ИЗРАЕЛСКИ ОКЛОП ЗА ОКРШАЈ СА ХЕЗБОЛАХОМ НА ЈУГУ ЛИБАНА: СА ЧИМ ЈЕВРЕЈСКА ДРЖАВА КРЕЋЕ У КОНАЧАН СУКОБ СА ХЕЗБОЛАХОМ

Једина разлика између инвазије 1982 и оне 2006 па и припреме нове је у томе што уместо тенкова М-48, М-60 и Меркава Мк1 и Мк2 имамо сада само Меракве у верзијама Мк4 Баз и Мк4М

Све већи број колона оклопних возила помера се на север Израела према граници са Либаном. Све већи број тенкова Меркава и оклопних возила М 113А1 је све више . Голан се полако пуни техником да све подсећа као на почетак операције “Мир за Галилеју” Први либански рат 1982. године.

Једина разлика између инвазије 1982 и оне 2006 па и припреме нове је у томе што уместо тенкова М-48, М-60 и Меркава Мк1 и Мк2 имамо сада само Меракве у верзијама Мк4 Баз и Мк4М. Један од најдуговечнијих ветерана који ће кренути пут Либана је и оклопни траспортер М 113 који је кориштен у Либану од 1982-2000, затим 2006 и сада поново 2024. М113 дуго времена је поново освануо на Голану.

Иначе од 7. октобра Израел је деконзервирао и из стратешке резерве повукао све оклопне транспортере и тенкове. Тако је у Гази виђена и верзија Мк 3.

ИЗРАЕЛСКИ ОКЛОП ЗА НАПАД НА ЛИБАН: Оклопно механизовани ешалон за рат против Хезболаха се прикупља! На граници као у Кошници

М 109 Дохер

Међу првима пут границе Либана кренуле су самоходне хаубице М-109 Дохер. Израел их има у оперативној употреби samo 290 од укупно 429 колико их је било 2008. године у оперативној употреби. Ове хаубице су употребљене биле у Првом либанском рату. Кориштене су биле као средство за подршку оклопних и механизованих снага . У Либану израелска артиљерија почела је примену директне ватре посебно у бици за Бејрут, са којим су гађане зграде, бункери и тачке отпора уместо да се користе тенковске гранате ХЕСХ којима су гађане зграде и куће. Тенковима велика препрека била је елевација која је у борбама у насељима кључна. Један од кључних проблема је снабдевање са аритљеријским гранатама јер су либанске милиције често правили заседе израелским линијама снабдевања артиљеријским гранатама. Због тога Израелци су дошли на идеју да сваки тенк иза себе вуче полуприколицу “Артраил” у коме се превозило додатних 44 артиљеријске гранате.

Тенк Меркава Мк4/Мк4Баз/Мк4М

Овај тенк који представља израелски понос имао је управо у Либану 1982 борбену премијеру. Обележио је сукоб све до 2000 године, а онда пакао Другог либанског рата 2006 у Вади Салукију после 35 година скинуо је са то тенка ореол и мит о неуништивости када је у једном дану ИДФ остао без 55 тенкова. Послератном анализом уочено је да је главни кривац лоша тактика и недовољна обученост тенковских посада који уместо на полигону проводили су време у бесконачним патролама око Газе и на граници са Либаном.

ог 7. октобра 2023. кад су Хамасовци провалили жичану ограду на граници опет је уочено да нико никаве поуке из Газе није извукао. Опет смо видели тенкове који горе које погађа “Јасин” Хамасова верзија популарног РПГ-овца. Муке тенковских посада меркава су биле велике, посебно што су Хамасовци пронашли тактику да изађу на крај са системом активне заштите Трофи.

Колоне Мераква сада после скоро 18 година поново су кренуле на Либан. Ако дође до упада он ће бити у два смера један директни и други бочни са Голанске висоравни с тим да ће Израелци морати да штите и свој бок од удара Пасдарана из правца Сирије Кунтерије.

Овај пут Израелцима велики проблем биће и борци Хезболаха који су се прекалили у Сирији од 2013 до 2018 године који су научили урбану борбу, све лоше особине тенкова, и уткали знање из сукоба и победе 2006 године. Оно што је најгоре јесте да ће Израел морати да повећа број ангажованих војника на пола милиона, са резервистима та цифра би се могла повећати на 700.000. Број ангажованих тенкова био би сигурно више од 500. Ти тенкови суочиће се са уским вијугавим путевима, кланцима, мањим брдима који имају идеалну позицију. СУВ и приказивач ситуације на терену постају набитнији извор информација и међусобног обавештавања. Оно што је виљиво на снимцима са Голана и границе са Либаном је и антидроновска заштита која ће израелским тенкистима бити преко потребна с обзирома да хезболах располаже палетом дронова камиказа својих и иранског порекла

ИЗРАЕЛСКИ ВОЈНИЦИ УЛАЗЕ У ТУНЕЛЕ ХЕЗБОЛАХА КАКО БИ ПРИПРЕМИЛИ ИНВАЗИЈУ НА ЛИБАН

М113А1 Зелда

Осим 1973 ови оклопни транспортери су прави ветерани по употреби кориштени су били и у Првом и Другом либанском рату, скоро у свим интервенцијама у Гази у чак три Интифаде, на Западној обали.

У израелској верзији ради се о оклопним транспортерима М113А1 који су за време Прво либанског рата средином 1980 тих добили били реактивни оклоп “Тога”. Израелско име за ове гусеничаре било је “Зелда”.

Ови оклопни транспортери осим у класичној верзији са тешким митраљезом бровин калибра 12,7 мм били су напружани и гетлинговим топом Вулкан, противоклопним ракетам ТOW. На основу искуства примене из Газе пут Либана су кренули и роботизовани оклопни транспортери М 113. Неки од ових роботизованих оклопних транспортера опремљени су даљински управљивим миртаљезима калибра 12,7 мм или топовима калибра 30 мм, али и противоклопним наоружањем. Са њима се управља даљинским путем.

Тешки оклопни транспортер Намер

Либан 2006. у свему је била прекретница за израелски оклоп па и за овај тешки оклопни транспортер. Прва предсеријска возила била су направљена 2008. године. Када се појавио одмах је одушевио директорат за оклопна возила. Овај тешки оклопни транспортер био је израђен у две верзије: Намер као класични оклопни транспортер и “Намера” као инжењеријско -вучно борбено везило. У конструкцији кориштено је тело тенка Меркава са закошеним оклопом на челу. Осим основног тенк је добио и додатни оклопни модул који се причвршћује на основни оклоп посебном методом посебних опруга без потребе варења, јер су места варења уочено били најслабији елементи додатног оклопа који су по поготку отпадали.

Опруге су биле такође биле важне јер су смањивале могућност померања модула приликом наиласка на препреку или неравног терена.

Додатни компзитни оклоп развила је компанија Israle Military Industries и IMI Rafael који су производили додатни оклоп за комплетну породицу тенкова Меркава од Мк2 до Мк4 у свим верзијама.

Ниво оклопне заштите подједнака је на челу, позади и на боковима ОТ. Израелски стручњаци утврдили су да је процентуално највећи број погодака у Либану био позади и код тенкова и тешких оклопних транспортера. Посебна новина била је постављање додатног оклопа и са горње стране што није био случај са осталим оклопним транспортерима. Иначе Намер нема на горњој страни ниједан поклопац ни возач, ни командир ни нишанџија како не би смањили противоклопну заштиту. Под је посебно обликован и отпоран на експлозије мина.

Искрцни део је поптуно другачији него на Меркави. Дводелна врата замењена су једноделним, односно иcкрцном палтфромом за олакшани улазак и излазак посаде из тенка.

Овај тешки оклопни транспортер има ДУБС -даљински управљиву борбену станицу минисамсон коју користи стрелац и митраљез калибра 7,62 мм на посебном носачу.

Маса Намера је 62 тоне.

Israeli Army deploys a large number heavy military equipment in the Golan Heights.

Israel captured Golan Heights during the Six-Day War in 1967 and subsequently annexed it in 1981—a move that remains unrecognized by most of the international community. pic.twitter.com/0k2TtwcjGz

— Clash Report (@clashreport) September 30, 2024

Ахазирит

Ахазирит је први тешки оклопни транспортер изралеске војске који је и даље упркос својим годинама старости и даље сензација, када се појави. Седам месеци рата у Гази показало је нови изглед овог гусеничара у складу са асиметричним ратом који се одвија у Гази.

Његов настанак повезан је са великом количним заробљених тенкова Т-54, Т-55 и Т- 62 од египатске и сиријске армије посебно у рату 1967, али и оном 1973. Из комбинације да се од њих направи тешки оклопни траснпортер међу првима је испао Т-62 (сиријски). Развој је текао у периоду од 1980-1989 у компанији НИМДА. Прво што су урадили одстранили су куполу, да би могли да повећају висину за 2 метра.

Гледано од спреда у подвозју седе три члана посаде возач, командир и стрелац, а за њима у искрцном делу седам војника који седе на клупама пред самим мотором и на десном боку, док је мотор померен лево.

Ахазирти покреће дизел мотор Detroit disel 8V-71 TTA јачине 650 КС са мењачем алисон ХТG-411-4. На верзији Ахазирит 2 додат је мотор 8V-92TA са мењачем ХТG-411-5А. Међутим, модернизована верзија Ахазирита добила је дизел мотор јачине 850 КС са максималном брзином од 60 км/х.

Оклоп

Ахазирит има тежину од 44 тоне додатог сецијалног челика. Спреда је возило без проблема могло да издржи поготке граната испаљених из топа калибра 125 мм што указује да је нагласак био на предњој заштити возила. Осим тога и бочна заштита је била одлична. На искрцном делу заштиту су пружали канистери са нафтом и шупља вишеслојна заштита слична тоги.. Иначе као додатну заштиту Ахазирит је имао и систем за гашење ватре „спекторникс“ и два лансера IMI CL-3030 са по шест фософрних мина за тренутно задимљавање. Верзије Ахазирит 2 добиле су тешки челични оклоп на боковима и глациусу. Типични пасивни оклоп 2. генерације који је био монтиран на тенку „Магах“.

У Гази усликан је Ахазирит у верзији Симан -2 са даљински управљивом борбеном станицом RCWS-30 калибра 30 мм.

Даљински управљиве борбена станица RCWS-30

Samson – RCWS 30 је даљински управљива борбена станица постављена на двоструком хидрауличном носачу што му омогућава, да буде у дигњеном положају од крова на виисни од 1010 мм, а у спуштеном положају 545 мм. Уградња хидраулике је корисна за укрцавање система у транспортни авион, вожњу по шуми, да возило скривено иза рушевина. Систем има дневно/ноћну оптику, солидан систем за контролу ватре, стабилисана нишанска линија, ГПС систем при употреби система приказивача војишта.

Овај ДУБС има аутоматски пратилац циља, замењивост управљања (стрелац/командир), уграђено самотестирање, лансери противоклопних ракета СПИКЕ (опција других ракета постоји), бацачи димних кутија, уградња сензорских јединица, вежбовни систем који се прикључи на серијски уређај.

Галвно наоружање ДУБС-а је топ калибра 20 мм АТК МК 44. Осим главног топа има спрегнути митраљез калибра 7,62 мм и противоклопне ракете по избору. Капацитет топа 30 мм је 200 граната типа APDS-t, HEI-T, 460 метака за спрегнути митраљез.
Тежина ДУБС-а је 1.400 кг са лансерима противоклопним ракетама. Систем елевације ДУБС-а се креће од 20 до +60 степени, дневна оптика је CCD камера (10x zoom), ноћна оптика је хлађени FLIR, осматрање иде преко вишефункционалног колор LCD монитора. На вољу су и неке јефтиније варијанте PWS 7,62 мм који употребљава израелске морнарице за патролне чамце.

Eitan израелски оклопни борбени точкаш

Ејтан (Eitan) је модерно борбено оклопно возило точкаш (8×8) које је развила Израелска одбрамбена индустрија као одговор на потребу за бржим и покретнијим оклопним возилима. Ово возило се користи у Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ) и представља најсавременије решење за транспортирање пешадије, као и за борбене операције у различитим теренским условима.

Ејтан је развијен као одговор на искуства ИДФ-а у сукобима, посебно након рата у Либану 2006. године, где је било потребно ефикасније заштитити трупе у транспорту. Спој брзине, оклопа и ватрене моћи чини га једним од најмодернијих борбених возила у израелском арсеналу.

У конструкцији Ејтана примењена су војна и цивилна решења, углавном она која се налазе на другим израелским оклопним возилима, пре свега на Меркави IV и Намеру. Чак и визуелно, Ејтан има израелски изглед у дизајну, препознатљив по решењима која подржавају оклопну заштиту, коси бочни делови крова возила или задњи део са уском рампом за улазак или излазак пешадијског одељења, смештеном између две велике кутије као на Намеру.

Кључне карактеристике возила Ејтан су:

1. Конфигурација точкова 8×8 – што му омогућава велику мобилност, чак и на тешким теренима.
2. Тежина око 35 тона, али значајно лакше од гусеничара као што је Намер, што га чини бржим и ефикаснијим на путевима и у борбеним условима.
3. Погонски део чини мотор снаге 750 КС, који омогућава брзину од 90 км/х. Претпоставља се да Ејтан има велику носивост (у оквиру највеће дозвољене масе), у складу са сличним најмодернијим возилима и има доста простора и у смислу унутрашње запремине за уградњу различитих система и опреме.
4. Оклопна заштита – опремљено је модуларним оклопом, који пружа заштиту од мина, импровизованих експлозивних направа и противтенковских пројектила. Оклопна заштита, достиже ниво STANAG 4569 ниво 4 до 5. Израелци га називају најбоље заштићеним возилом у класи, применом напредног дизајна фокусираног на заштиту посаде и уградњом активног система заштите. Према расположивим информацијама Ејтан је опремљен активним системом заштите Trophy са “hard-kill” технологијом. Оклоп је модуларног типа. Ејтан има одличну противминску заштиту, али је, ослањање доста изложено што се уклапа у израелско размишљање према којем заштита посаде има предност у односу на очување погонског система.
5. Наоружање – возило је опремљено аутоматским топом калибра 30 мм x 173 мм, Mk44 Bushmaster II, са 400 комада муниције. Спрегнут је митраљез калибра 7,62 мм x 51 мм са 700 метака. Двоструки лансер противтенковских вођених ракета Spike ( верзија LR домета 4 км, односно 5,5 км у најновијој верзији), смештен је у затворено кућиште.
6. Ејтан има трочлану посаду коју чине возач, нишанџија и заповедник. Поред њих, превози још девет чланова искрцане пешадије. Сваки члан посаде има сопствени отвор на крову возила, чиме се омогућава брз излазак, док искрцани део примарно користи задњу рампу.
7. Превоз трупа – Ејтан може да превезе до 12 војника, укључујући посадe и пешадију, што га чини веома ефикасним у мисијама брзог распоређивања.