Posle pet godina od kada se prvi put progovorilo o “Vojnom šengenu” ova ideja ponovo se pojavila u javnosti. Prvi put o njoj te 2018. govorio je general-pukovnik i komandant američkih snaga u Evropi Ben Hodžis, a sada i šefa Zajedničke komande za logistiku i logistiku NATO-a Aleksandar Solfrank.
Šta je “Vojni Šengen”?Termin “Vojni Šengen” nastao je kako ideja tadašnjeg aktivnog generala, a sada penzionera i tviteraša Bena Hodžisa kako bi se otklonile sve briokratske prepreke prilikom transporta i prelaska oružanih jednica iz jedne države članice u drugu.
Naime te 2018. godine veliki broj vojnih konvoja bio je zaustavljen zbo velikih birokratskih prepreka oko dozvola, ruta kretanja, zadržavanja. Kap koja je prelila čašu bila je situacija kada je tadašnjem komandantu američkih kopnenih snaga u Evropi, general-pukovniku Benu Hodžisu, prilikom leta iz Bugarske u Rumuniju, gde je trebalo da nadgleda manevre, naređeno da sleti u vazdušnu bazu u Rumuniji da obavi sve carinske formalnosti. Sličnu situaciju doživeo je i u Mađarskoj. Da stvar bude gora, tada je obelodanjeno i da je u ondašnjih svih 28 članica NATO-a potrebno u proseku 15 dana za rešavanje diplomatskih dozvola pre nego što trupe i vojna oprema mogu da krenu preko granice ( od tada NATO je bogatiji za nove dve članice Crnu Goru i Finskku, a 31. se čeka još uvek dozvola i blagoslov Mađarske).
Sada pet godina kasnije 2023. pošto od tada ništa nije učinjeno, osim što na papirologiju više niko nije gledao od kada je počeo rat u Ukrajini 24. februara 2023. ponovo se povela priča o “Vojnom Šengenu”.
Šef Zajedničke komande za logistiku i logistiku NATO-a general Aleksandar Solfrank stvaranje „vojnog Šengena“ – zone slobodnog vojnog prolaza pravda time što se operativne snage alijanse suočavaju sa preprekama u vidu nacionalnih propisa prilikom premeštanja trupa i municije iz jedne članice u drugu.
Penzionisani general Hodžis ideju “Vojnog Šengena” zamislio je kao : ” NATO-u treba nešto što bi dopustilo vojnom konvoju da se kreće po Evropi barem onoliko brzo kao migranti”.
Zapravo to je ideja o brzom prebacivanju vojne opreme i trupa s jednog kraja na drugi i da se izbegnu sve pravno-birokratske procedure i olakša upotreba članica NATO. Inače NATO članice imaju sporazum SOFA koji je za njih liberalniji i lakši odo onga članica Partnerstva za mir, ali u mirnodopskoj fazi to nema nikakv značaj jer se traži ogromna papirologija .
Jedan od ključnih momenata je i infrastruktura pa bi se od članica NATO i onih zemalja koje nisu, a mogle bi biti uključene u ovaj aranžman tražiti i podaci o infrastrukturi, visini tunela, širini, dužini, naplatnim rampama i da li je to u skladu da dimenzijama i gabaritima oklopnih vozila.
To bi takođe značilo i da postojeća infrastruktura, koja nije održavana ili obnavljana morati da se poradi na tome.
Inače pokojni vojni komentator Politike Miroslav Lazanski daleke 2018. godine kada je razgovarao sa autorom ovog teksta o “Vojnom Šengenu” za inicijativu generala Hodžisa je govorio da je to besmislica jer kako je on te 2018. godine rekao da, prema njegovom mišljenju: ” u slučaju neke ozbiljne situacije niko ne bi tražio ni carinu ni odobrenje. Tu bi se uletalo bez ikakvog odobrenja ili pitanja”.
“Sad nove članice NATO-a verovatno malo zatežu birokratski. U slučaju realne potrebe da NATO snage prelaze određene granice država članica NATO-a, u slučaju hitnih intervencija, sigurno je da se ne bi tražila nikakva odobrenja. Jedno je šta rade zemlje NATO-a, to je njihov problem”, rekao je tad Lazanski.
A šta kažu Rusi?
“Izjave o „vojnom Šengenu“ za NATO samo eskaliraju tenzije u Evropi”, izjavio je pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.”
“Alijansa je oduvek smatrala našu zemlju takozvanim uslovnim neprijateljem, sada našu zemlju smatra očiglednim neprijateljem, otvoreno, ali to nije ništa drugo do eskalacija tenzija u Evropi, što ima svoje posledice“, rekao je portparol Kremlja.
“Takve izjave NATO-a naglašavaju da Evropa ne želi da sluša zabrinutost Rusije i da vodi računa o principu nedeljive bezbednosti, nastavio je Peskov.
On je naglasio da približavanje vojne infrastrukture NATO-a granicama Rusije ne može a da ne izazove uzvratne mere.