Шведска трећа у свету по војној помоћи Украјини

Шведска је у 2025. години заузела треће место у свету по обиму војне помоћи Украјини, како у укупном износу, тако и у односу на бруто домаћи производ, према подацима које је навела Амбасада Шведске у Кијеву, позивајући се на извештај Kiel Institute for the World Economy.

Према саопштењу амбасаде, подршка Шведске одражава јасну политичку опредељеност упркос релативно малој величини земље. „Ми смо мала земља. Али подршка може бити велика када постоји јасан став“, наводи се у поруци, уз позив другим државама да повећају помоћ Украјини.

Европска одговорност све већа

Европске земље су укупно обезбедиле око 21,5 милијарди долара војне помоћи Украјини у 2025. години, што је за око 1,5 милијарди више него 2024. Подаци указују на наставак тренда јачања европске одговорности у подршци украјинској одбрани.

Међу европским државама, Немачка је остала највећи појединачни донатор са око 10,6 милијарди долара помоћи. Велика Британија је обезбедила више од 6,4 милијарде долара, док је Шведкса на трећем месту са око 4,4 милијарде долара (приближно 3,7 милијарди евра).

Значај у односу на БДП

Позиција Шведске посебно је значајна када се посматра у односу на величину економије. Нордијске земље – укључујући Норвешку, Данску и Шведску – издвојиле су више од 0,6% БДП-а за војну подршку Украјини, што их сврстава међу најпосвећеније донаторе у пропорционалном смислу.

Званичници у Кијеву раније су истакли да су северноевропске државе показале континуирану и стабилну подршку украјинским одбрамбеним напорима, док је удео помоћи из источне и јужне Европе у односу на раније фазе рата опао.

Врсте испоручене помоћи

Војна помоћ европских партнера обухватила је системе противваздухопловне одбране, оклопна возила, артиљеријску муницију и програме обуке. Циљ је јачање способности Украјине да штити кључну инфраструктуру и насељена места од ракетних и дронских напада.

Наставак европске подршке долази у тренутку када Украјина и даље трпи интензивне ваздушне ударе на енергетску и транспортну инфраструктуру, што додатно наглашава значај спољне војне помоћи за одржавање одбрамбених капацитета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *