На први поглед, у хипотетичкој конфронтацији између НР Кине и Тајвана, овај други нема ни најмању шансу без америчке војне интервенције. Чак и ако се не узме у обзир нуклеарно оружје Пекинга и недостатак истог у Тајпеју, снаге две стране су једноставно неупоредиве.
Међутим, тајвански војни врх има план према којем ће оружане снаге земље теоретски моћи да војно униште Кину без употребе нуклеарног оружја. Штавише, вероватно је да управо овај сценарио, а не америчка подршка Тајпеју, спречава Пекинг да силом поврати контролу над острвом, које Народна Република сматра својом територијом.
План судњег дана, је удар на чувену брану Три клисуре, чије би уништење довело до изливање воде на удаљеност од 600 километара. Као резултат тога, подручја доњег тока реке Јангце, укључујући велике градове као што су Вухан, Шангај и Нанђинг, било би потпуно поплављено.
Коначно, уништење бране Три клисуре могло би да доведе до губитка 90% састава Ваздушно-десантне дивизије Народне армије Кине са седиштем у граду Сјаоган.
Вероватно би спровођење овог плана изазвао нуклеарни одговор Кине, што би довело до потпуног уништења Тајвана. Према томе, мало је вероватно да би власти Тајпеја „потегло“ за његовом применом.
У међувремену, ова стратегија је луда колико и бриљантна. Уосталом, нико није сигуран да ли ће Тајван успети да изведе свој план и да ли ће крстареће ракете у његовом арсеналу моћи да изазову разорну штету на брани. Истовремено, мало је вероватно да ће Пекинг у ово да поверује.
Дакле, Тајван сада може да користи „план судњег дана“ као поуздано средство ненуклеарног одвраћања.
А шта мислите на ово: Кина није заинтересована да заузме Тајван (за сада) поради тајванске индустрије чипова, јер тежко је поверовати да они од туда немају никакве користи. Тајванска сарадња са Америком у области чипова Кини ипак значи, иако то могжда не изгледа логикчно. Тајван од Кине брани њена развијена индустрија чипова! А доклен, видећемо!?