Skandal u ruskoj elitnoj jedinici: Operater „Rubikon“ prebegao u Ukrajinu i otkrio šta se dešava iza zatvorenih vrata

Miroslav Simonov, koji je služio u ruskoj dron jedinici „Rubikon“, prebegao je u Ukrajinu i opisao kako izgleda obuka u ovoj elitnoj formaciji.

Intervju sa bivšim ruskim vojnikom objavio je projekat ukrajinske vojne obaveštajne službe pod nazivom „I Want to Live“.

Prema Simonovu, poreklom je iz Novosibirska i pre mobilizacije radio je u oblasti nekretnina. Tokom putovanja u Moskvu, kako tvrdi, privela ga je policija i, uz pretnju krivičnim postupkom, ponudila izbor: mobilizacija i mogućnost slanja na front ili raspoređivanje bliže ocu, koji je već služio u pozadinskoj jedinici.

Nakon potpisivanja dokumenata, prebačen je u sabirni centar „Avangard“, a zatim na poligon „Pogonovo“ u Voronješkoj oblasti, gde su regruti dve do tri nedelje obučavani za operatere jurišnih dronova pre dodele specijalnosti.

Raspoređivanje u Lugansku oblast

Simonov je raspoređen u UAV jedinicu i upućen u Lugansku oblast, gde se pridružio specijalnoj dron četi u sastavu ruske 20. armije. Prema njegovim rečima, deo vremena je provodio na administrativnim poslovima, uz kratku obuku na Mavic kvadrokopterima.

Atmosferu u jedinici opisuje kao surovu, uz psihološki i fizički pritisak, ponižavanja i pretnje slanjem u takozvane „mesne juriše“ u slučaju sukoba sa pretpostavljenom komandom.

Kasnije je, kako navodi, stigla naredba da se deo „borbenih specijalista“ prebaci u novi bataljon. Da bi izbegli slanje stvarnih specijalista, on i još jedan vojnik označeni su kao „nepotrebni“ i prebačeni u elitnu jedinicu „Rubikon“.

Baza kod Moskve i visok nivo obezbeđenja

Prema Simonovu, novopridošli su upućeni u bazu jedinice u Naro-Fominsku kod Moskve, gde im je dodeljena zasebna zgrada.

Navodi da je jedinica raspolagala novim vozilima, savremenom opremom i infrastrukturom namenjenom brzom formiranju dron centra.

Istraživački novinari tvrde da je reč o izložbenom kompleksu „Patriot“ u Moskovskoj oblasti. Centar „Rubikon“ navodno je zauzimao halu D i deo hale C u južnom delu kompleksa. Lokacija je, kako se navodi, indirektno otkrivena zahvaljujući izjavama ruskog propagandiste Vladimira Solovjova, nakon čega su ukrajinske snage izvele napad dronom na objekat.

Obuka i raspoređivanje

Simonov tvrdi da je rukovodstvo jedinice birano „slučajno“, pri čemu su komandiri, uključujući jednog pod nadimkom „Hunter“, postavljani na osnovu lojalnosti i ispoljenog fanatizma. Kaže da su strah i zastrašivanje bili glavni instrumenti za održavanje discipline.

Nakon minimalne obuke na Mavic dronovima, upućen je na obuku za izviđački UAV sistem Supercam u Iževsku, u postrojenju proizvođača.

Prema njegovim rečima, deo grupe, uključujući i njega, nije položio završni ispit, ali su zadržani u bataljonu u pozadinskim ulogama. Kasnije su raspoređeni u rejon Kupjanska, gde je služio kao tehničar.

Prelomni trenutak

Kao ključni momenat navodi incident kada je Molniya dron pogodio pogrešne koordinate, usled čega je u Kupjansku stradala devojčica civil. Navodi da je bio šokiran reakcijama u internoj komunikaciji bataljona i, kako tvrdi, odobravanjem incidenta od strane komande.

Nakon toga je odlučio da prebegne. Falsifikovao je dokumenta za službeni put i napustio liniju fronta, krijući se u rodnom gradu i pripremajući bekstvo u Kazahstan. Međutim, uhapšen je i vraćen na front, ovoga puta kao jurišnik.

Prema njegovim rečima, na kraju je stupio u kontakt sa projektom „I Want to Live“ i, pod vatrom, uspeo da se domogne ukrajinskih položaja i preda ukrajinskoj vojsci.

Na pitanje o svojim planovima, on je izjavio da namerava da nastavi borbu na strani Ukrajine i da se nada da će se jednog dana pojaviti sličan pokret otpora i u Rusiji.