PREMA LITVANSKIM IZVORIMA, PRVI SEVERNOKOREJSKI VOJNICI VEĆ SU POGINULI U RUSIJI

Prvi sukobi između ukrajinskih snaga i severnokorejskih trupa dogodili su se u Kurske oblasti pod kontrolom Kijeva u Rusiji 25. oktobra, prema izvorima dostupnim Jonasu Ohmanu, šefu istaknute litvanske plavo-žute nevladine organizacije (Blue/Yellow).

Organizacija pomaže ukrajinskim trupama od 2014. godine i ima pristup informacijama iz prve ruke o linijama fronta, kao i ukrajinskim donosiocima odluka. U nekoliko prethodnih navrata, Ohman je delio informacije iz svojih izvora u ukrajinskim obaveštajnim službama i oružanim snagama koje su kasnije zvanično potvrđene.

Šta znate o severnokorejskim trupama u Ukrajini?

Već dugo znamo da se Severna Koreja sprema da igra ulogu u ratu protiv Ukrajine. Prve indikacije stigle su pre šest meseci. U to vreme Severnokorejci su bili u Belorusiji, trenirali sa nekim beloruskim jedinicama. Posebno mogu da pomenem 103. belorusku vazdušno-desantnu brigadu.

Bilo je i glasina o njihovom prisustvu u Ukrajini, u Donjecku. Tamo ih je bilo malo – od obaveštajaca do inženjera koji su mogli da pomognu Rusima u izgradnji utvrđenja itd. Koliko znam, [prvi] Korejac je ubijen u Ukrajini pre par meseci od drona koji je predat ukrajinskoj vojsci od organizacije (plavo-žuta).

Pre nekoliko nedelja dobili smo upozorenje da se spremaju za odlazak u Rusiju i da se prebacuju u Vladivostok. U početku je bilo 1.500, a zatim 11.000 do 12.000 vojnika. Koliko znam, broj bi mogao da poraste na 88.000. Ovo su obaveštajne informacije, ovo nisu samo podaci sa ulice.

Prvi vizuelni kontakt između ukrajinske jedinice koju podržavamo i Severnokorejaca dogodio se 25. oktobra u Kursku. […] Svi osim jednog Korejca su ubijeni, koliko ja znam. Onaj koji je preživeo imao je papire da je Burjat.

Neke ukrajinske specijalne jedinice su sada prebačene u Kursk. Dobijaju dosta ozbiljnu opremu i zadatak je vrlo jasan. S jedne strane, Ukrajina pokušava da im kaže da ćemo vam, ako se predate, dati dobre uslove. S druge strane, ako ne odustanete, mi ćemo vas loviti.

Za Ukrajinu je ova promena prilično ozbiljna i želi da pokaže da može da se nosi sa njima. Istovremeno, mi u Blue/Yellow smatramo da je reakcija sveta do sada bila mlaka. Oprezno posmatraju, pitaju se šta da rade.

Kursk je verovatno samo eksperiment i oni će pokušati da vide šta će iz toga proizaći. Pretpostavlja se da će se sada koristiti kao topovsko meso. Ako vide da ima rezultata, onda će se integrisati sa ruskim snagama, bilo paralelno ili odvojeno na nivou čete ili bataljona.

Prvi koraci su sada napravljeni. Rusija ne zna i ne znamo šta će biti. Moskva to radi jer ne želi da mobiliše više trupa, tema je politički veoma osetljiva. Oni su sada smislili još jedan način da popune svoje redove uz pomoć Severne Koreje.

Kako se Rusi usklađuju sa Severnokorejcima? Na kraju krajeva, oni ne govore istim jezikom.

Prilično je komplikovano. Znamo da postoje četiri baze u koje se Severnokorejci prevoze ili autobusima ili velikim avionima Antonov AN-124 iz Severne Koreje. Zatim im se daje određena obuka u jurišnim operacijama i onda ih šalju u rat.

Koliko čujemo, ruski komandanti su zbunjeni jer niko ne govori korejski. Postojala je priča o Korejcima koji su bili prepušteni svojoj sudbini. Čini se da su velika glavobolja za Ruse.

Opremljeni su bar minobacačem, mislim da nemaju svoju artiljeriju. Koliko razumemo, Korejci rade sa ruskim oružjem.

Naravno, severnokorejski vojni vrh je umešan u rat. Ta umešanost je verovatno mala, jer se vojnici predaju kao robovi. Čujemo da se ovi vojnici upozoravaju da će, ako se predaju, stradati njihove porodice.