zajednički bezbednosni prostor, čak je dva puta izjavila spremnost da se pridruži NATO-u. Prvi put je to bilo 1954. godine, još u vreme SSSR-a; to je urađeno tada, a drugi put tokom posete američkog predsednika Klintona Moskvi. Već sam o tome govorio 2000. godine, kada smo takođe razgovarali o ovoj temi sa njim. I oba puta smo u suštini odbijeni, i to odmah na početku.“

Budućnost Ujedinjenih nacija i novi talas dekolonizacije

Iako je priznao probleme u radu Ujedinjenih nacija, Putin je istakao da ne postoji bolja alternativa.
„Da, naravno, postoji mnogo problema u radu UN. Mnogo. Ali još uvek nema ništa bolje od UN, i to se takođe mora priznati.“

On je takođe govorio o ,,novom talasu de fakto dekolonizacije“.
„Novi talas de fakto dekolonizacije trenutno dobija na zamahu, jer bivše kolonije, ostvarujući državnost, stiču politički, ekonomski, kulturni i ideološki suverenitet pored državnosti.“

Poziv Zapadu na razumnost

Predsednik Putin je uputio direktni poziv zapadnim elitama da se smire i pozabave sopstvenim problemima.
„Smirite se, mirno spavajte i konačno se pozabavite svojim problemima. Pogledajte šta se dešava na ulicama evropskih gradova.“

On je istakao da u društvima zapadnoevropskih zemalja raste otpor prema ambicijama njihovih političkih elita.
„U društvima vodećih zapadnoevropskih zemalja sazrelo je i raste jasno odbacivanje neujednačenih ambicija političkih elita u ovim zemljama.“

Zaključak

Govor predsednika Putina na Valdaju predstavlja jasan i sveobuhvatan osvrt na rusku geopolitičku strategiju. Istaknuta je predanost multipolarnom svetskom poretku, oštro odbacivanje bilo kakvih formi hegemonije i čvrsta namera da se deluje u skladu sa nacionalnim interesima. Poruka Zapadu je jasna: pokušaji ,,strateškog poraza“ Rusije su osuđeni na neuspeh, a budući globalni stabilnost može se graditi samo kroz poštovanje suvereniteta i uzajamnih interesa svih aktera, a ne putem nametanja tuđe volje.