Тог 25. децембра 1991, године уз звуке Совјетске химне спуштена је застава „Великог октобра“ (црвена, са жутим српом и чекићем), која је столовала пуних 73. године од када је Владимир Иљич Уљанов збацио са власти царску породицу Романов. Нестао је Совјетски Савез.
Нестанку СССР-а претходио је низ догађаја од пораза у Авганистану из кога се Совјетски Савез коначно повукао 1989. године, преко пада Берлинског зида новембра 1989, нестанка Варшавског уговора 1990, несрећног пуча у Москви до Беловешког споразума август/новембар 1991.
Совјетски Савез званично је нестао 25. децембра, када је са зидина Кремља скинута застава „Великог октобра“, која се завјиорила 1918. године и замењена тробојком (бела, плава и црвена).
Са тиме је завршена једна велика историјска епоха. Незахвална улога као „кривца“ зашто је нестао Совјетски Савез припала је Михаилу Сергејевичу Горбачову.
Говор преко ТВ
Тог 25. децембра, сад већ далеке 1991. године Михаил Горбачов потписао је указ са којим сам себе лишава функције главнокомандујућег. Поптис је парафирао тачно у 19 часова по московском времену. После тог чина Горбачов је позвао новинаре и телевизијске камермане да им говори у директоном ТВ преносу.
Тај Горбачовљев говор емитовало је неколико телевизија које су покривале емисионо целу територију СССР-а, а путем сателита пренос су могли да гледају и у 153 земље света.
Како пише Рој Медведев у својој књизи о Борису Јељцину, Горбачовов говор је био некако безличан и није садржао ниједан елемент по коме би требао да буде упамћен..Међутим на њему се могло видети озлојеђеност, јер нејгова мисија није била остварена или онако како се он надао.
„Напуштам свој положај забринут, рекао је Горбачов.
Примопредаја кофера са атомским шифрама
После телевизијског обраћања Горбачов је дао кратак интервју и вратио се уз кабинет, из кога су претходно удаљени новинари и онда је кофер са нуклеарним шифрама требао да се предао у руке Бориса Николајевича Јељцина.
Иначе примопредаја се дешавала у присуству маршала Јевгенија Шапошњикова министра одбране СССР-а, који је слушао Горбачова и резигниран одбио да се то изврши у Горбачовљевом кабинету због свега и тражио да се процедура обави у другој просторији у Кремљу. Горбачов је то бесно одбио и кофер са атомским шифрама само предао у руке маршалу Шапошњикову кога су пратила двојица пуковника, који су пратили шефа државе и бринули се за кофер са атомским шифрама. Осим кофера у надлежност маршала прешла су и двојица пуковника заједно са „коферчићем“, који је касније предат у руке Јељицна.
После те чудне примопредаје, одржана је опроштајна вечера у „Ораховој соби“ у друштву свега петоро људи из најближег Горбачовљевог круга. У тим последњим сатима Горбачовљеве власти у кабинету није зазвонио ниједном телефон са изразима подршке или макар саосећања. Још за време Горбачовљевог говора са куполе над његовом резиденцијом у Кремљу спуштена је црвена застава СССР-а и подигнута руска тробојка.
Горбачов је из Кремља испраћен у највећој тишини. Ни свечаног испраћаја, ни тлеохранитеља. Потпуно сам је отишао у своју викендицу, а после неколико дана дошла је делегација из Кремља и наредили му да и њу мора да напусти.
Совјетски Савез престао је формално да постоји..
Иначе Горбачовљеве ствари су све покупљене и изнете 26. децембра, дан после нестанка СССР-а.
Упад Јељцина
Наредног 27. децембра у кабинет је буквално упао са свитом сарадника Борис Николајевич Јељцин. Нову функцију су наздравили фалшом коњака коју су нашли у кабинету. Интересантно је како наводи Рој Медеведев да прва чашица није дигнута у час Русије, него „Орахове собе“, која је сматрана симболом совјетско-руског трона
„Борисе Николајевичу какав смо кабинет лапили“, викнуо је А. Коржаков.
„Ништа ти несхваташ, луди Сашка“, рекао је Јељцин
„Апили смо целу Русију“, додао је Борис Николајевич.
Распад Совјетског Савеза сматра се најзначајнијим догађајем крајем XX века. Тај распад узроковали су многи чиниоци: слабљење комунистичке идеологије, притисак Запада, економски и финансијски крах државе. Улога Михаила Горбачова у тој геополитичкој катастрофи је водећа и главна., али улога Јељцина је такође била значајна, икао је вилдљиво да је он подценио Јељцина и његове саборце.