Alijansa će morati da stvori od 35 do 50 novih brigada da bi u potpunosti sprovela svoje nove planove za odbranu od napada Rusije, piše Reuters, pozivajući se na neimenovane zapadne vojne zvaničnike.
Agenciji nisu otkrili detalje o planovima, pozivajući se na tajnost. Međutim, izdanje napominje da će, pošto brigadu NATO čini 3-7 hiljada vojnika, stvaranje još 35-50 takvih jedinica postati ozbiljan problem.
Prve velike odbrambene planove alijanse u poslednjih nekoliko decenija dogovorile su njene članice na prošlogodišnjem samitu u Viljnusu, a zvaničnici od tada rade na njihovom sprovođenju. Ove nedelje će se u Vašingtonu sastati predstavnici država bloka, gde će biti dopunjeni i prilagođeni planovi odbrane.
“Vazdušna i protivraketna odbrana, oružje dugog dometa, logistika i velike kopnene manevarske formacije su među našim glavnim prioritetima”, rekao je agenciji zvaničnik NATO, koji je želeo da ostane anoniman.
Nejasno je kako će NATO saveznici stvoriti desetine dodatnih brigada – da li će regrutovati nove trupe ili ih prebaciti iz drugih delova svojih oružanih snaga. Moguće je da će se koristiti obe opcije.
Prema Reuters autorima, još jedan problem za alijansu biće jačanje protivvazdušne odbrane. Nemačka će sama morati da učetvorostruči svoje sposobnosti protivvazdušne odbrane.
Izdanje podseća da je tokom Hladnog rata Zapadna Nemačka, kao „prva linija NATO“, imala 36 jedinica PVO sistema Patriot. Danas, prema Rojtersu, nemačkim trupama je ostalo samo devet jedinica Patriot, nakon što su tri jedinice prebačene u Ukrajinu. Da bi ojačala protivvazdušnu odbranu zemlje, vlada već aktivno naručuje Patriot i druge slične sisteme.
Ne samo Nemačka, već i drugi NATO saveznici smanjili su broj snaga PVO od kraja Hladnog rata, na osnovu pretpostavke da će u budućnosti morati da se nose samo sa ograničenom raketnom pretnjom koju predstavljaju zemlje poput Irana.
Ovaj pristup se dramatično promenio nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, napominje agencija Reuters, nagoveštavajući da je Rusija ponovo postala pretnja NATO. Iako, očigledno, nije Rusija približila svoje granice alijansi od kraja Hladnog rata, već je NATO blok apsorbovao zemlje bivšeg socijalističkog tabora i neke republike SSSR, završivši na Ruskim granicama.