Ministri odbrane Švedske, Finske, Danske, Estonije, Islanda, Letnonije, Litvanije, Holandije, Norveške i Velike Brtianije doneli su odluku da povećaju svoje prisustvo u Baltičkom i delu Severnog mora sa 20 ratnih brodova zbog povećane pretnje kritičnoj podvonoj infrastrukturi i poruke Rusiji da ne čini ništa pogrešno.
Ministri odbrane u Združenim ekspedicionim snagama za saradnju u oblasti odbrane, koje predvodi Velika Britanija, odlučili su u utorak 28. novembra na vanrednom sastanku da od petka patroliraju Baltičkim morem sa oko 20 ratnih brodova.
Reč je o sprovođenju pomorskog nadzora, sa oko 20 brodova koliko će biti aktivno u Baltičkom moru, ali i delovima severnog Atlantika kako bi se uzela u obzir bezbednosna situacija i bolje zaštitila kritična infrastruktura pod vodom.
Ta odluka inače doneta je u bliskoj saradnji sa NATO.
Švedska je najavila da će u okviru zajedničkih snaga postaviti dve korvete Visbi koje će imati posebnu odgovornost za delove Baltičkog mora.
Odluka je posledica bezbednosnog samita održanog na Gotlandu u okviru razgovora Zajedničkih ekspedicionih snaga u oktobru. Zatim su šefovi vlada koji su učestvovali odlučili da zaduže ministri odbrane dotičnih zemalja da pripreme plan za zaštitu kritične podvodne infrastrukture.
Zaštita kritične podvodne infrastrukture je veoma aktuelna, ne samo posle sabotaže gasovoda Severni tok 1 i 2 u septembru 2022. i sumnje na sabotažu gasovoda Baltikkonektor i dva kabla za prenos podataka, od kojih je jedan švedski, u oktobru 2023.