Руски продор на запорошком фронту поприма размере које ни најпесимистичније украјинске процене нису предвиђале — према више извора, руске снаге су већ ушле у Гуљајпоље након колапса украјинске одбране источно од града. Брзина којом се линија распала указује да је фронт на овом правцу на ивици потпуног слома.
У брзом и потпуно неочекиваном развоју догађаја, руска војска је, према више извора са терена, већ ушла у Гуљајпоље. Иако се до јуче сматрало да је најближа руска позиција удаљена око 4–5 километара од града, нагли колапс украјинских линија одбране источно од Гуљајпоља омогућио је продор који је изненадио и саме руске војне блогере. Брзи пад Веселог, Зеленог Гаја и Високог довео је до локалног окружења више украјинских јединица, након чега су руске снаге ушле у сам град. Ако се ова информација званично потврди, биће то највећи руски тактички успех на запорошком фронту у последњих годину дана — и још један доказ да су упозорења украјинских официра о потенцијалном пробоју фронта била потпуно основана. Тренутно, руско министарство одбране је потврдило заузимање Затишја.Поред најаве борби за сам град или његовог наглог напуштања, још алармантнија је ситуација северније, у рејону Нечајовке. Тамо су руске снаге, према прелиминарним информацијама, прешле реку Гајчул — другу, леву линију украјинске одбране која је важила за знатно повољнију за одбрану. Са падом положаја уз реку, руши се и низ украјинских села паралелно са линијом фронта: Радосне, Ново Запорожје и мања утврђења која су представљала ослонац украјинске одбране. Уколико Руси успоставе чврсто упориште западно од Гајчула, ОСУ неће имати боље позиције, јер дуж целе области сличних линија одбране нема.
Остаје да се види да ли ће украјинска команда организовати контролисано повлачење јер о томе постоје гласине. Чињеница да је простор између две реке — који је Кијев годинама градио као један од најважнијих одбрамбених појасева — пао за свега неколико недеља, говори сама за себе. Уколико се потврди да је и сам град Гуљајпоље препуштен Русима или да борбе улазе у централне делове насеља, онда су сва упозорења о могућем слому запорошког фронта не само оправдана него и касно изречена.
Чини ми се да је крајње време да украјински официри и војници добро поразмисле за кога а против кога то ратују. Крајње је време да се врате тамо где припадају тј да положе оружје и затраже опрост од Русије за издају Словенства, за глупост, наивност и лакомост прихватање сладуњавих причица и обећања са запада. Крајње је време и треба пожурити јер врло брзо то може бити немогуће, прекасно.