Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је вест да су председнички авион Иљушин ИЛ-96 са којим је руски председник Владимир Путин летео у званичну посету Уједињеним Арапским Емиратима пратили руски ловци Су-35С.
Како је Песков објаснио лет председничког авиона руског председника од Москве па све до Абу Дабија кроз све земље преко којих су летели пратили су руски ловци СУ-35С и то четири комада, који су по две летелице полетели у краћим размацима, што је документовано и на снимку руске војне телевизије.
На снимку се види да су сви ловци били наоружани са по четири ракете сваки. У питању је комбиунација ракета ваздух-ваздух средњег домета Р-77 и краћег на крају крила Р-73 за блиску ваздушну борбу.
На објављеном снимку се види сам лет и праћење Путиновог авиона, али и прелет над Абу Дабијем у тренутку док је Иљушин слетао на аеродром где је руском председнику приређен свечани дочек.
Истребители Су-35С сопроводили президентский борт во время полета в Абу-Даби pic.twitter.com/N43BrSXw2A
— Грета Туборг (@qretaxyeta) December 6, 2023
СУ-35С
СУ-35С задржао је основни аеродинамички дизајн и већи део структуре авиона СУ-27, али се виде значајна аеродинамичка побољшања са потпуно новим моторима и дигиталном авиоником. Значајне промене укључују уклањање леђног дорсала, повећање капацитета унутрашњег горива и постављање нових одбацивих допунских спољних резервоара за гориво. За погон су изабрана два турбовентилаторска мотора Сатурн АЛ-41Ф-1С (Сатурн 117С) са могућношћу суперкрстарења, који овом авиону дају велику предност у односу на потенцијалне противнике у режиму ваздушне борбе. Максимална брзина авиона је 2,26 маха, док је долет 4500 км.
Авионика је потпуно дигитална. У носу се налази радар Тихомиров НИИП Ирбис-Е који омогућава детекцију 30 циљева на удаљености од 400 км и симултано гађање до осам циљева. У режиму ваздух-земља (море) радар обезбеђује мапирање терена, омогућује истовремено напад на четири површинска циља са прецизним наоружањем ваздух-земља (море) док истовремено сканира простор у ваздуху у потрази за претњом, на коју може да лансира активно радарски вођене ракете ваздух-ваздух. Циљ величине 3 метра квадратна детектује на удаљености од 350-400 км, док циљ величине од 0,01 метар квадратни детектује на удаљености од 90 км. Осим тога у репној „жаоки“ се налази радар Н012 који је намењен за претраживање задње полусфере. Тај уређај није намењен само за упозоравање пилота на опасност већ и за употребу вођених ракета ваздух-ваздух за одбрану из задње полусфере. Наиме, после лансирања ракете Р-73 мењају курс за 180 степени и после тог нападају циљ који авиону прети из задње полусфере.
Авион има уграђен топ калибра 30 мм ГШ-301 са 150 граната. Као ловац носи до 12 ракета ваздух-ваздух Р-27, Р-73 и Р-77. Као ловац-бомбардер носи до 8000 кг убојног терета на 12 носача на крилима и трупу. Ракете Р-77 домета су 110 км.
Иљушин Ил 96
Иљушин Ил 96 који је од 1999. уз мање прекиде користио Владимир Путин је познат по сво великом натпису црвеним словима Россиа и председничким грбом.
Владимир Путин данас на располагању има специјалну верзију ИЛ-96- 300ПУ (М1), специјалну верзију серијског Ил-96 који је мањи од америчког ривала.Маса празна летелице је 117.000 кг, а максимална пуна 216.000 кг. Дужина авиона је 55 метра, распон крила је мало већи од Боинга и износи 60,10 метара, а висине је 17,50 метара. Ил-96- 300 намењен је за летове на удаљености до 11.000 километара, а може да превози до 300 путника и 40 тона терета.
Укупна вредност најскупље руске летелице – широкотрупног авиона Ил-96- 300 износи 300 милиона долара.
Ознака ПУ у називу овог авиона не означава прва два слова председниковог презимена, вец́ „командни пункт“ — јер, руски лидер у овом авиону може да обавља и све државничке послове као да се налази у Кремљу, укључујући и команду над оружаним и стратешким снагама Руске Федерације.
Ознака М1 указује да је реч о модернизованој и унапређеној верзији, у односу на председничке авионе изграђене деведесетих година прошлог века, на којима је летео Борис Јељцин. Руски „авион број један“ није само савремено опремљена летелица са три бара, спаваћом собом и купатилом са туш-кабином, вец́ и прави мобилни кабинет председника, одакле може да управља државом, али и да командује оружаним снагама у условима нуклеарног рата.
Конкретно, то значи да руски председник може да има пуну контролу над атомским „штитом и мачем“, чак и ако су сва остала командна места уништена. Осим радног кабинета, површине око десет квадратних метара, авион има и салу за састанке и посебну собу за специјалну везу.
У Путиновом авиону готово да нема „страних утицаја“. Мотори су Пермски “Словљев ПС- 90А”, специјалну везу правило је руско предузец́е „Ролеро“ из Омска, а ентеријер је радила домаћа компанија „АФРУС“.
Целокупан посао бриге о државној флоти поверен је предузец́у “Специјални летачки одред (СЛО)” „Русија“, под непосредном управом кабинета председника РФ.
Иначе, одред СЛО „Русија“ основан је 5. маја 1956. године, по одлуци совјетског лидера Никите Хрушчова. Авио-база се налази се на московском аеродрому „Внуково“. Државна ваздухопловна флота се састоји од око 38 авиона и 19 хеликоптера и на располагању је највишим руским функционерима, пре свега члановима владе.
За председника лично на располагању су два Ил-96- 300ПУ(М1). Укупно, лична флота председника Русије има 24 ваздухоплова — 13 авиона и 11 хеликоптера. У њу улазе и председникови хеликоптери Ми-8, такође унапређени у односу на основну верзију и модификовани за потребе шефа државе. Као и авион, Путинов хеликоптер је опремљен специјалном везом, а такође и специјалним уређајима оптичко-електронско сузбијање, у случају напада ракетом „ваздух ваздух“.
Председнички „иљушин” израђен је у укупно четири примерка у последње две деценије и они се међусобно готово не разликују, када је реч о техничким параметрима. Сви имају уграђене системе за повећани домет, као и опрему за командовање оружаним снагама у условима нуклеарног рата. Конкретно, то значи да председник може да има пуну контролу над атомским „штитом и мачем”, чак и ако су сва остала командна места уништена.