У касним вечерњим часовима, рушење моста у Брјанској области довело је до трагедије када се путнички воз сударио са рушевином и искочио из шина — упркос прелиминарним назнакама, у ноћи између суботе и недеље, потврђено је да је мост био миниран чиме је инцидент подведен под терористички напад.
Последње званичне информације наводе да је број погинулих 7 људи док је више од 40 повређено од чега четворо у критичном стању.
Позадина догађаја
Упркос томе што у овом тренутку ни једна група није преузела одговорност за напад, готово је извесно да се ради о диверзији коју су организовале специјалне службе кијевског режима — на ово упућују како покушаји диверзантских група ОСУ да се инфилтрирају на територију Брјанске области током претходних дана, тако и бројни случајеви спречених терористичких чинова у више руских области.
Употреба терористичких метода одавно представља део уобичајеног арсенала ОСУ, а вредна је помена и чињеница да начелник руског ФСБ-а Александар Бортников још у октобру прошле године објавио да Русија располаже информацијама да је кијевски режим добио наређење од НАТО да преусмери свој фокус на терористичке и диверзантске активности као одговор на неуспехе на фронту. О све дубљој спрези између кијевских служби као што је ГУР и међународних терористичких група у истом периоду говорио је и начелник Спољне обавештајне службе РФ Сергеј Наришкин.
У овом тренутку разлога за организацију оваквог напада Кијев има и сувише — на првом месту можемо поменути неславан крај курске авантуре ОСУ која се окончала не само ослобођењем читаве територије руске области, већ и уласком армије РФ у Сумску област где се у претходним данима бележи значајан, иако отежан напредак. Поред тога, ОСУ су у претходним данима изгубле значајне положаје у рејону Мирнограда, под Константиновком, као и на граници ДНР и Дњепропетровске области.
Но, можда најзначајније, са приближавањем нове рунде преговора руских и украјинских делегација, кијевски режим може поново прибегнути покушајима саботаже даљих контаката и пребацивање кривице за неуспех дипломатских напора на Русију — изводећи напад на цивилни циљ, украјинске службе могу покушати да испровоцирају Москву на обуставу преговорног процеса у нади да ће тако осигурати повећање војне помоћи Запада и увођење нових рестриктивних мера против РФ.
Минирана још два моста у Курској и Брјанској области, Кијев преузео одговорност за наводну диверзију у рејону Мелитопоља
Након јучерашњег терористичког напада у Брјанској области, слични инциденти забележени су и на железничким трасама Унеча – Жеча, као и Тросна – Калиновка у Курској области док је обавештајна служба кијевског режима ГУР на својим званичним ресурсима преузела одговорност за наводну диверзију на железници у рејону Мелитопоља Запорошке области — последњи инцидент, у овом тренутку, остаје непотврђен од стране надлежних служби РФ. Догађаји у Курској и Брјанској области, с друге стране, и званични су означени као терористички напади.
Провокативно саопштење кијевских служби, без обзира да ли ће инцидент у Мелитопољу бити и потврђен, носи јасну политичку поруку — режим ће се формално дистанцирати од напада на објекте на ”старим” руским територијама како би избегао било какву одговорност, али зато у јавности неће бити никакве недоумице око њиховој умешаности.
На овај начин Кијев покушава и да оствари медијску победу која би скренула пажњу јавности са скорашњих проблема на фронту, и да испровоцира Москву на исхитрену реакцију која би довела до колапса преговорног процеса који се развија у правцу врло неповољном по режим Зеленског, а о чему смо детаљније писали раније.
Перспективе даљег развоја догађаја
Политичко лидерство РФ до сада је већ безброј пута показало висок степен суздржаности (према мишљењу многих, исувише) и шансе да ће саботажа нове рунде преговора која се очекују сутра бити успешна у овом тренутку се чине минималним — упркос томе, сви су изгледи да ће се слични инциденти не само наставити, већ и интензивирати како се погоршава положај кијевског режима, и у војној, и у политичкој сфери.
Изведена диверзија на траси Унеча – Жеча показала је да руска одбрана у приграничним регијама и даље има слабе тачке које је неопходно отклонити будући да су непријатељске диверзантске групе успеле да се пробију чак неколико десетина километара у унутрашњост руске територије — осим уколико се не ради о локалним агентима што није искључено.
Најзад, без ресурса за нову офанзиву по узору на инвазију на Курску област лета 2024. Године, кијевски режим може користити терористичке нападе да испровоцира Русију да преусмери своје снаге на приграничне области и тако ослаби притисак на кључним правцима СВО (константивновски, покровски, граница ДНР и Дњепропетровске области) где ОСУ у овом тренутку убрзано губе положаје — слична тактика прошле године већ се показала неуспешном и шансе да ће Русија упасти у ову замку чине се равним нули.