Šiitski pokret Hezbolah u utorak rano ujutro napao je sa nekoliko dronova kamikaza koji su lansirani iz južnog Libana na severni Izrael.
Jedan od dronova pogodio je parking u jednom izraelskom selu, iako mediji naklonjeni ovoj šiitskoj organizaciji tvrde da je pogođen izraelski komandni centar Severne komande.
Ubrzo su podignuti izraelski borbeni avioni F-15I Ra am koji su napali položaje Hezbolaha u mestu Kafr Kil na jugu Libana odakle su lansirani dronovi.
Svi se već duže vreme pitaju da li će izraelska vojska i Hezbolah ući u direktni novi Treći libanski rat.
Sami izraelci su još na osnovu iskustava iz Drugog rata u Libanvu jul/avgust 2006 godine, pisali još 2008/2009 godine da će budući rat dva stara rivala zapravo biti raketni rat.
U prilog tome ide podatak da je Hezbolah od 2006 godine udvostručio broj projektila od obala -more do raketnog arsenala zemlja-zemlja. To je posebno urađeno od 2016. godine kada su u velikoj meri iranski savetodavci (Pasdarani) došli u Siriju u većem broju i kada je uspostavljen vazdušni most na relaciji Teheran- Damask.
Isto tako veliki deo raketa je auto-putem kamionima prebacivan na relaciji Damask-Bejrut. Isto tako Hezbolah koji je pomagao sirijskoj vojsci za vreme rata 2013. -2018 u obračunu sa sunitskim milicijama i Islamskom državom, pa je time imao direktnu kontrolu nad sirijskim vojnim skladištima i određenu količinu projektila preuzme.
Kasnije, kada su Pasdarani prešli u Liban stigla je oprema za proizvodnju različitih raketa i inžinjere koji su uspostavili proizvodne pogone u dolini Beka, a deo u južnim predgrađima Bejruta.
Neke procene govore da Hezbolah u svom raketnom arsenalu raspolaže sa više od 20.000 projektila kratkog dometa, 150.000 raketa srednjeg i dugog dometa od kojih je najviše tipova: Fateh 110, Fajr 5, Zelzal 1, Zelzal 2 i Shihab 2 dometa od 300 do 700 km što ukazuje da je većina važnih gradova Izraela poput Haife, Tel Aviva, zapadni deo Jerusalima po dometu raketa.
Po prvi put priznato je i da je Hezbolah osim protivbrodskih raketa iranske proizvodnje C-802 NOOR, CM-90, CM-250 i CM-300 poseduje i određenu količinu protivbrodskih raketa P-800 Oniks (Jakhont).
Od PVO raketa Hezbolah raspolaže sa prenosnim PVO sistemima Strela2M, Igla, iranske kopije Igle poznata pod imenom Misagh-1, postoje i PVO rakete iz sirijskog arsenala SA-8 i SA-17.
Pojedini analitičari tvrde da je zapravo najzaslužniji za jačanje raketnog arsenala Hezbolaha, ali i ostalih šiitskih milicija pokojni general Kasem Sulejmani koji je nastradao 3. januara 2020 u raketnom napadu bespilotne letelice.
Nova prekretnica za Hezbolah usledila je kada je Iran pokrenuo porodicu dronova kamikaza. Ova vojnopolitička organizacija je bila zainteresovana da ih poseduje i da je Sulejmani zapravo radio na isporuci određenih količina dronova Hezbolahu.
Količina ispručenih dronova kamikaza nije bilo dovoljna, pa je odlučeno da se pokrene pored fabrike rakete i serijska proizvodnja dronova. Hezbolah je u Iran posalo veću grupu inžinjera da usvoje serijsku proizvodnju dronova kamikaza i to dva tipa: Mohajer 4 i Šahid 136.
Neki veruju da je raketni i arsenal dronova kamikaza Hezbolah uvećao zahvaljujući tome što je svoje borce slao u birbene jednice sirijske vojske u ratu protiv džihadističkih grupa i Islamske države.
Isto tako borci Hezbolaha na osnovu ratnog iskustva u ratu protiv izraelske vojske 2006. sprovodili obuku pojedinih sirijskih jednica u okolini Damaska, a svoje vojno-savetodavno iskustvo širili su i na jemenske Hute.
Brojno stanje Hezbolaha
Zvanično vojnih procena koliko Hezbolah imao boraca je nemoguće utvrditi. Neke procene govore da se radi od 70.000-100.000 vojnika. Direktan broj elitnih boraca odmah spremnih za rat iznosi oko 20.000 boraca.
Što se tiče fortifikacija Hezbolah je na jugu Izraela izgradio ogromnu mrežu podzemnih tunela, kao i Hamas u zoni doline Beka, ali i u okloini Bejruta gde se nalaze komandni i kontrolni centri, dok se na jugu Libana nalaze fiksne i mobilne lansirne rampe, kao i podzemna skladišta raketa (raketna baza).
Izrael od 7. oktobra vodi intenzivne raketne i artiljerijske duele na granici sa Libanom, ali dalje korake prema direktnoj eksalaciji i upadu u Liban za sad Izrael ne pokazuje osim verbalnih pretnji da će uništiti Hezbolah.
Analitičari procenjuju da bi otvoreni rat Izraela sa Hezbolahom bio mnogo teži po izraelsku vojsku nego što je to rat izraelske vojske sa Hamasom u Gazi. Već se sad sugeriše da bi kopneni upad izraelske vojske u Liban bio poguban jer bi se suočili ne sa frontalnim nego gerilskim ratom, a obaveštajne informacije bi morale biti od ključnog značaja pre svega o mestima lansiranja i skladištenja projektila da bi u jednom ili par obezglavljujućih udara Izrael eliminisao raketnu pretnju.
Za sada obe strane vode propagandni rat. Rat pretnjama da će obe strane jedna drugu uništiti. Vode se okršaji na granici, ali se niko ne usuđuje da napravi prvi korak. Kao jeda od potenicajlnih razloga za odlaganje direktnog rata se navode i tajni pregovori u senci koje vrši neka treća strana koja suzdržava Hezbolah i Izrael da krenu o tvoreni rat koji bi zatim eskalacijom zapalio čitav Bliski istok.Šta će se zaista desiti videćemo u narednim nedeljama i mesecima.