Руске јединице су оствариле успехе око Купјанска, пре свега, захвљајући притиску који је константно присутан на Волчанск. Временом је мостобран преко реке Оскол растао, а руске снаге су након уласка у место Радовка пред преграђима Купјанска.
Према руским изоворима неколико битака је помогло је да се догоди напредовање код Купјанска. Притисак на Волчанск је једна од њих. На тај правац се слало највише украјинских снага, на штету положаја на реци Оскол. Ширење мостобрана и његово спајање са територијом РФ је завршни чин који је сместио руске снаге у доминантан положај северно од града.
Руске снаге су напредовале јужно од шума код села Калинове и заузеле шумске линије на тактичким узвишењима. Према западу су наставиле продор код села Кундрашовка, заузимајући положаје у његовом североисточном делу. На путу до Купјанска су преостала два села – Голубовка и Радовка. Према неким изворима у Радовки већ делују руски диверзантски тимови. Треба рећи да то не значи да Руси ова села држе под контролом. Међутим, готово је извесно да ће оно брзо постати одскочна даска за руско наступање у сам Купјанск.
Након ових освјања Руси су се попели на на узвишења која доминирају над Купјанском. До уласка и борби за град остаје још доста посла. Може се очекивати и спуштање низ реку са супортне, леве обале Оскола. Парадоксално, руске снаге су сада даље низ реку стигле на условно “украјинској страни” реке. Сада се и са леве обале може очекивати повлачење ОСУ. Ипак, реч је о терену са изразито густом шумом, па ће отпор Украјинаца без сумње бити жесток.