Андреј Млакар
Ракетна крстарица Гардијског реда Нахимова (ГРКР) „Варјаг“ и ракетни разарач Marshal Shaposhnikov класе Udaloy из састава Пацифичке флоте Руске морнарице упловио је у Средоземно море са чиме су почеле оперативне активности које се везују за поновну обнову Медитеранске есакдре руске морнарице, која је фактички била парализована са почетком рата у Украјини.
Медитеранска ескадра поново је била обновљена са почетком руске војне интервенције у Сирији септембра 2015 године. Тада осим ракетне крстарице и ракетних разарача као и ракетних фрегата у саставу овог пловног састава био је и носач авиона Адмирал Кузњецов, као и нападне нуклеарне подморнице.
С временом како се претња џихадистичких група смањивала, тако су се и топиле поморске ефективе руске морнарице у Сирији. За сада су то занемарљиве поморске ефективе, количински, али присутност и даље указује да Руси имају способност борбеног деловања са противбродским и крстарећим ракетама по циљевима противника.
Руска ратна морнарица у Медитерану примењује флексибилност поморских снага. Шта то значи, неко би питао? То значи да се више бродова из састава различитих флота међусобно повезује и прикупља ради остваривања одговарајућег задатка. Главнину снага чине површински бродови и модернизоване подморнице наоружане крстарећим ракетама. Овде се не сме заборавити и логистичко бродовље које је од момента када се Русија укључила у борбене операције у Сирији преко руте “ Сирија експрес“ доживела ескпанзију.
Основу флоте нове Медитернске ексадре руске морнарице за сада више не чине крупни бродови који су се у Средоземљу појавили dва пута. Основ је сад на мањим бродовима углавном фрегатама, који располажу моћним ракетним наоружањем.
Тренутно у бази Тартус у Сирији налазе се дизел-електрична подморница носач крстарећих ракета, затим ракетна корвета Бујан -М и противбродски обалски ракетни систем Бастион.
Ракетна крстарица и ракетни разарач би требали да постану допуна тим снагама у зони источног Медитерана.
Бројка варира пре свега од степена заоштравања кризе у источном Средоземљу. Највећа количина бродова која је била присутна у Медитерану када су новоформираној ескадри били додати и носач авиона као и две крстарице и неколико разарача био је 2013 када се све налазио на ивици Трећег светског рата.
Оно што штаб руске морнарице замислио заједно са планерима у генералштсбу је поновно оживљавање Медитеранске есакдре. Недавно наменско формирање пловних састава САД и ЕУ у зони источног Медитерана и Црвеног мора поново се повела прича да Русија у Средоземљу мора да има јаке поморске ефективе. Зато је из зоне Далеког истока-Пацифика послата ракетна фрегата заставни брод Пацифичке флоте и пратња у виду разарача.
Окосницу ће чинити 10 површинских бродова и подморница како класичних дизел-електирчних тако и нападно нукеларних који располажу са противбродским ракетама дугог домета, тако и крстарећим ракетама које могу да носе нуклеарне бојеве главе. Циљ је парирање америчкој 6. флоти која оперативно покрива цело Средоземље у случају поновног распоређивања поморских капацитета САД и сталних поморских снага НАТО пакта STANFORMED.
У Војнопоморској стратегији Ратне морнарице Руске Федерације, разрађена је концепција и доктрина у заштити националних интереса Руске Федерације на светским морима. Ти интереси су одређени њеним геополитичким положајем земље и саставни део су економских, војних и политичких интереса. Задаци Руске ратне морнарице како на светским морима па тако и на Медитерану у складу са тим су: одвраћање од примене силе или претње силом у односу на њене савезнике са морских и океанских праваца као и учешће у стратешком нуклеарном одвраћању, откривање, упозоравање и спречавање војних претњи и одбијање агресије на Руску федерацију.
Ракетна крстарица „Варјаг“
Прича о ракетним крстарицама, започела је сменом некадашњег генералног секретара Комунистичке партије СССР-а Никите Сергејевича Хрушчова . Доласком на власт Леонида Брежњева започиње трећа фаза развоја тадашње Совјетске флоте. Тад је уочено да је време да се старе совјетске крастарице наоружане искључиво артиљеријским наоружањем замене новим, које ће примат дати ракетном. У периоду 1963. на 1964. саопштен је план градње брода наоружаног са 16 противбродских пројектила великог домета које би брод био способан да испали одједном. Тако је рођена крстарица класе Слава.
Крајем 1976. године у бродоградилишту Николајев у Украјини положена је кобилица нове класе совјетских крстарица, која је понела назив Слава, као и истоимена класа (брод је преименован у Москва после распада СССР-а). Ради се о истоименом пројекту 1164 Атлант, а план је предвиђао градњу укупно 13 бродова исте класе за Северну и Тихоокеанску флоту.
Међутим, због све лошије економске ситуације завршена су само три брода Слава, која је августа 1995 преименована у Москву, Маршал Устинов која се требала звати Адмирал флоте Лобов, који се налази у саставу Северне флоте, Червона Украјина (Црвена Украјина), која је после распада преименована у Варјаг, а у састав Тихоокеанске флоте је ушао 1989 и четврти незавршени који је предат Украјини, а који је имао серију назива. Градња петог и шестог брода под називом Росија и Адмирал флоте Совјетског Сјуза Горшков је обустављена 1990. године.Димензије
Стандардни депласман овог брода је 9.800 тона, а највећа 11.280 тона. Дужина ових ракетних крстарица је 187 м, ширина 20, 8 и газ 7,9 м.
Погон брода
Главни погон ових бродова је ЦОГОГ који се састоји од шест гасних турбина, четири главне које се користе у борбеном раду и две за крстарење. Укупна снага свих турбина је 115.000 КС што овим крстарицама даје максималну брзину 32 чвора и брзину крстарења од 18 чв са радијусом кретања од чак 11.000 км. Брод има посаду од 500 људи од чега 60 одтпада на официрски кадар.
Брод се састоји од два дела предњег где су смештени системи за борбу противповршинских циљева (силоси, ракете и артиљеријско наоружање), а на задњем противваздушни ракетни системи и хеликоптерска платформа. Дужина брода је одређена димензијама лансера ракетних система.
Наоружање брода
Главно наоружање брода је у првом случају био противбродски систем 4К80 Балзат (СС-Н-12 Сандбоx) које је означено као главно офанзивно оружје смештено у 16 лансера по осам двоцевних са сваке стране брода. Касније је наоружање замењено противбродским ракетама типа П-1000 Вулкан 3М70, која је модфикација П-500. Ракета је дужине 11,7 м, пречника 0,88 м, размах крила 2.6 м, стартна маса 9.300 кг. Домет ракете је 550-700, па и 1.000 км што зависи од више фактора како спољашњих-времнских тако и техничких модификација ракете. Максимална бризна ракете је 2,5 маха, а висина лета 15-20 м. Тежина бојеве главе је 500 кг. Ове ракете могу да носе и нукеларну бојеву главу јачине 350кТ.
На прамцу ове крстарице налази се двоцевни топ калибра 130 мм АК-130М, који се сматра најснажнијим артиљеријским системом у наоружању руске морнарице. Максимални домет топа је 23 км, а максимална брзина ватре за две цеви је 86 граната у минути. Топ може да делује против циљева на мору, копну, али и у ваздуху. Топ користи више типова муниције . Топом управља Систем за управљање ватром МР-145 Лев који је смештен изнад командног моста. За противракетну одбрану користи се шестоцевни топ АК-630М постављен на предњем делу брода измешу командног моста и главне топовске куле и по четири на средни брода, по два са сваке стране. Њима управља радар МР-123 Вимпел.
Такође ове крстарице су опремљене и противподморничким хеликоптерима Ка-27 за које на крми брода постоји хангар. На прамцу се налазе и два бацача дубинских бомби РБУ-6000 са по 12 ракета које у себи садрже 31 кг експлозива. На крми иза хангара су и два петоцевна торпедна апарата М-53 калибра 533 мм
С-300
Ове крстарице иначе имају у себи уграђен и ПВО систем С-300 Риф са вертикалним лансирањем. Ради се о морнаричкој верзији популарног копненог ПВО система СА-10. Лансирни систем је смештен на средини брода и састоји се од осам лансирних контејнера са по осам ракета у сваком. Иначе ракете,са сцеима смештене су у лансирни бубањ и после сваког лансирања бубањ се окреће и доноси нову ракету у лансирну цев. Иза димњака брода налази се дизалица за попуну. У контејнерима се налазе ракете 5В55РМ. Системом С-300 Риф управља СУВ Топ Доме који ради у Ј фреквенцијском подручју. На овим крстарицама по један радар је смештен на задњем делу брода одмаг до хеликоптерског хангара.
Такође ове крстарице поседују и ПВО систем 4К33 Оса-М намењен за борбу против циљева на малим удаљеностима. Систем користи радио вођене ракете 9М33М5. На овим крстарицама постоје два таква система.
Ове крстарице поседују 3Д радар Восход (НАТО ознака Топ Паир) за осматрање циљева у ваздуху. За контролу ракета служи радарски систем Аргон, а за пројектиле систем С-300 Риф или Форт 3Р41 Волна (Топ Доне), а за систем Осам М МПЗ-301 (Поп Горуп). Ту су и активни сонар МГ-335 палатина, који укључује и сонар промењиве дубине, ЕСМ систем Рум Туб, широкопојасни ометач Гурузф-А и Б, сателитски комуникациони систем Цунами -БМ.
Посада крстарица типа Слава има 485 чланова, по неким подацима 600, а у улози командног брода по 651 члана.
У саставу руске морнарице тренутно постоје два брода следећих серијских бројева Москва 212 у саставу црноморске флоте потопљена је априла 2022, Маршал Устинов 055 у саставу Северне флоте и Варјаг 051 у саставу пацифичке флоте. Најстарији брод био је ракетна крстарица Москва поринут 1982, а најмлађи Варјаг који је поринут 1983.