КАКО СУ РУСИ ЗАУЗЕЛИ УГЛЕДАР СА ЗАПАДА – БИТКА ЗА МЛЕКАРУ ПАВЛОВКА

Руски борци који су јуришали на Улгедар са западне стране, имали су такође тежак посао. Тај напад је на крају и одлучио да град тако брзо падне. Преносимо речи једног од војника, који је са својим одредом јуришао на погоне Павловске млекаре, која се простире југозападно од Угледара.
ПАВЛОВСКА МЛЕКАРА – КУЛА-СТРАЖАР УГЛЕДАРА

Он наводи да су напади на овај комбинат били учестали. Место Павловка је раније прешао под руску контролу. Иницијалном јуришу, недељу дана пре успешног заузимања млекаре, претходила је жестока артиљеријска припрема. Руси су гађали противника хеликоптерима, а испаљено је и осам пакета „Град“. Да би нам размере биле јасне – говоримо о нека два хектара погођене површине.  После артиљеријске припреме су кренули јуришни одреди. Међутим, противник је приморао Русе да се повуку. 

Оружане снаге РФ након неуспеха мењају тактику. Током недеље пре следећег покушаја, оператори дронова су радили на прецизном откривању појединих позиција противника, а затим је артиљерија циљано напала те позиције, значајно исцрпљујући непријатељске снаге. Успели су да наруше целокупан систем снабдевања, што је довело до озбиљног недостатка муниције и других резерви код противника. Тако је, после недељу дана, започео други јуриш, који је био организован сасвим другачије, без масивне артиљеријске припреме.

Управо овај борац је био члан извиђачке групе која је ушла у прве зграде. Из насеља Павловка група је пришла погонима млекаре. У овом тренутку, противник није пружао отпор, јер једноставно није могао да открије њихово присуство. Након што су се учврстили, почели су да обезбеђују улазак главних снага. То је била група састављена од бораца  430. мотострељачког пука. Када су се окупили и започели активну фазу напада, противник је био потиснут у источни део млекаре, где је њихову позицију неколико дана уништавала артилерија. На крају, млекара је био потпуно ослобођена.

У овој акцији Руси су имали једног погинулог, и једног теже рањеног. Погинуо је командир једне од јуришних група, издахнувши два дана након рањавања.

Након што су прегледали све позиције противника у зградама млекаре, постало је јасно како је успео да се тако дуго одупире чак и под масивним ударима артиљерије. За годину дана, противник је овде изградио подземне комуникације какве ни у једној другој ситуацији нису виђене. Руси нису пропустили да одају признање противнику за упорност у одбрани, као и за инжењерску припрему.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *