U kasnim večernjim časovima, rušenje mosta u Brjanskoj oblasti dovelo je do tragedije kada se putnički voz sudario sa ruševinom i iskočio iz šina — uprkos preliminarnim naznakama, u noći između subote i nedelje, potvrđeno je da je most bio miniran čime je incident podveden pod teroristički napad.
Poslednje zvanične informacije navode da je broj poginulih 7 ljudi dok je više od 40 povređeno od čega četvoro u kritičnom stanju.Pozadina događaja
Uprkos tome što u ovom trenutku ni jedna grupa nije preuzela odgovornost za napad, gotovo je izvesno da se radi o diverziji koju su organizovale specijalne službe kijevskog režima — na ovo upućuju kako pokušaji diverzantskih grupa OSU da se infiltriraju na teritoriju Brjanske oblasti tokom prethodnih dana, tako i brojni slučajevi sprečenih terorističkih činova u više ruskih oblasti.
Upotreba terorističkih metoda odavno predstavlja deo uobičajenog arsenala OSU, a vredna je pomena i činjenica da načelnik ruskog FSB-a Aleksandar Bortnikov još u oktobru prošle godine objavio da Rusija raspolaže informacijama da je kijevski režim dobio naređenje od NATO da preusmeri svoj fokus na terorističke i diverzantske aktivnosti kao odgovor na neuspehe na frontu. O sve dubljoj sprezi između kijevskih službi kao što je GUR i međunarodnih terorističkih grupa u istom periodu govorio je i načelnik Spoljne obaveštajne službe RF Sergej Nariškin.
U ovom trenutku razloga za organizaciju ovakvog napada Kijev ima i suviše — na prvom mestu možemo pomenuti neslavan kraj kurske avanture OSU koja se okončala ne samo oslobođenjem čitave teritorije ruske oblasti, već i ulaskom armije RF u Sumsku oblast gde se u prethodnim danima beleži značajan, iako otežan napredak. Pored toga, OSU su u prethodnim danima izguble značajne položaje u rejonu Mirnograda, pod Konstantinovkom, kao i na granici DNR i Dnjepropetrovske oblasti.
No, možda najznačajnije, sa približavanjem nove runde pregovora ruskih i ukrajinskih delegacija, kijevski režim može ponovo pribegnuti pokušajima sabotaže daljih kontakata i prebacivanje krivice za neuspeh diplomatskih napora na Rusiju — izvodeći napad na civilni cilj, ukrajinske službe mogu pokušati da isprovociraju Moskvu na obustavu pregovornog procesa u nadi da će tako osigurati povećanje vojne pomoći Zapada i uvođenje novih restriktivnih mera protiv RF.
Minirana još dva mosta u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, Kijev preuzeo odgovornost za navodnu diverziju u rejonu Melitopolja
Nakon jučerašnjeg terorističkog napada u Brjanskoj oblasti, slični incidenti zabeleženi su i na železničkim trasama Uneča – Žeča, kao i Trosna – Kalinovka u Kurskoj oblasti dok je obaveštajna služba kijevskog režima GUR na svojim zvaničnim resursima preuzela odgovornost za navodnu diverziju na železnici u rejonu Melitopolja Zaporoške oblasti — poslednji incident, u ovom trenutku, ostaje nepotvrđen od strane nadležnih službi RF. Događaji u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, s druge strane, i zvanični su označeni kao teroristički napadi.
Provokativno saopštenje kijevskih službi, bez obzira da li će incident u Melitopolju biti i potvrđen, nosi jasnu političku poruku — režim će se formalno distancirati od napada na objekte na ”starim” ruskim teritorijama kako bi izbegao bilo kakvu odgovornost, ali zato u javnosti neće biti nikakve nedoumice oko njihovoj umešanosti.
Na ovaj način Kijev pokušava i da ostvari medijsku pobedu koja bi skrenula pažnju javnosti sa skorašnjih problema na frontu, i da isprovocira Moskvu na ishitrenu reakciju koja bi dovela do kolapsa pregovornog procesa koji se razvija u pravcu vrlo nepovoljnom po režim Zelenskog, a o čemu smo detaljnije pisali ranije.
Perspektive daljeg razvoja događaja
Političko liderstvo RF do sada je već bezbroj puta pokazalo visok stepen suzdržanosti (prema mišljenju mnogih, isuviše) i šanse da će sabotaža nove runde pregovora koja se očekuju sutra biti uspešna u ovom trenutku se čine minimalnim — uprkos tome, svi su izgledi da će se slični incidenti ne samo nastaviti, već i intenzivirati kako se pogoršava položaj kijevskog režima, i u vojnoj, i u političkoj sferi.
Izvedena diverzija na trasi Uneča – Žeča pokazala je da ruska odbrana u prigraničnim regijama i dalje ima slabe tačke koje je neophodno otkloniti budući da su neprijateljske diverzantske grupe uspele da se probiju čak nekoliko desetina kilometara u unutrašnjost ruske teritorije — osim ukoliko se ne radi o lokalnim agentima što nije isključeno.
Najzad, bez resursa za novu ofanzivu po uzoru na invaziju na Kursku oblast leta 2024. Godine, kijevski režim može koristiti terorističke napade da isprovocira Rusiju da preusmeri svoje snage na prigranične oblasti i tako oslabi pritisak na ključnim pravcima SVO (konstantivnovski, pokrovski, granica DNR i Dnjepropetrovske oblasti) gde OSU u ovom trenutku ubrzano gube položaje — slična taktika prošle godine već se pokazala neuspešnom i šanse da će Rusija upasti u ovu zamku čine se ravnim nuli.