Još jedan izraelsko-iranski rat „samo pitanje vremena“: Iran sprema 2.000 raketa za masovni baraž, nuklearni program netaknut

Prema detaljnom izveštaju američkog lista Njujork tajms od 10. novembra 2025. godine, novi direktan sukob između Izraela i Irana smatra se gotovo neizbežnim. Regionalni zvaničnici, analitičari i stručnjaci za Bliski istok upozoravaju da je dvanaestodnevni rat iz juna 2025. godine bio samo privremena pauza u eskalaciji, a ne konačno rešenje. Iran intenzivno radi na obnavljanju i proširenju svog raketnog arsenala, sa eksplicitnim ciljem da u sledećem konfliktu lansira čak 2.000 balističkih raketa odjednom, kako bi preplavio izraelske sisteme protivraketne odbrane. Ovo predstavlja značajnu eskalaciju u odnosu na junski sukob, kada je Iran lansirao oko 500 raketa tokom 12 dana.

Iranska raketna priprema: Fabrike rade neprekidno

Iranske fabrike za proizvodnju balističkih raketa rade 24 časa dnevno, bez prekida, kako bi se postigao kapacitet za masovni baražni napad. Prema rečima Alija Vaeza, direktora Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, Teheran želi da „ispali 2.000 raketa odjednom kako bi savladao izraelsku odbranu“. Ovo uključuje i uvoz ključnih materijala poput natrijum-perhlorata iz Kine (oko 2.000 tona u poslednjim mesecima), što omogućava proizvodnju stotina novih projektila. Pre juna 2025, Iran je posedovao oko 2.700 raketa; sada se procenjuje da je obnovio najmanje polovinu arsenala i nastavlja sa proširenjem. Izraelski sistemi poput Arrow, David’s Sling i Iron Dome uspešno su presreli deo projektila u junu, ali masovniji napad mogao bi da probije odbranu i nanese veću štetu.

Stanje nuklearnog programa: Šteta manja nego što se mislilo

Junski udari Izraela i SAD naneli su štetu iranskim nuklearnim postrojenjima, ali nisu ih uništili. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenjuje da Iran i dalje poseduje oko 400 kg uranijuma obogaćenog do 60% čistoće – materijal dovoljan za proizvodnju do 11 nuklearnih bojevih glava ukoliko se dalje obradi do nivoa oružja (90%). Teheran tvrdi da su zalihe zakopane pod ruševinama bombardovanih objekata, dok izraelski obaveštajci veruju da su tajno premeštene na sigurne, podzemne lokacije. Istovremeno, Iran gradi novo, tajno postrojenje za obogaćivanje uranijuma pod šifrovanim nazivom „Planina pijuka“ (Pikax Mountain), kojem je strogo zabranjen pristup međunarodnim inspektorima. Ovo kršenje obaveza dodatno komplikuje situaciju i povećava strahovanja od nuklearne eskalacije.

Diplomatski zastoj i unutrašnje podele u Iranu

Istek nuklearnog sporazuma iz 2015. godine (JCPOA) prošlog meseca doveo je do potpunog ponovnog uvođenja američkih sankcija, zamrzavanja pregovora i dubokog diplomatskog ćorsokaka. Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei odbacio je svaku saradnju sa SAD, nazivajući američku politiku „arogantnom“ i insistirajući da Vašington prihvata samo „pokornost“. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči odbio je direktne pregovore, zahtevajući garancije protiv daljih napada, ukidanje sankcija i kompenzaciju za ratnu štetu – uslove koje administracija Donalda Trampa ne želi da prihvati.

Unutar iranskog rukovodstva postoji podela: umereniji zvaničnici, poput predsednika Masuda Pezeškijana, zagovaraju kompromis sa SAD kako bi se ublažila trenutna ekonomska kriza (visoka inflacija, nestašica vode i struje u pojedinim regionima). Tvrdokorni, međutim, smatraju pregovore uzaludnim, posebno sa Trampom koji se povukao iz JCPOA u prvom mandatu. Ipak, obe frakcije se slažu oko jednog: novi sukob sa Izraelom je neizbežan, a Iran mora da „udvostruči pripreme“ kako bi izbrisao percepciju slabosti iz juna.

Regionalni kontekst i posledice junskog rata

Junski rat je izbio zbog eskalacije posredničkih sukoba (Hezbolah, Huti, Hamas) i direktnih udara na nuklearne objekte i vođe. Iran je odgovorio sa preko 500 balističkih raketa i 1.100 dronova, što je u Izraelu izazvalo 32 poginula, preko 3.000 ranjenih i štetu na 2.305 kuća, dva univerziteta i jednoj bolnici. U Iranu je poginulo više od 1.000 ljudi. Izrael je operaciju prekinuo pod pritiskom SAD ranije nego što je planirano, ostavljajući „nedovršen posao“.

Regionalne sile poput Saudijske Arabije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata ojačale su veze sa Vašingtonom, dok je Sirija (nakon pada Asada) okrenuta ka SAD.

Zaključak: Spremnost za eskalaciju

Izraelski zvaničnici najavljuju da su spremni za nove preventivne udare ukoliko Iran pređe „crvene linije“ u nuklearnom programu ili raketnim aktivnostima. Trenutno nema indikacija o neposrednom napadu, ali analitičari predviđaju da bi sledeći sukob bio intenzivniji, sa manje uzdržanosti sa obe strane. Ovo bi moglo da destabilizuje ceo Bliski istok, uključujući i cene energenata i globalnu bezbednost.