Andrej Mlakar
Severnoatalnska alijansa slavi svoj 75 rođendan i to drugi od kada je izbio rat u Ukrajini i u trenutku kada kao damaklov mač visi sukob tog vojnopolitićkog saveza sa Rusijom zbog Ukrajine i mogućnosti da se sve pretvori u nuklearni sukob.
Kada je počeo rat u Ukrajini NATO je imao 30 članica. Gorine 2022. to je postala Finska, a posle godinu i po posle aminovanja i Švedska. Iako su mngo to slavili kao pobedu NATO i strateški poraz Vladimira Putina, dogodilo se suprotno da su se Helsinki i Stokholm našli na meti ruskih taktičkih balističkih raketa, kao i da će za dva puta morati obe zemlje da povećaju izdvajanja za vojsku, a posebno Finska koja je zahvaljujući zaboravljenoj Sani Marin dovela krstareće i taktičke balističke rakete na 100 km od Helsinkija i letove dalekometnih bombardera sa raketoma od 950 kg bojevim glavama.
Jedini dobitak na 75 rođendan NATO je intaliranje američkih baza na Baltiku i stvaranja nekoliko neuralgičnih tačaka. Rusija nije poražena kao što se misli u Ukrajini uprkos pomoći NATO pakta. Za komediju na 75 rođendan pobrinulo se i Ministarstvo odbrane Velike Britanije koje je iznelo podatke koliko je NATO moćniji od Rusije. Ali papir trpi sve, a realnost je daleko složenija nego što se to misli u eri medijskog spina.
Istorijski pogled
Početkom 1948. Evropa je prihvatila Maršalov plan o uzjamnoj pomoći između SAD i zemalja Zapadne Evrope. Međutim, Velika Britanija i Francuska su smatrali da to nije dovoljno za miran razvoj zapadonoevropskih zemalja, jer se pritisak Sovjetskog Saveza pojačavao i dosegnuo vrhunac na susretu komunističkih zemalja u Pragu 1948. Zbog toga su Ernest Bevin i Žorž Bido, ministri spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske osnovali zapadni odbrambeni savez, uz podršku SAD.
Marta 1948 Francuska, Velika Britanija, Belgija, Luksemburg i Holandija potpisali Briselsku deklaraciju, čiji glavni zadatak je bio uveriti SAD da je takav sporazum potreban za evropsku bezbednost i da je važno da se SAD uključe u evropsku odbranu.
Kada je Sovjetski Savez juna 1948. godine blokirao kopnene puteve do podeljenog i okupiranog Berlina i sa tim prouzrokovao Prvu berlinsku krizu regaovale su SAD. Rešenje u prevaziđenju blokade rešeno je uspostavljanjem vazdušnog mosta koji je obezbedio snabdevanje zapadnog Berlina.
Berlinska kriza podstakla je i razgovor o proširenju onih koji bi pristupili Briselskom sporazumu o odbrambenom Savezu. Osim SAD ovom sprazumu pristupili su i Kanada, Island, Danska, Norveška, Italija i Portugal. Savez je sa tim preimenovan u Atlanski savez. Ključna tačka tog saveza bio je član 5. koji je obezbeđivao reakciju članica u slučaju spoljnjeg napada na bilo koju članicu i time zaustavio bilo kakvu ambiciju Sovjetskog Saveza da osvaja Zapadnu Evropu. Upravo ovaj član kasnije je utkan u Vašingtonski sporazum.
Ovaj sporazum se naziva i Severnoatalnski sprazum i čini ga 14 članova. Od njih 14 najbintiji je član 5. koji glasi: “Članice su saglasne da će napad na jednu ili nekoliko njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati kao napad na sve njih i u skladu sa tim saglasne su da će svaka od njih u slučaju da se oružani napad dogodi, koristeći pravo posebne ili zajedničke samoodbrane priznate u članu 51. povelje UN pomoći napadnutoj potpisnici ili potpisnicima tako što će pojedinačno ili u saradnji sa drugim potpisnicima odmah preduzeti akcije koje se smatraju potrebnim, uključujući i upotrebu sile, kako bi obnovile i održale bezbednost u Severnoatlanskom području.
© ТВ Фронт/ИлустрацијаNeidilični odnosi
Prvi generalni sekretar bio je bivši britanski oficir lord Ismej. Godine 1952 savez se proširio na još dve članice Grčku i Tursku. Međutim, nije sve bilo u savezu idilično.
Najveći problem je bila neravnoteža moći između SAD i evropskih članica koje su htele da dođe do ravnoteže. Kompromis je nađen u tome što je vrhovni komandant uvek dolazi iz redova američke armije, a generalnog sekretara imenuju evropske članice NATO. Ameriknaci su pristali na to da su njihovi vojnici koji su smešteni u evropskim članicama alijanse moraju da prihvate i zakone tih država. Tokom čitavih 50 godina u savezništvu se menjala uglavnom doktrina.
U centar pažnje dolazilo je nuklerano oružje. Godine 1955. u NATO je primljena Savezna Republika Nemačka, a Francuska je 1966 izašla iz NATO saveza. Godinu dana kasnije usledilo je Harmelov izveštaj, koji je pozvao na veće poštovanje manjih članica.
Godine 1982 Španija je postala 16 članica NATO pakta. Na samitu NATO u Rimu donet je novi strateški pogled savezništva. Već 1992. NATO se intenzivno uključio u građanski rat na prostoru SFRJ prvo kroz pomorsku operaciju sprovođenja blokade SRJ, a onda i u BiH operacije Sprečiti let. Intenzivnije se uključuje od 1994. Te 1994 osnovano je i Partnerstvo za mir, a godinu dana kasnije 1995. posle poptisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma snage NATO pokrenule su misiju IFOR, odnosno SFOR.
Godine 1997 osnovan je Severnoatalnski savet i potpisani partnerski dogovori sa Rusijom i Ukrajinom. Dana 24. marta NATO je pokrenuo unilateralno vazduhoplovnu operaciju “Alied force” sa kojom je započela agresija na SRJ koja je trajala 78 dana i prekinuta poptisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije SB UN 1244. Nato je te iste godina na 50 svoj rođendan usvojio novi strateški koncept savezništva i u sovje redove prvi put primio tri bivše članice Varšavskog ugovora Poljsku, Mađarsku i Češku.
Dve godine kasnije 11. septembra teroristička organizacija Al Kaida izvela je teroristički napad na Njujork i Vašington.
Po prvi put u istoriji aktiviran je član 5. Počeo je rat protiv terorizma. Te 2002. na samitu u Pragu prihvaćen je paket reformi modernizacije vojnih mogućnosti i ojačanja međusobne saradnje. Pokrenuta je u Avganistanu misija ISAF. Godinu dana kasnije 2003 formirane su dve komande za operacije sa sedištem u Monsu i preoblikovanje u SAD. Počelo formiranje NATO snaga za brze reakcije.
Naredne 2004. usledio je najveći krug širenja NATO na istok. Članice NATO postale su: Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija. Četiri godine kasnije na samitu NATO u Bukureštu u svaze su ušle Hrvatska i Albanija, a 2009. Francuska se vratila potpuno u vojnu strukturu NATO pakta. Crna Gora postala je članica NATO 2017, a 2020. članica NATO postala je i Severna Makedonija..
Sa njom NATO broji ukupno 30 zemalja.
A onda usledio je rat u Ukrajini, a dve nove članice postale su Finska 2022. i Švedska 2024. godine posle godinu i po dana lobiranja da se Mađarska i Turska zbog svojih interesa umilostive i popuste.
U istoriji saveza bilo je nekoliko prekretnica a najveće su bile 1991,1994, 1995 i 1999. agresija na SRJ zatim 2004 i 2008..2014 Ukrajina. Rat u Ukrajini koji je počeo 24. februara 2022. godine bio je nova prekretnica za NATO koji je morao da se vrati na evropski kontinet i da se pripremi za dugotrajni sukob sa Rusijom.
Iako NATO vojno pomaže Ukrajinu, pa čak i neke članice prete da će se uključiti u sukobi krenuti u rat protiv Rusije, savez na sve načine pokušava da izbegne otvorenu konfrontaciju sa Moskvom zbog raketnog i nuklearnog naoružanja. Takođe je istina da najveću vojnu moć u savezu ima SAD, a ne evropske članice.Trenutno ruska invazija na Ukrajinu predstavlja najveći izazov za ovaj vojnopolitički savez koji je zbog toga vojno ojačao svoje istočne granice i posredno pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije.
Ukrajina već dve godine pokušava da uprkos pojedinačnim i kolektvinim odbrambenim aranžmanima sa pojedinačnim članicama postane punopravni član NATO. Međutim uprkos silnim nadama i željama to ostaje nedostižna misija sve dok traje rat sa Rusijom.
Na istočnim granicama NATO raspoređuje sve veće vojne kapacitete, ali jedino SAD ima tu sposobnost da dopremi brzo borbenu tehniku.
Takođe šanse da će NATO svoj 76 rođendan dočekati u ratu su takođe velike. U svakom slučaju proslava 75. rođendana biće u senci rata sa Rusijom od koga Moskvu i Mons deli samo korak.
Neka im ovo bude poslednji rodjendan!
Neka im ovo bude poslednji rodjendan!