Sedam godina je bilo potrebno da se pojavi snimak incidenta koji se dogodio 3.decembra 2016. godine kada se višenameski borbeni avion Severne flote Su-33 srušio sa nosača aviona.
Pomenuti incident dogodio se 3. decembra 2016 kada se višenamenski borbeni avion SU-33 srušio u Sredozemno more. Incident se dogodio u trenutku kada je letelica pokušala da sleti na palubu. Nesreća se dogodila tokom vazdušne kampanje u Siriji, kada je letelica zbog slabog aerofinišera završila u moru.
Na objavljenom snimku se vidi trenutak kada letelica tone, a nosač aviona Admiral Kuznjecov prolazi pored njega.
Video leaked after 7 years! Occured on 3 December 2016, a Su-33 multirole fighter jet of #Russia Navy crashed into #MediterraneanSea while its pilot was attempting to land on the Admiral Kuznetsov aircraft carrier near the coast of #Syria. This video shows seconds after the… pic.twitter.com/YuvMYlDZF0
— Babak Taghvaee – The Crisis Watch (@BabakTaghvaee1) October 2, 2023
“Borbeni avio Su-33 prilikom sletanja na nosač aviona “Admiral Kuznjecov” izleteo je van palube i pao u more. Pilot se uspešno se katapultirao, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane navelo je da je avion pao u more jer je prilikom sletanja pukla sajla koja bi trebala zakočiti kretanje letelice po palubi.
Ovo je bio drugi avion ruske avijacije koji je pao s nosača aviona s obzirom na to da je sredinom novembra 2016. pao i palubni lovac MiG-29.
Ovaj avion napravljen je 1993. godine i imao je 23 godine u trenutku gubitka.
Pošto mornarički lovac JAK-38 koji se nalazio na sovjetskim nosačima aviona Kijev nije zadovoljavao potrebe, svojetski mornarički krugovi krenuli su u snovanje specijalizovanog lovačkog aviona za upotrebu sa brodskih paluba. U toku je bila gradnja novih svojestski nosača aviona, kako klasičnih, tako i nukelarnih. Novi nosači u skladu sa svojim zahtevima trebali du da imaju i nove letelice. U izbor, doduše uži ušla su dva aviona MiG-29 i Su-27. Dva bliska rivala. Međutim raspad Sovjetskog Saveza obustavio je gradnju nosača, a na jedini koji je ušao u operativnu upotrebu bio je Admiral Kuznjecov 1995. a za palubni lovac izabrana je Su-27K (ono K je od ruskog Korabljeni-brodski) koji je kasnije preimenovan u SU-33.
Pomak u konstrukciji ovog aviona bio je protip T-10-3 koji je poleteo sa Krima gde se nalazila betonska staza koja je simulirala nosač aviona i služila je za obuku posada mornaričke avijacije. Poletanje je kizvedeno 1982.. Godine 1984 na istoj stazi zabeleženo je sletanje uz pomoć aerofinišera, koji se koristio na pravim nosačima aviona. Istovremeno je napravljena i ski džamp rampa za poletanje gde su piloti uvežbavali poletanje sa nosača aviona. Prvi prototip letelice Su-27K prototip T-10K-2 poletelo je 1. noevembra 1989. Ukupno je proizvedeno 10 prototipova, a njihovo ispitvanje zbog nedostatka nova i krize trajalo je od 1987. do 1998. godine. Službeno kako navode ruski izvori Su-33 uveden je 31. avgusta 1998. godine. Tad je dobio i oznaku SU-33 po NATO nomeklaturi Flanker D.
U odnosu na klasične SU-27, verzija SU-33 dobila je kanare iznad usisnika za vazduh. Cilj je bio povećanje stabilnosti leta pri vrlo malim brzinama i napadnim uglovima. U odbnosu na klasični Su-27 letelica je za nosač aviona dobila ojačani stajni trap, kuku za zaustavljanje u zadnjem delu. Konstrukcija celog trupa je takođe dobila ojačanje kako bi letelica mogla da izdrži velika opterećenja.
Najveća muka sovjetskih stručnjaka bio je nedostatak parnih katapultova za poletanje pa je rešenje nađeno u konstrukciji Ski džamp rampe na pramcu. Radi sigurnosti poletanja ugrađen je sistem niza pregrada sve dok motori ne postignu maksimalnu snagu. Sletanje se obavljalo uz klasične sajle. SU-33 dobio je jali motor Ljuljka Saturn AL-31F-3 . Zahvaljujući snažnim motorima letelica postiže bzinu od 2.300 km/h.. Maksimalna masa prilikom poletanja kosd SU-33 je 32.000 kg, maksimalna nosivost ubojnog tereta 6.500 tona. Osnovna namena SU-33 je odbrana dlotnog sastava iz vazduha. U osnovnoj verziji ova letelica nosi rakete vazduh-vazduh malo i srednjeg dometa, kao i protivbrodske rakete. Borj aviona u operativnoj upotrebi se kreće od 33 do 34, od čega je 12 uvek do remonta koji traje u beskonačnost bilo rpisutno na palubi nosača aviona.