Jedina razlika između invazije 1982 i one 2006 pa i pripreme nove je u tome što umesto tenkova M-48, M-60 i Merkava Mk1 i Mk2 imamo sada samo Merakve u verzijama Mk4 Baz i Mk4M
Sve veći broj kolona oklopnih vozila pomera se na sever Izraela prema granici sa Libanom. Sve veći broj tenkova Merkava i oklopnih vozila M 113A1 je sve više . Golan se polako puni tehnikom da sve podseća kao na početak operacije “Mir za Galileju” Prvi libanski rat 1982. godine.
Jedina razlika između invazije 1982 i one 2006 pa i pripreme nove je u tome što umesto tenkova M-48, M-60 i Merkava Mk1 i Mk2 imamo sada samo Merakve u verzijama Mk4 Baz i Mk4M. Jedan od najdugovečnijih veterana koji će krenuti put Libana je i oklopni trasporter M 113 koji je korišten u Libanu od 1982-2000, zatim 2006 i sada ponovo 2024. M113 dugo vremena je ponovo osvanuo na Golanu.
Inače od 7. oktobra Izrael je dekonzervirao i iz strateške rezerve povukao sve oklopne transportere i tenkove. Tako je u Gazi viđena i verzija Mk 3.
M 109 Doher
Među prvima put granice Libana krenule su samohodne haubice M-109 Doher. Izrael ih ima u operativnoj upotrebi samo 290 od ukupno 429 koliko ih je bilo 2008. godine u operativnoj upotrebi. Ove haubice su upotrebljene bile u Prvom libanskom ratu. Korištene su bile kao sredstvo za podršku oklopnih i mehanizovanih snaga . U Libanu izraelska artiljerija počela je primenu direktne vatre posebno u bici za Bejrut, sa kojim su gađane zgrade, bunkeri i tačke otpora umesto da se koriste tenkovske granate HESH kojima su gađane zgrade i kuće. Tenkovima velika prepreka bila je elevacija koja je u borbama u naseljima ključna. Jedan od ključnih problema je snabdevanje sa aritljerijskim granatama jer su libanske milicije često pravili zasede izraelskim linijama snabdevanja artiljerijskim granatama. Zbog toga Izraelci su došli na ideju da svaki tenk iza sebe vuče poluprikolicu “Artrail” u kome se prevozilo dodatnih 44 artiljerijske granate.
Tenk Merkava Mk4/Mk4Baz/Mk4M
Ovaj tenk koji predstavlja izraelski ponos imao je upravo u Libanu 1982 borbenu premijeru. Obeležio je sukob sve do 2000 godine, a onda pakao Drugog libanskog rata 2006 u Vadi Salukiju posle 35 godina skinuo je sa to tenka oreol i mit o neuništivosti kada je u jednom danu IDF ostao bez 55 tenkova. Posleratnom analizom uočeno je da je glavni krivac loša taktika i nedovoljna obučenost tenkovskih posada koji umesto na poligonu provodili su vreme u beskonačnim patrolama oko Gaze i na granici sa Libanom.
og 7. oktobra 2023. kad su Hamasovci provalili žičanu ogradu na granici opet je uočeno da niko nikave pouke iz Gaze nije izvukao. Opet smo videli tenkove koji gore koje pogađa “Jasin” Hamasova verzija popularnog RPG-ovca. Muke tenkovskih posada merkava su bile velike, posebno što su Hamasovci pronašli taktiku da izađu na kraj sa sistemom aktivne zaštite Trofi.
Kolone Merakva sada posle skoro 18 godina ponovo su krenule na Liban. Ako dođe do upada on će biti u dva smera jedan direktni i drugi bočni sa Golanske visoravni s tim da će Izraelci morati da štite i svoj bok od udara Pasdarana iz pravca Sirije Kunterije.
Ovaj put Izraelcima veliki problem biće i borci Hezbolaha koji su se prekalili u Siriji od 2013 do 2018 godine koji su naučili urbanu borbu, sve loše osobine tenkova, i utkali znanje iz sukoba i pobede 2006 godine. Ono što je najgore jeste da će Izrael morati da poveća broj angažovanih vojnika na pola miliona, sa rezervistima ta cifra bi se mogla povećati na 700.000. Broj angažovanih tenkova bio bi sigurno više od 500. Ti tenkovi suočiće se sa uskim vijugavim putevima, klancima, manjim brdima koji imaju idealnu poziciju. SUV i prikazivač situacije na terenu postaju nabitniji izvor informacija i međusobnog obaveštavanja. Ono što je viljivo na snimcima sa Golana i granice sa Libanom je i antidronovska zaštita koja će izraelskim tenkistima biti preko potrebna s obziroma da hezbolah raspolaže paletom dronova kamikaza svojih i iranskog porekla
M113A1 Zelda
Osim 1973 ovi oklopni transporteri su pravi veterani po upotrebi korišteni su bili i u Prvom i Drugom libanskom ratu, skoro u svim intervencijama u Gazi u čak tri Intifade, na Zapadnoj obali.
U izraelskoj verziji radi se o oklopnim transporterima M113A1 koji su za vreme Prvo libanskog rata sredinom 1980 tih dobili bili reaktivni oklop “Toga”. Izraelsko ime za ove guseničare bilo je “Zelda”.
Ovi oklopni transporteri osim u klasičnoj verziji sa teškim mitraljezom brovin kalibra 12,7 mm bili su napružani i getlingovim topom Vulkan, protivoklopnim raketam TOW. Na osnovu iskustva primene iz Gaze put Libana su krenuli i robotizovani oklopni transporteri M 113. Neki od ovih robotizovanih oklopnih transportera opremljeni su daljinski upravljivim mirtaljezima kalibra 12,7 mm ili topovima kalibra 30 mm, ali i protivoklopnim naoružanjem. Sa njima se upravlja daljinskim putem.
Teški oklopni transporter Namer
Liban 2006. u svemu je bila prekretnica za izraelski oklop pa i za ovaj teški oklopni transporter. Prva predserijska vozila bila su napravljena 2008. godine. Kada se pojavio odmah je oduševio direktorat za oklopna vozila. Ovaj teški oklopni transporter bio je izrađen u dve verzije: Namer kao klasični oklopni transporter i “Namera” kao inženjerijsko -vučno borbeno vezilo. U konstrukciji korišteno je telo tenka Merkava sa zakošenim oklopom na čelu. Osim osnovnog tenk je dobio i dodatni oklopni modul koji se pričvršćuje na osnovni oklop posebnom metodom posebnih opruga bez potrebe varenja, jer su mesta varenja uočeno bili najslabiji elementi dodatnog oklopa koji su po pogotku otpadali.
Opruge su bile takođe bile važne jer su smanjivale mogućnost pomeranja modula prilikom nailaska na prepreku ili neravnog terena.
Dodatni kompzitni oklop razvila je kompanija Israle Military Industries i IMI Rafael koji su proizvodili dodatni oklop za kompletnu porodicu tenkova Merkava od Mk2 do Mk4 u svim verzijama.
Nivo oklopne zaštite podjednaka je na čelu, pozadi i na bokovima OT. Izraelski stručnjaci utvrdili su da je procentualno najveći broj pogodaka u Libanu bio pozadi i kod tenkova i teških oklopnih transportera. Posebna novina bila je postavljanje dodatnog oklopa i sa gornje strane što nije bio slučaj sa ostalim oklopnim transporterima. Inače Namer nema na gornjoj strani nijedan poklopac ni vozač, ni komandir ni nišandžija kako ne bi smanjili protivoklopnu zaštitu. Pod je posebno oblikovan i otporan na eksplozije mina.
Iskrcni deo je poptuno drugačiji nego na Merkavi. Dvodelna vrata zamenjena su jednodelnim, odnosno ickrcnom paltfromom za olakšani ulazak i izlazak posade iz tenka.
Ovaj teški oklopni transporter ima DUBS -daljinski upravljivu borbenu stanicu minisamson koju koristi strelac i mitraljez kalibra 7,62 mm na posebnom nosaču.
Masa Namera je 62 tone.
Israeli Army deploys a large number heavy military equipment in the Golan Heights.
— Clash Report (@clashreport) September 30, 2024
Israel captured Golan Heights during the Six-Day War in 1967 and subsequently annexed it in 1981—a move that remains unrecognized by most of the international community. pic.twitter.com/0k2TtwcjGz
Ahazirit
Ahazirit je prvi teški oklopni transporter izraleske vojske koji je i dalje uprkos svojim godinama starosti i dalje senzacija, kada se pojavi. Sedam meseci rata u Gazi pokazalo je novi izgled ovog guseničara u skladu sa asimetričnim ratom koji se odvija u Gazi.
Njegov nastanak povezan je sa velikom količnim zarobljenih tenkova T-54, T-55 i T- 62 od egipatske i sirijske armije posebno u ratu 1967, ali i onom 1973. Iz kombinacije da se od njih napravi teški oklopni trasnporter među prvima je ispao T-62 (sirijski). Razvoj je tekao u periodu od 1980-1989 u kompaniji NIMDA. Prvo što su uradili odstranili su kupolu, da bi mogli da povećaju visinu za 2 metra.
Gledano od spreda u podvozju sede tri člana posade vozač, komandir i strelac, a za njima u iskrcnom delu sedam vojnika koji sede na klupama pred samim motorom i na desnom boku, dok je motor pomeren levo.
Ahazirti pokreće dizel motor Detroit disel 8V-71 TTA jačine 650 KS sa menjačem alison HTG-411-4. Na verziji Ahazirit 2 dodat je motor 8V-92TA sa menjačem HTG-411-5A. Međutim, modernizovana verzija Ahazirita dobila je dizel motor jačine 850 KS sa maksimalnom brzinom od 60 km/h.
Oklop
Ahazirit ima težinu od 44 tone dodatog secijalnog čelika. Spreda je vozilo bez problema moglo da izdrži pogotke granata ispaljenih iz topa kalibra 125 mm što ukazuje da je naglasak bio na prednjoj zaštiti vozila. Osim toga i bočna zaštita je bila odlična. Na iskrcnom delu zaštitu su pružali kanisteri sa naftom i šuplja višeslojna zaštita slična togi.. Inače kao dodatnu zaštitu Ahazirit je imao i sistem za gašenje vatre „spektorniks“ i dva lansera IMI CL-3030 sa po šest fosofrnih mina za trenutno zadimljavanje. Verzije Ahazirit 2 dobile su teški čelični oklop na bokovima i glaciusu. Tipični pasivni oklop 2. generacije koji je bio montiran na tenku „Magah“.
U Gazi uslikan je Ahazirit u verziji Siman -2 sa daljinski upravljivom borbenom stanicom RCWS-30 kalibra 30 mm.
Daljinski upravljive borbena stanica RCWS-30
Samson – RCWS 30 je daljinski upravljiva borbena stanica postavljena na dvostrukom hidrauličnom nosaču što mu omogućava, da bude u dignjenom položaju od krova na viisni od 1010 mm, a u spuštenom položaju 545 mm. Ugradnja hidraulike je korisna za ukrcavanje sistema u transportni avion, vožnju po šumi, da vozilo skriveno iza ruševina. Sistem ima dnevno/noćnu optiku, solidan sistem za kontrolu vatre, stabilisana nišanska linija, GPS sistem pri upotrebi sistema prikazivača vojišta.
Ovaj DUBS ima automatski pratilac cilja, zamenjivost upravljanja (strelac/komandir), ugrađeno samotestiranje, lanseri protivoklopnih raketa SPIKE (opcija drugih raketa postoji), bacači dimnih kutija, ugradnja senzorskih jedinica, vežbovni sistem koji se priključi na serijski uređaj.
Galvno naoružanje DUBS-a je top kalibra 20 mm ATK MK 44. Osim glavnog topa ima spregnuti mitraljez kalibra 7,62 mm i protivoklopne rakete po izboru. Kapacitet topa 30 mm je 200 granata tipa APDS-t, HEI-T, 460 metaka za spregnuti mitraljez.
Težina DUBS-a je 1.400 kg sa lanserima protivoklopnim raketama. Sistem elevacije DUBS-a se kreće od 20 do +60 stepeni, dnevna optika je CCD kamera (10x zoom), noćna optika je hlađeni FLIR, osmatranje ide preko višefunkcionalnog kolor LCD monitora. Na volju su i neke jeftinije varijante PWS 7,62 mm koji upotrebljava izraelske mornarice za patrolne čamce.
Eitan izraelski oklopni borbeni točkaš
Ejtan (Eitan) je moderno borbeno oklopno vozilo točkaš (8×8) koje je razvila Izraelska odbrambena industrija kao odgovor na potrebu za bržim i pokretnijim oklopnim vozilima. Ovo vozilo se koristi u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) i predstavlja najsavremenije rešenje za transportiranje pešadije, kao i za borbene operacije u različitim terenskim uslovima.
Ejtan je razvijen kao odgovor na iskustva IDF-a u sukobima, posebno nakon rata u Libanu 2006. godine, gde je bilo potrebno efikasnije zaštititi trupe u transportu. Spoj brzine, oklopa i vatrene moći čini ga jednim od najmodernijih borbenih vozila u izraelskom arsenalu.
U konstrukciji Ejtana primenjena su vojna i civilna rešenja, uglavnom ona koja se nalaze na drugim izraelskim oklopnim vozilima, pre svega na Merkavi IV i Nameru. Čak i vizuelno, Ejtan ima izraelski izgled u dizajnu, prepoznatljiv po rešenjima koja podržavaju oklopnu zaštitu, kosi bočni delovi krova vozila ili zadnji deo sa uskom rampom za ulazak ili izlazak pešadijskog odeljenja, smeštenom između dve velike kutije kao na Nameru.
Ključne karakteristike vozila Ejtan su:- Konfiguracija točkova 8×8 – što mu omogućava veliku mobilnost, čak i na teškim terenima.
- Težina oko 35 tona, ali značajno lakše od guseničara kao što je Namer, što ga čini bržim i efikasnijim na putevima i u borbenim uslovima.
- Pogonski deo čini motor snage 750 KS, koji omogućava brzinu od 90 km/h. Pretpostavlja se da Ejtan ima veliku nosivost (u okviru najveće dozvoljene mase), u skladu sa sličnim najmodernijim vozilima i ima dosta prostora i u smislu unutrašnje zapremine za ugradnju različitih sistema i opreme.
- Oklopna zaštita – opremljeno je modularnim oklopom, koji pruža zaštitu od mina, improvizovanih eksplozivnih naprava i protivtenkovskih projektila. Oklopna zaštita, dostiže nivo STANAG 4569 nivo 4 do 5. Izraelci ga nazivaju najbolje zaštićenim vozilom u klasi, primenom naprednog dizajna fokusiranog na zaštitu posade i ugradnjom aktivnog sistema zaštite. Prema raspoloživim informacijama Ejtan je opremljen aktivnim sistemom zaštite Trophy sa “hard-kill” tehnologijom. Oklop je modularnog tipa. Ejtan ima odličnu protivminsku zaštitu, ali je, oslanjanje dosta izloženo što se uklapa u izraelsko razmišljanje prema kojem zaštita posade ima prednost u odnosu na očuvanje pogonskog sistema.
- Naoružanje – vozilo je opremljeno automatskim topom kalibra 30 mm x 173 mm, Mk44 Bushmaster II, sa 400 komada municije. Spregnut je mitraljez kalibra 7,62 mm x 51 mm sa 700 metaka. Dvostruki lanser protivtenkovskih vođenih raketa Spike ( verzija LR dometa 4 km, odnosno 5,5 km u najnovijoj verziji), smešten je u zatvoreno kućište.
- Ejtan ima tročlanu posadu koju čine vozač, nišandžija i zapovednik. Pored njih, prevozi još devet članova iskrcane pešadije. Svaki član posade ima sopstveni otvor na krovu vozila, čime se omogućava brz izlazak, dok iskrcani deo primarno koristi zadnju rampu.
- Prevoz trupa – Ejtan može da preveze do 12 vojnika, uključujući posade i pešadiju, što ga čini veoma efikasnim u misijama brzog raspoređivanja.
Lako je ovako parkirati tenkove i oklope i ići u borbu ….ovi u libanu nemaju ni avijaciju ni protivoklopne helikoptere niti vodjenu municiju ekskalibor krasnopolj….tako da biće u Bejrutu za 3 dana…