Piše: Danko Borojević
Ministarstvo odbrane Rusije je 1. januara izvestilo da je protivvazdušna odbrana zemlje oborila jedan od visoko cenjenih lovaca ukrajinskog vazduhoplovstva Su-27 Flanker, koji se smatraju daleko najsposobnijim borbenim avionima u inventaru Kijeva.
U izveštaju nsvedenog ministarstva stoji: “Ruska PVO oborila je avion Su-27 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva u blizini naselja Velikoaleksandrovka u Dnjepropetrovskoj oblasti. Tokom proteklog dana presretnuto je 16 raketa HIMARS i šest raketa Uragan”, saopštilo je ministarstvo. Dodaje se da je uništeno 46 ukrajinskih dronova u Harkovskoj, Luganskoj, Donjeckoj i Hersonskoj oblasti”.
Kada je reč o gubitku lovca Su-27, isti je usledeo posle više izveštaja o ozbiljnim gubicima za ukrajinski eskadrilski sastav lakih lovaca MiG-29 u oktobru – sa desetodnevnim intenzivnim vazdušnim napadima od 13. do 23. oktobra kada su ruske snage oborile 17 aviona. Iako su obaranja aviona MiG-29 bila uobičajena, izveštaji o tome da su Su-27 učestvovali u borbama u bilo kom svojstvu bili su malobrojni, posebno nakon prvih meseci 2022. godine kada su učestvovali u više vazdušnih borbi sa ruskim lovcima.
Ipak treba znati, da je Su-27 razvijen kao mnogo teži i bolji pandan lakom lovcu MiG-29 koji je ušao u naoružanje 1984. godine, dve godine posle ulaska lovcan MiG-29 u sovjetsko naoružanje. Tokom sovjetske ere koristili su ga samo SSSR i Kina zbog svog elitnog statusa. Dakle, dok je Ukrajina bila u mogućnosti da primi desetine MiG-29 iz čitavog bivšeg Varšavskog pakta, sa bivšim klijentima iz doba hladnog rata sada integrisanim u NATO i snažno podržavajući ratne napore Kijeva, Su-27, za razliku od toga, nije bio u naoružanju bivših članica Varšavskog ugovora, sadašnjih članica NATO.
I dok su se novopridošle članice Alijanse, radi svoje usklađenosti, rešavale stare sovjetske tehnike uključujući i lovce MiG-29, iste su u svojoj kombinaciji učinile lovac Su-27 najtraženijom robom, koje više nema.
O kvaliteti ovog lovca pisao je i Military Watch Magazine, navodeći sledeće: “Iako ovaj lovac koristi zastareli radar N001 Meč i zastarelu avioniku iz osamdesetih godina prošlog veka, njegova “svest o situaciji” (mogućnost realne procene o stanju situacije u borbi) je i dalje daleko superiornija u odnosu na MiG-29 i F-16 koji će biti isporučeni od strane zemalja članica NATO kasnije tokom godine”.
“Su-27 su se takođe pokazali korisnim kao nosači za niz novih krstarećih raketa koje je isporučio Zapad, kao što je britanska Storm Shadow, koja koristi veoma visoku izdržljivost aviona. S obzirom da je Su-27 u velikoj meri nadmašio moderne ruske lovačke klase u svim aspektima njegovih performansi vazduh-vazduh, sposobnost udaranja ruskih kopnenih ciljeva pomoću takvih raketa omogućila je sovjetskim avionima da nastave da doprinose operacijama ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, istovremeno minimizirajući rizik od angažovanja”.
Osim toga treba naglasiti da je, autonomnost aviona je podržana i odgovarajućom opremom koja može, ali to nije neophodno, da koristi informacije zemaljskih, vazdušnih ili satelitskih osmatračkih objekata. Naime, Su-27 se pred let „nahrani“ informacijama, gorivom i raketama i dejstvuje potpuno samostalno, bez upotrebe bilo kakvih komunikacija (ako je to potrebno).
Raspadom Sovjetskog Saveza, na teritoriji Ukrajine zateklo se oko 70 lovaca Su-27. U trenutku izbijanja rata u Ukrajini, ista je raspolagala sa 34 lovca Su-27 u sastavu 39. i 831. brigade. Prema dokumentovanim gubicima aviona za 2022. godinu, navodi se podatak da je Ukrajina izgubila 13 aviona Su-27 usled raznih uzroka. Sad se prema nekim procenama u Ukrajini nalazi oko dvadesetak ovih aviona.