Министри одбране Шведске, Финске, Данске, Естоније, Исланда, Летноније, Литваније, Холандије, Норвешке и Велике Бртианије донели су одлуку да повећају своје присуство у Балтичком и делу Северног мора са 20 ратних бродова због повећане претње критичној подвоној инфраструктури и поруке Русији да не чини ништа погрешно.
Министри одбране у Здруженим експедиционим снагама за сарадњу у области одбране, које предводи Велика Британија, одлучили су у уторак 28. новембра на ванредном састанку да од петка патролирају Балтичким морем са око 20 ратних бродова.
Реч је о спровођењу поморског надзора, са око 20 бродова колико ће бити активно у Балтичком мору, али и деловима северног Атлантика како би се узела у обзир безбедносна ситуација и боље заштитила критична инфраструктура под водом.
Шведска је најавила да ће у оквиру заједничких снага поставити две корвете Висби које ће имати посебну одговорност за делове Балтичког мора.
Одлука је последица безбедносног самита одржаног на Готланду у оквиру разговора Заједничких експедиционих снага у октобру. Затим су шефови влада који су учествовали одлучили да задуже министри одбране дотичних земаља да припреме план за заштиту критичне подводне инфраструктуре.
Заштита критичне подводне инфраструктуре је веома актуелна, не само после саботаже гасовода Северни ток 1 и 2 у септембру 2022. и сумње на саботажу гасовода Балтикконектор и два кабла за пренос података, од којих је један шведски, у октобру 2023.