На данашњи дан у јапанском граду Хирошима биће одржана церемонија поводом 78. година од када је бомбардер америчког ваздухопловства бацио атомску бомбу. Био је то први такав напад у историји човечанства који је проузроковао стравично разарање.
Тај 6. август 1945. године био је ведар, са марионаског острва Тиниан у рано ујутро у 2.45 сати са аеродрома је полетео бомбардер Б-29 који је испод кабине имао натипс Енола Геј. У свом трупу овај бомбардер носио је само једну бомбу, али није то била обична авио бомба, него атомска бомба масе 4.307 килограма, дужине 3,048 метара, пречника 0,71 метара и снаге 12,5 килотона.
Како се приближавао Јапану извиђачки авиони су посаду известили да је над Хирошимом, која је иначе била један од три изабрана циља. Извиђачи су јавили да је небо ведро и да су услови за напад на тај град идеални. Б-29 кренуо је према Хирошими.
За то време на улицама Хирошиме одвијао се свакодневни живот, уобичајен за ово јапанско место. На улицама је већ била гужва. Продавци су износили своје производе, деца су трчкарала улицам. Чинило да је све у реду, а онда..
Осматрачи су недалеко од Хирошиме уочили пар америчких бомбардера. Није им изгледало као да се припрема напад, јер су у претходним случајевима амерички бомбардери Б-29 летеће тврђава, летели у великом броју пре избацивања бомби. Чинило им се да само прелећу, па нису ни дали узбуну. Када се авион нашао над градом из авиона избачена је повећа бомба. Американци су јој дали назив „Мали дечак“ (Little boy).. Када је испала из бомболука авио бомба се стрмоглавила, а темпирани упаљач ју је детонирао тачно 580 метара изнад града.
Уследила је стравична експлозија која је град и људе буквално збрисала. Небо је било срвено, а ударни талас је километрима збрисао све око себе. Зграде су се рушиле, куће од дрвета су гореле, као и људи. Изгледало је као да је у питању пакао. На небу се затим појавила печурка која се подигла на висину од 16 километара.
Епилог ове експлозије био је стравичан 100.000 мртвих, а њих око 91.000 је било теже или лакше повређено. Још 66.000 касније је умро од последица ове стравичне експлозије.
Бомбародвање Хирошиме означило је заправо да је свет ушао у атомског доба и од тад, па до данас сенка атомског оружја и данас виси као дамаклов мач над светом.
Како је дошло до употребе атомске бомбе. У лето 1945 године политичко и војно руководство САД нашло се пред кључном дилемом да ли треба наставити војне операције за коначни слом Јапана извођењем инвазије на ово острво по узору поморско-ваздушног десанта на Нормандију и освајања Европе или употребити ново оружје, скратити рати и сачувати 1.500.000 живота америчких војника. Ново оружје је требало да присили Јапанског цара и војну врхушку на капитулацију. Искуства са освајањем острва на Пацифику и јапанском упорношћу одлучено је да се употреби ново оружје. У прилог новом оружју ишао је и став да би се ратне операције у Јапану продужиле на 1946, а вероватно би трајале до 1949. године.
Кључ се налазио у рукама америчког председника Харија С. Трумана који је постао новоизабрани председник после смрти Теодора Рузвелта. Труман је пресудио и његова порука гласила је: „Баците атомску бомбу!“.
Бомба је бачена, а наређене било изворшено. Са бацањем прве атомске бомбе на Хирошиму савезници су Јапанце сетили да Декларацију донету из Потсдама узму веома озбиљно. За јапанске цивиле којима је рата било преко главе и систематског уништавања њихових места свакодневним бомбардовањем запаљивим бомбама, бацање једне разрајуће бомбе био је довољан разлог да се рат оконча. Јапански генерали су имали другачије мишљење. Као прво они нису могли да верују да је једна бомба сопосбна да изазове толико разрање. Детаљнијих информација о новом оружју нису имали. Једина информација која је до њих стигла била је да Хирошима више не постоји, да града буквално више нема…
Три дана касније уследиће нови напад.