Шиитски покрет Хезболах у уторак рано ујутро напао је са неколико дронова камиказа који су лансирани из јужног Либана на северни Израел.
Један од дронова погодио је паркинг у једном израелском селу, иако медији наклоњени овој шиитској организацији тврде да је погођен израелски командни центар Северне команде.
Убрзо су подигнути израелски борбени авиони Ф-15И Ра ам који су напали положаје Хезболаха у месту Кафр Кил на југу Либана одакле су лансирани дронови.
Сви се већ дуже време питају да ли ће израелска војска и Хезболах ући у директни нови Трећи либански рат.
Сами израелци су још на основу искустава из Другог рата у Либанву јул/август 2006 године, писали још 2008/2009 године да ће будући рат два стара ривала заправо бити ракетни рат.
У прилог томе иде податак да је Хезболах од 2006 године удвостручио број пројектила од обала -море до ракетног арсенала земља-земља. То је посебно урађено од 2016. године када су у великој мери ирански саветодавци (Пасдарани) дошли у Сирију у већем броју и када је успостављен ваздушни мост на релацији Техеран- Дамаск.
Исто тако велики део ракета је ауто-путем камионима пребациван на релацији Дамаск-Бејрут. Исто тако Хезболах који је помагао сиријској војсци за време рата 2013. -2018 у обрачуну са сунитским милицијама и Исламском државом, па је тиме имао директну контролу над сиријским војним складиштима и одређену количину пројектила преузме.
Касније, када су Пасдарани прешли у Либан стигла је опрема за производњу различитих ракета и инжињере који су успоставили производне погоне у долини Бека, а део у јужним предграђима Бејрута.
Неке процене говоре да Хезболах у свом ракетном арсеналу располаже са више од 20.000 пројектила кратког домета, 150.000 ракета средњег и дугог домета од којих је највише типова: Фатех 110, Фајр 5, Зелзал 1, Зелзал 2 и Схихаб 2 домета од 300 до 700 км што указује да је већина важних градова Израела попут Хаифе, Тел Авива, западни део Јерусалима по домету ракета.
По први пут признато је и да је Хезболах осим противбродских ракета иранске производње Ц-802 НООР, ЦМ-90, ЦМ-250 и ЦМ-300 поседује и одређену количину противбродских ракета П-800 Оникс (Јакхонт).
Од ПВО ракета Хезболах располаже са преносним ПВО системима Стрела2М, Игла, иранске копије Игле позната под именом Мисагх-1, постоје и ПВО ракете из сиријског арсенала СА-8 и СА-17.
Поједини аналитичари тврде да је заправо најзаслужнији за јачање ракетног арсенала Хезболаха, али и осталих шиитских милиција покојни генерал Касем Сулејмани који је настрадао 3. јануара 2020 у ракетном нападу беспилотне летелице.
Нова прекретница за Хезболах уследила је када је Иран покренуо породицу дронова камиказа. Ова војнополитичка организација је била заинтересована да их поседује и да је Сулејмани заправо радио на испоруци одређених количина дронова Хезболаху.
Количина испручених дронова камиказа није било довољна, па је одлучено да се покрене поред фабрике ракете и серијска производња дронова. Хезболах је у Иран посало већу групу инжињера да усвоје серијску производњу дронова камиказа и то два типа: Мохајер 4 и Шахид 136.Неки верују да је ракетни и арсенал дронова камиказа Хезболах увећао захваљујући томе што је своје борце слао у бирбене једнице сиријске војске у рату против џихадистичких група и Исламске државе.
Исто тако борци Хезболаха на основу ратног искуства у рату против израелске војске 2006. спроводили обуку појединих сиријских једница у околини Дамаска, а своје војно-саветодавно искуство ширили су и на јеменске Хуте.
Бројно стање Хезболаха
Званично војних процена колико Хезболах имао бораца је немогуће утврдити. Неке процене говоре да се ради од 70.000-100.000 војника. Директан број елитних бораца одмах спремних за рат износи око 20.000 бораца.
Што се тиче фортификација Хезболах је на југу Израела изградио огромну мрежу подземних тунела, као и Хамас у зони долине Бека, али и у оклоини Бејрута где се налазе командни и контролни центри, док се на југу Либана налазе фиксне и мобилне лансирне рампе, као и подземна складишта ракета (ракетна база).
Израел од 7. октобра води интензивне ракетне и артиљеријске дуеле на граници са Либаном, али даље кораке према директној ексалацији и упаду у Либан за сад Израел не показује осим вербалних претњи да ће уништити Хезболах.
Аналитичари процењују да би отворени рат Израела са Хезболахом био много тежи по израелску војску него што је то рат израелске војске са Хамасом у Гази. Већ се сад сугерише да би копнени упад израелске војске у Либан био погубан јер би се суочили не са фронталним него герилским ратом, а обавештајне информације би морале бити од кључног значаја пре свега о местима лансирања и складиштења пројектила да би у једном или пар обезглављујућих удара Израел елиминисао ракетну претњу.
За сада обе стране воде пропагандни рат. Рат претњама да ће обе стране једна другу уништити. Воде се окршаји на граници, али се нико не усуђује да направи први корак. Као једа од потеницајлних разлога за одлагање директног рата се наводе и тајни преговори у сенци које врши нека трећа страна која суздржава Хезболах и Израел да крену о творени рат који би затим ескалацијом запалио читав Блиски исток.
Шта ће се заиста десити видећемо у наредним недељама и месецима.