Пре тачно 315 година Руси и Швеђани су се срели на бојном пољу у данашњој Украјини како би разрешили дилему – ко је доминантна сила у источној Европи и на Балтику. До тада неприкосновена, најорганизованија војска севера и истока Европе, Шведска армија, бива уништена од стране новостворене, професионалне руске војске. До тада су Швеђани свима делили лекције из ратовања. Овим поразом Шведска губи статус „Краљице севера“, а Руско царство под Петром Великим постаје најмоћнија држава источне Европе.
Увод у овај сукоб је био продор Швеђана дубље у централну Европу. Швеђани, које је предводио краљ-ратник Карло XII, су већ раније раскрстили са Данцима. Након повлачења Данаца из рата, пред Карлом се нашао Пољско-литванска Унијат. Након неколико великих победа над пољским краљем Авугстом, Карло на пољски престол доводи своју марионету. Сада је пред Швеђанима остао главни противник – Русија. Место сукоба – Полтава.
СУДБИНА РУСИЈА СЕ РЕШАВА НА УКРАЈИНСКИМ ПОЉИМА
Након неколико почетних неуспеха, Петар Велики најзад успева да устроји војску која може да одговори изазовима савременог ратовања. Петар је трпео поразе од Швеђана, од њене армије која се сматрала најмодернијом у целој Европи, али је тако и стицао важно искуство. Силом прилика, питање хегемоније на Балтику и источној Европи имало се разрешити на тлу данашње Украјине.
Швеђани су много пута јуришали на град Полтава, трпећи губитке. Северно од града, Руси су подигли свој добро утврђени логор. Није било погодно бранити се из логора, па је Петар желео битку да пренесе на поље. Знајући да је шведска војска функционисала као добро подмазана машина, Петар је тражио начин да разбије њену компактност. Нарочито поредак најискуснијих, чувених, Каролинаца. У том циљу он подиже 6 редута, који су се простирали између две шуме. Редути су вид фортификације, правоугаоног обилка, у којем је била смештена посада са војницима. Идеја је била да се у случају напад разбије кохезија шведског јуришног таласа. Још 4 редута Петар подиже накнадно. Ти редути су били попречни. Сви ови редути заједно су били постављени у облику слова «Т».
БИТКА
Изненадни напад Швеђана 8. јула рано ујутро је донео почетак боја. Швеђани су силовито кренули, и врло брзо изашли на крај са првим редутом. Неопходно је рећи да су први редути практично били жртвовани. Швеђани нису узимали заробљенике. Како су се кретали даље, разбијајући своју кохезију борбом са посадом из редута, Швеђани залазе све дубље и дубље. Руски драгонуски пукови, коњица, врше јурише и одбијају шведску коњицу. Карло шаље пешадију у напад. Одред шведског генерала Роса трпи стравичне губитке. Од почетних 2500 људи при нападу на 3. редут он има само 1600. Наређује повлачење у шуму, али то Петар види и шаље пешадију и драгуне у гоњење. Одред је разбијен. Швеђани на својој линији не знају шта је са Роса и коњице, праве паузу да се консолидују, и верују да су Руси потучени. Након новог удара пешадијом кроз редуте, Петар изводи војску из свог логора. На пољу, северно од града Полтав, почиње постројавање за одлучујући бој.Швеђани су потценили улогу артиљерије, и пре судара пешадије, 72 руска топа су почела да сеју смрт по Швеђанима. У судару пешадије, Руси су успешно пробили шведске редове, што је довело до панике и повлачења шведске војске. Битка је завршена великом руском победом. Швеђани су претрпели велике губитке, а Карл XII је побегао у код Турака, што је означило почетак краја шведске доминације у региону. Швеђани су имали између 6000-9000 мртвих. По разним проценама, заробљено је неколико хиљада Швеђана. Руси су имали 3000-4000 рањених и убијених.
У Полтави је у руском ракетирањ почетком септембра уништен Војни институт. Неколико шведских инструктора је убијено, поред стотине украјинских полазника. После 300 година, Швеђани су поново страдали од руског оружја у Полтави.