Још један израелско-ирански рат „само питање времена“: Иран спрема 2.000 ракета за масовни бараж, нуклеарни програм нетакнут

Према детаљном извештају америчког листа Њујорк тајмс од 10. новембра 2025. године, нови директан сукоб између Израела и Ирана сматра се готово неизбежним. Регионални званичници, аналитичари и стручњаци за Блиски исток упозоравају да је дванаестодневни рат из јуна 2025. године био само привремена пауза у ескалацији, а не коначно решење. Иран интензивно ради на обнављању и проширењу свог ракетног арсенала, са експлицитним циљем да у следећем конфликту лансира чак 2.000 балистичких ракета одједном, како би преплавио израелске системе противракетне одбране. Ово представља значајну ескалацију у односу на јунски сукоб, када је Иран лансирао око 500 ракета током 12 дана.

Иранска ракетна припрема: Фабрике раде непрекидно

Иранске фабрике за производњу балистичких ракета раде 24 часа дневно, без прекида, како би се постигао капацитет за масовни баражни напад. Према речима Алија Ваеза, директора Иранског пројекта у Међународној кризној групи, Техеран жели да „испали 2.000 ракета одједном како би савладао израелску одбрану“. Ово укључује и увоз кључних материјала попут натријум-перхлората из Кине (око 2.000 тона у последњим месецима), што омогућава производњу стотина нових пројектила. Пре јуна 2025, Иран је поседовао око 2.700 ракета; сада се процењује да је обновио најмање половину арсенала и наставља са проширењем. Израелски системи попут Arrow, David’s Sling и Iron Dome успешно су пресрели део пројектила у јуну, али масовнији напад могао би да пробије одбрану и нанесе већу штету.

Стање нуклеарног програма: Штета мања него што се мислило

Јунски удари Израела и САД нанели су штету иранским нуклеарним постројењима, али нису их уништили. Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) процењује да Иран и даље поседује око 400 кг уранијума обогаћеног до 60% чистоће – материјал довољан за производњу до 11 нуклеарних бојевих глава уколико се даље обради до нивоа оружја (90%). Техеран тврди да су залихе закопане под рушевинама бомбардованих објеката, док израелски обавештајци верују да су тајно премештене на сигурне, подземне локације. Истовремено, Иран гради ново, тајно постројење за обогаћивање уранијума под шифрованим називом „Планина пијука“ (Pikax Mountain), којем је строго забрањен приступ међународним инспекторима. Ово кршење обавеза додатно компликује ситуацију и повећава страховања од нуклеарне ескалације.

Дипломатски застој и унутрашње поделе у Ирану

Истек нуклеарног споразума из 2015. године (JCPOA) прошлог месеца довео је до потпуног поновног увођења америчких санкција, замрзавања преговора и дубоког дипломатског ћорсокака. Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи одбацио је сваку сарадњу са САД, називајући америчку политику „арогантном“ и инсистирајући да Вашингтон прихвата само „покорност“. Министар спољних послова Абас Арагчи одбио је директне преговоре, захтевајући гаранције против даљих напада, укидање санкција и компензацију за ратну штету – услове које администрација Доналда Трампа не жели да прихвати.

Унутар иранског руководства постоји подела: умеренији званичници, попут председника Масуда Пезешкијана, заговарају компромис са САД како би се ублажила тренутна економска криза (висока инфлација, несташица воде и струје у појединим регионима). Тврдокорни, међутим, сматрају преговоре узалудним, посебно са Трампом који се повукао из JCPOA у првом мандату. Ипак, обе фракције се слажу око једног: нови сукоб са Израелом је неизбежан, а Иран мора да „удвостручи припреме“ како би избрисао перцепцију слабости из јуна.

Регионални контекст и последице јунског рата

Јунски рат је избио због ескалације посредничких сукоба (Хезболах, Хути, Хамас) и директних удара на нуклеарне објекте и вође. Иран је одговорио са преко 500 балистичких ракета и 1.100 дронова, што је у Израелу изазвало 32 погинула, преко 3.000 рањених и штету на 2.305 кућа, два универзитета и једној болници. У Ирану је погинуло више од 1.000 људи. Израел је операцију прекинуо под притиском САД раније него што је планирано, остављајући „недовршен посао“.

Регионалне силе попут Саудијске Арабије, Египта и Уједињених Арапских Емирата ојачале су везе са Вашингтоном, док је Сирија (након пада Асада) окренута ка САД.

Закључак: Спремност за ескалацију

Израелски званичници најављују да су спремни за нове превентивне ударе уколико Иран пређе „црвене линије“ у нуклеарном програму или ракетним активностима. Тренутно нема индикација о непосредном нападу, али аналитичари предвиђају да би следећи сукоб био интензивнији, са мање уздржаности са обе стране. Ово би могло да дестабилизује цео Блиски исток, укључујући и цене енергената и глобалну безбедност.