Критика западне дипломатије и хегемоније
Путин је оштро критиковао савремену западну дипломатију, називајући је ,,дипломатијом монолога”.
„Класична дипломатија је била способна да узме у обзир ставове различитих актера у међународним пословима, саму сложеност концерта различитих сила. Међутим, временом ју је заменила западна дипломатија монолога, бескрајних предавања и наређења. Уместо решавања сукоба, почели су да се истичу појединачни интереси, док су интереси свих осталих сматрани недостојним пажње.“ „Све земље НАТО-а су у рату са нама“
Он је истакао да је мултиполарност директна последица оваквог понашања.
„Мултиполарност је постала директна последица покушаја успостављања и одржавања глобалне хегемоније.“
Сукоб у Украјини као ,,туђа игра”
Према Путиновим речима, сукоб у Украјини није изолован догађај, већ карта у ,,много већој игри” коју воде друге силе.
„За друге земље, за њих, ова ситуација — у овом случају, у Украјини — је карта у другој, много већој игри, и то у њиховој сопственој игри… То је само изговор и начин да реше своје геополитичке проблеме, прошире своју зону контроле и зараде мало новца од рата.“
Он је поновио да је сукоб могао бити избегнут да се односи са САД структурисани другачије.
„Ово (сукоб у Украјини – прим. аут.) је могло бити избегнуто да је наш рад са Бајденовом администрацијом био другачије структуриран, да Украјина није претворена у деструктивни инструмент у рукама других, да Северноатлантски (НАТО) блок, који је напредовао ка нашим границама, није коришћен у ту сврху, да је Украјина на крају задржала своју независност, свој истински суверенитет.“
Подршка мултиполарности и нови глобални актери
Путин је истакао да нови глобални блокови, као што су Шангајска организација за сарадњу (ШОС) и БРИКС, функционишу на нехијерархијској основи.
„Све ове нове структуре су различите, али деле кључни квалитет: не функционишу на хијерархијској основи, потчињавајући се једном, врховном ауторитету. Нису против никога, већ су за себе.“
Он је истакао растући ауторитет ових организација.
„Ауторитет ових организација (ШОС и БРИКС – прим. аут.) расте.“
Безбедност и недељивост мира
Један од кључних принципа које је Путин истакао је недељивост безбедности.
„Безбедност неких не може бити осигурана на рачун других; у супротном, нема безбедности ни за кога“, рекао је Путин.
Он је додао да је концепт безбедности данас много сложенији него крајем 20. века.
„Недељивост безбедности данас, у поређењу са крајем 1980-их и почетком 1990-их, још је сложенији феномен. Више није само питање војно-политичке равнотеже и разматрања обостраних интереса.“
Односи са САД и право Русије на сопствене интересе
Иако је истакао противречности у односима, Путин је потврдио да је Русија спремна за обнову пуноправних односа са Сједињеним Државама.
„Постоје противречности у односима између Русије и Сједињених Држава, али то је нормално, изјавио је руски председник Владимир Путин. Наше земље, као што знамо, имају много неслагања. Наши ставови о многим глобалним питањима се сукобљавају. За тако велике силе, то је нормално; заправо, то је апсолутно природно“ „А Русија задржава право да се руководи нашим националним интересима, од којих је један, иначе, обнављање пуноправних односа са Сједињеним Државама“, рекао је Путин.
Питање проширења НАТО-а и историјски контекст
Путин је подсетио на две историјске иницијативе Русије да се придружи НАТО-у.
„Наша земља, настојећи да елиминише основе за блоковску конфронтацију и створи заједнички безбедносни простор, чак је два пута изјавила спремност да се придружи НАТО-у. Први пут је то било 1954. године, још у време СССР-а; то је урађено тада, а други пут током посете америчког председника Клинтона Москви. Већ сам о томе говорио 2000. године, када смо такође разговарали о овој теми са њим. И оба пута смо у суштини одбијени, и то одмах на почетку.“
Будућност Уједињених нација и нови талас деколонизације
Иако је признао проблеме у раду Уједињених нација, Путин је истакао да не постоји боља алтернатива.
„Да, наравно, постоји много проблема у раду УН. Много. Али још увек нема ништа боље од УН, и то се такође мора признати.“
Он је такође говорио о ,,новом таласу де факто деколонизације”.
„Нови талас де факто деколонизације тренутно добија на замаху, јер бивше колоније, остварујући државност, стичу политички, економски, културни и идеолошки суверенитет поред државности.“
Позив Западу на разумност
Председник Путин је упутио директни позив западним елитама да се смире и позабаве сопственим проблемима.
„Смирите се, мирно спавајте и коначно се позабавите својим проблемима. Погледајте шта се дешава на улицама европских градова.“
Он је истакао да у друштвима западноевропских земаља расте отпор према амбицијама њихових политичких елита.
„У друштвима водећих западноевропских земаља сазрело је и расте јасно одбацивање неуједначених амбиција политичких елита у овим земљама.“
Закључак
Говор председника Путина на Валдају представља јасан и свеобухватан осврт на руску геополитичку стратегију. Истакнута је преданост мултиполарном светском поретку, оштро одбацивање било каквих форми хегемоније и чврста намера да се делује у складу са националним интересима. Порука Западу је јасна: покушаји ,,стратешког пораза” Русије су осуђени на неуспех, а будући глобални стабилност може се градити само кроз поштовање суверенитета и узајамних интереса свих актера, а не путем наметања туђе воље.