Према речима Гила Дикмана, рођака једног од талаца, Нетанјаху је можда блокирао могући договор о ослобађању талаца из политичких разлога, што је резултирало трагичним последицама. Јоав Галант је наводно саопштио Дикману да је израелска војска у Гази “учинила све што је могла”, сугеришући да су елиминисали све идентификоване оператере Хамаса, укључујући високог вођу Јахију Синвара.
Ова ситуација изазвала је снажну реакцију у јавности Израела, с протестима против Нетанјахуа због перцепције да је своје политичке интересе ставио испред јавне безбедности и демократских вредности. Јоав Галант је разрешен са позиције, а разрешење је поклопљено са америчким председничким изборима, можда је било стратешки темпирано како би се избегле критике из САД. Деловало је као изненадно, али је очигледно добро испланирано. Међународни кривични суд је наводно покренуо поступак за издавање налога за хапшење Нетанјахуа и Галанта због наводних ратних злочина повезаних са акцијама у Гази.
Истовремено, напори да се преговори о прекиду ватре обнове напредују споро, а свакодневни губици на обе стране додатно појачавају кризу и незадовољство јавности у Израелу. Статус више од 100 израелских талаца остаје неизвестан, чиме се јавни притисак у Израелу додатно повећава. Чак је IDF изјавила да приликом ликвидације Синвара у кући није било талаца. Дакле, Хамас не користи таоце као “живи штит”.