Руско Министарство одбране објавило је видео-снимке удара беспосадних летелица на војни аеродром Канатово у Кировоградској области, који се налази више стотина километара иза активне линије фронта.
У нападу су уништена два украјинска војна хеликоптера – јуришни Ми-24 и вишенаменски Ми-8, платформе високе оперативне вредности чија је замена у постојећим условима сложена и временски захтевна.Видео-материјал приказује два одвојена, високо прецизна поготка, изведена у кратком временском размаку. У завршној фази лета, дронови су маневрисали на изузетно малој висини, практично пратећи конфигурацију терена, чиме је значајно смањена вероватноћа раног откривања од стране радара и аеродромских ПВО средстава.
Лет на малим висинама остаје једна од најефикаснијих техника за пробој зоне осматрања, посебно када је ПВО оптимизована за више висине и класичне профиле претњи.
Посебну пажњу изазвао је начин вођења употребљених дронова. Украјински стручњак за електронско ратовање и саветник Министарства одбране, Сергеј Бескрестнов, указао је да током напада није уочен ниједан други руски дрон који би служио као релејна станица за радио-комуникацију. На основу тога, он закључује да су летелице највероватније управљане ручно, али без класичне радио-везе кратког домета.
„Дронови су летели изузетно ниско како би остали испод радара. На снимку се види комбинација ручног управљања и аутоматског препознавања циља, али без присуства дрона-релеја“, навео је Бескрестнов, оцењујући ово као значајан технички искорак у руској употреби беспилотних система.
Одсуство релејног дрона сугерише прелазак на алтернативне канале преноса података, што у пракси повећава отпорност на ометање и омогућава дубинске ударе без откривања командно-контролне архитектуре.
Према Бескрестновој процени, отвара се могућност да су дронови користили сателитску везу за пренос података. Такав приступ би омогућио управљање на великим удаљеностима, дубоко иза непријатељевих линија и ван домета класичних средстава електронског ометања. До сада су руске снаге, према доступним информацијама, најчешће користиле 4G мреже са локалним SIM картицама или унапред програмиране путање уз инерцијално вођење.
Напад код Канатова уклапа се у шири образац модернизације руских дронова, који су током две хиљаде двадесет четврте и двадесет пете године показали нове способности – прецизније погађање покретних циљева, напредније аутономно вођење и прилагођавање за дубинске ударе. Истовремено, производни капацитети су вишеструко увећани, што омогућава паралелно извођење масовних и селективних напада.