После пет година од када се први пут проговорило о “Војном шенгену” ова идеја поново се појавила у јавности. Први пут о њој те 2018. говорио је генерал-пуковник и командант америчких снага у Европи Бен Хоџис, а сада и шефа Заједничке команде за логистику и логистику НАТО-а Александар Солфранк.
Шта је “Војни Шенген”?
Термин “Војни Шенген” настао је како идеја тадашњег активног генерала, а сада пензионера и твитераша Бена Хоџиса како би се отклониле све бриократске препреке приликом транспорта и преласка оружаних једница из једне државе чланице у другу.
Наиме те 2018. године велики број војних конвоја био је заустављен збо великих бирократских препрека око дозвола, рута кретања, задржавања. Кап која је прелила чашу била је ситуација када је тадашњем команданту америчких копнених снага у Европи, генерал-пуковнику Бену Хоџису, приликом лета из Бугарске у Румунију, где је требало да надгледа маневре, наређено да слети у ваздушну базу у Румунији да обави све царинске формалности. Сличну ситуацију доживео је и у Мађарској. Да ствар буде гора, тада је обелодањено и да је у ондашњих свих 28 чланица НАТО-а потребно у просеку 15 дана за решавање дипломатских дозвола пре него што трупе и војна опрема могу да крену преко границе ( од тада НАТО је богатији за нове две чланице Црну Гору и Финскку, а 31. се чека још увек дозвола и благослов Мађарске).
Сада пет година касније 2023. пошто од тада ништа није учињено, осим што на папирологију више нико није гледао од када је почео рат у Украјини 24. фебруара 2023. поново се повела прича о “Војном Шенгену”.
Шеф Заједничке команде за логистику и логистику НАТО-а генерал Александар Солфранк стварање „војног Шенгена“ – зоне слободног војног пролаза правда тиме што се оперативне снаге алијансе суочавају са препрекама у виду националних прописа приликом премештања трупа и муниције из једне чланице у другу.
Пензионисани генерал Хоџис идеју “Војног Шенгена” замислио је као : ” НАТО-у треба нешто што би допустило војном конвоју да се креће по Европи барем онолико брзо као мигранти”.
Заправо то је идеја о брзом пребацивању војне опреме и трупа с једног краја на други и да се избегну све правно-бирократске процедуре и олакша употреба чланица НАТО. Иначе НАТО чланице имају споразум СОФА који је за њих либералнији и лакши одо онга чланица Партнерства за мир, али у мирнодопској фази то нема никакв значај јер се тражи огромна папирологија .
Један од кључних момената је и инфраструктура па би се од чланица НАТО и оних земаља које нису, а могле би бити укључене у овај аранжман тражити и подаци о инфраструктури, висини тунела, ширини, дужини, наплатним рампама и да ли је то у складу да димензијама и габаритима оклопних возила.То би такође значило и да постојећа инфраструктура, која није одржавана или обнављана морати да се поради на томе.
Иначе покојни војни коментатор Политике Мирослав Лазански далеке 2018. године када је разговарао са аутором овог текста о “Војном Шенгену” за иницијативу генерала Хоџиса је говорио да је то бесмислица јер како је он те 2018. године рекао да, према његовом мишљењу: ” у случају неке озбиљне ситуације нико не би тражио ни царину ни одобрење. Ту би се улетало без икаквог одобрења или питања”.
“Сад нове чланице НАТО-а вероватно мало затежу бирократски. У случају реалне потребе да НАТО снаге прелазе одређене границе држава чланица НАТО-а, у случају хитних интервенција, сигурно је да се не би тражила никаква одобрења. Једно је шта раде земље НАТО-а, то је њихов проблем”, рекао је тад Лазански.
А шта кажу Руси?
“Изјаве о „војном Шенгену“ за НАТО само ескалирају тензије у Европи”, изјавио је прес секретар руског председника Дмитриј Песков.”
“Алијанса је одувек сматрала нашу земљу такозваним условним непријатељем, сада нашу земљу сматра очигледним непријатељем, отворено, али то није ништа друго до ескалација тензија у Европи, што има своје последице“, рекао је портпарол Кремља.
“Такве изјаве НАТО-а наглашавају да Европа не жели да слуша забринутост Русије и да води рачуна о принципу недељиве безбедности, наставио је Песков.
Он је нагласио да приближавање војне инфраструктуре НАТО-а границама Русије не може а да не изазове узвратне мере.