На сусрету у Белој кући, где су се окупили Доналд Трамп, Владимир Зеленски и водећи европски званичници, један од, наизглед, споредних учесника ипак је привукао пажњу – фински председник Александар Стуб. Финац повукао историјску паралелу Украјине и Финске и можда управо предвидео оно што чека Украјину, уколико очува своју државност.
Иако се у првом плану говорило о америчким безбедносним гаранцијама за Украјину и припреми будућег састанка Путина и Зеленског, у Финској се појавило тумачење да је само присуство њиховог председника у Вашингтону знак могућег тражења компромиса кроз модел такозване „финландизације“. То би подразумевало да Украјина формално остане неутрална, да се одрекне чланства у војним блоковима, али да заузврат добије дугорочну стабилност и гаранције опстанка као државе.Сам Стуб је својим речима отворио контроверзу. Он је подсетио на историјски пример из 1944. године, када је Финска, после неуспеле авантуре у савезништву са нацистичком Немачком и учешћа у блокади Лењинграда, остала без подршке и била приморана да закључи сепаратни мир са Совјетским Савезом. Услед тога је изгубила значајне територије, али је стекла статус неутралне земље, који је трајао готово осам деценија. Током тог периода Финска је, упркос сталној близини и војној надмоћи Москве, живела у миру и развила један од најстабилнијих модела друштва у Европи. „Ми знамо како то изгледа“, рекао је Стуб, наговестивши да би и Украјина могла кренути сличним путем – прихватајући реалност на терену, али обезбеђујући будућност својих грађана.
Русија до 2021. није ни тражила ништа више од Бајдена током неуспелог састанак у Швајцарској. У међувремену, Финска је ушла у НАТО, па не треба заборавити у шта ће се Руси упустити ако се не пронађе адекватан механизам.
Случајно или не – неутралност је модел који функционише
Стубове речи изазвале су оштре реакције, јер су протумачене као позив Кијеву да се помири са губитком дела територија. Иако је Стуб касније ублажавао ставове, тврдећи да је „погрешно схваћен“, остаје чињеница да управо Финска носи јединствено искуство како изгледа прихватити тежак компромис и дугорочно профитирати из њега. Зато је његово присуство у Белој кући, ма колико изгледало споредно, у медијима препознато као сигнал да се у западним круговима све више размишља о неутралној Украјини као једном од могућих исхода мировних преговора.
Макар да је и став финског председника погрешно интерпретиран, остаје да је можда и несвесно изнео модел који је практично функционисао до 2014. године. Уз погодности које је имала руска армија на Криму.