Sajt The Barents Observer koji prati dešavanja na krajnjem severu Evrope objavio je zanimljiv tekst na temu ruske vazduhoplovne baze Olenja na severu Rusije o kojoj se inače priča nekoliko meseci od kada su Vazdušno komsmičke snage Ruske Federacije prebacili većinu strateških bombardera TU-95MS i TU-160 posle napada ukrajinskih bespilotnih letelica TU-141 Striž na njihove matične aerodrome.
Osim bezbednosti sudeći po tekstu ovog norveškog sajta razmeštaj strateških bombardera ima i drugi značaj, posebno od kada je Finska postala 31 članica NATO.
U tekstu se navodi da vazduhoplovna baza Olenja, koja se nalazi 200 km od Finske i Norveške, inače kako se naglašava članica NATO je već duže vreme u fokusu vojnih analitičara.
U tekstu se navodi da baza ima pistu dugu 2.300 metara, da su nekad na nju sletali bombarderi dugog doleta TU-22M3, kao i da su u njoj bili transportni avioni An-12 Kub.
Međutim, sve se promenilo, u jesen 2022. kada su u njoj iznenada pojavili strateški bombarderi TU-95MS i TU-160. Prvo su stigli TU-160 četiri komada i to u avgustu 2022, a već u oktobru bilo je 10 aviona i to na ova 4 pridodato je bilo još šest aviona TU-95MS.
Norveški portal poziva se na izvesnu Katažinu Žisk iz Norveškog instituta za odbrambene studije, koja navodi da je slanje strateških bombardera sigurno neki signal, s obzirom da su to bili avioni koji su bili ranije razmešteni u bazi Engels u blizini grada Saratova, koji je udaljen od granice sa Ukrajinom 600 km i da se avio baza pokazala ranjivom kada su u jednom od napada oštećena dva strateška bombardera posle napada strateškom bespilotnom letelicom TU-141 Striž decembra 2022.
Novi satelitski snimci baze Olenja jasno ukazuju da su snage ruske strateške avijacije letele na sever zbog nečeg drugog, a ne kao što se mislilo kratkotrajne evakuacije zbog ugroženosti od napada iz Ukrajine.
The Barents Observer navodi u svojoj analizi svežih satelitskih snimaka baze Olenja da su sve stajanke duž piste zauzete, kao i da na južnom kraju aerodroma parkirana su dva TU-160, dok čak 14 strateških bombardera TU-95 stoji jedan pored drugoga na stajankama za smeštaj velikih aviona.
Satelitski snimci takođe ukazuju da bombarderi TU-22M3 koji su inače bili razmešteni u Kaluškoj oblasti smešteni su na stajankama na severozapadnom delu vazduhoplovne baze.
Naravno tu se nalaze i leteće avio cisterne Iljušin IL-78 ali tako da ne blokiraju prilazak poletno -sletnoj stazi navodi ovaj sajt, što ukazuje da reakcija bombardera od momenta dobijanja znaka za uzbunu do poletanja je jako kratka.
S druge strane ovaj norveški sajt navodi i da finski lovački avioni F-18 i norveški F-35 imaju znatno kraće vreme za reakciju i presretanje ovih letelica odmah po poletanju kao i da je već NATO na sever Evrope slao letelice F-35 u presretanje formacije od sedam ruskih bombardera među koji su leteli TU-160 u međunarodnom vazdušnom prostoru.
Strateški bombarderi su nosioci nukelarnog naoružanja. Ono što je interesantno u ovoj priči jeste i da rusko centralno skaldište za nuklearne bojeve glave se nalazi u mestu Boljšoj Ramozero koje je udaljeno 10 kilometara od vazduhoplovne baze Olenja.
Norveški sajt navodi i da nedavni izveštaji ukazuju da strateški bombarderi koji učestvuju u napadima na Ukrajinu poleću iz ove baze. Ovaj sajt navodi i da radio amateri svakodnevno registruju letove ruskih strateških bombardera, ali ne samo borbene misije, nego i obuku koja se izvodi u vazdušnom prostoru Murmanske oblasti, kao i misije gađanja ciljeva u Ukrajini.
Inače valja napomenuti da se baza Olenja nalazi na poluostrvu Kola u blizini Murmanska i do sada ju je uglavnom koristila Severna flota odnosno njena avijacija, a spominje se da je u njnoj smešteno taktičko i strateško nuklearno oružje.