Tokom ranih jutarnjih časova, oko 200 aviona izraelske avijacije lansiralo je oko 330 visoko-preciznih projektila na brojne ciljeve širom Irana u okviru operacije koju je Tel Aviv nazvao Sila lava.
Poznati poraženi objekti
- Glavno nuklearno postrojenje u gradu Natanz — U kasnijim saopštenjima, najviši iranski zvaničnici potvrdili su uništenje nuklearnog reaktora
- Zgrada generalštaba Irana — U udaru su ubijeni glavnokomandujući KČIR i komandant Centralnog štaba
- Rezidencije šest nuklearnih fizičara uključujući tu i bivšeg načelnika Organizacije za nuklearnu energiju Irana Ferejdona Abasija.
- Rezidencija savetnika vrhovnog vođe i posmatrača u Centru strateških istraživanja Alija Šamhanija
- Raketna baza Kermanšah na granici sa Irakom
- Radarska stanica Subaši na zapadu Irana — Ovaj objekat početkom meseca fotografisali su američki vojni sateliti i avijacija NATO
- Luka Dair
Reakcije Irana
U onome što verovatno predstavlja samo prvu fazu daleko šireg odgovora, oružane snage Irana lansirale su oko 100 udarnih bespilotnih letilica Šahed ka Izraelu — većina njih već je presretnuta u vazdušnom prostoru Jordana čija avijacija uz logističku podršku SAD i Velike Britanije preduzima aktivne mere usmerene na zaštitu Izraela.Iz generalštaba Irana poručeno je da su jutrošnjim napadom sve crvene linije pređene i da Teheran više ne razmatra nikakva ograničenja po pitanju mogućeg odgovora — žestoke kotnramere najavili su brojni visoki zvaničnici i institucije islamske republike, uključujući tu i samog vrhovnog vođu Alija Hamneja.
Ministarstvo spoljnih poslova Irana poručilo je da ovaj napad ne bi bio moguć bez koordinacije sa SAD i da, stoga, i Vašington mora snositi odgovornost.
Teheran je takođe uputio zvanični zahtev za održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN i objavio o obustavi pregovora sa SAD.
Dalje aktivnosti Izraela
Sa poletanjem Krila Siona, takozvanog aviona sudnjeg dana koji funkcioniše kao leteći komandni centar najvišeg vojno-političkog rukovodstva u slučaju ratnog stanja ili rizika od masovnih udara, kao i najave ”dugog rata” ukazuju na to da jutrošnji udari neće biti i poslednji — ovo je implicitno potvrdio i premijer Izraela Benjamin Netanjahu kada je prvi udar opisao kao uspešan.
Civilno stanovništvo pozvano je da ostane u skloništima, a nekoliko hiljada rezervista je mobilisano — pojavili su se i navodi da je Izrael započeo evakuaciju civilne avijacije u Evropu i obustavio rad svih aerodroma u zemlji.
Međunarodne reakcije
Napad na Iran do sada su zvanično osudili Kina, Turska, Saudijska Arabija, Katar i Oman, dok je još nekoliko država iskazalo zabrinutost i pozvalo na spuštanje tenzija.
U zvaničnom komentaru Vašingtona osnovna poruka je ona koja se tiče tvrdnje da SAD nisu bile umešane u udar zbog čega se očekuje ne samo da će pregovorni proces biti nastavljen, već i da američke baze u regionu neće biti meta eventualnog vojnog odgovora Teherana. Prema rečima Donalda Trampa, zvanična pozicija Sjedinjenih država sastoji se u tezi da je Izrael smatrao udare neophodnim za osiguravanje sopstvene bezbednosti.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš očekivano je pozvao na ”maksimalnu suzdržanost”, dok je šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi nastavio da doliva ulje na vatru poručujući da osnovni zavod za obogaćivanje uranijuma u iranskom gradu Fordo nije pretrpeo oštećenja, tako praktično dajući povod Izraelu za nove udare.
Usled nove regionalne krize na horizontu, cene nafte očekivano su u vrtoglavom porastu — u 07:00 po srednjeevropskom vremenu, rast cena iznosio je 9% da bi svega dva sata kasnije dostigao pokazatelj od 13%.
Bravo za Izrael