Nakon poglavlja “Iran”, još jedan kineski saveznik postaje meta Pentagona. Prema Foreign Affairs, američka obaveštajna zajednica sada sumnja da Islamabad razvija interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) koja bi, mogla da dosegne i same Sjedinjene Države.
Nedavne tvrdnje američke obaveštajne zajednice da Pakistan navodno razvija interkontinentalnu balističku raketu sposobnu da pogodi kontinentalne delove Sjedinjenih Država uvode novu fazu u geopolitičkom okviru američke strategije zauzdavanja nepoželjnih aktera.Bez obzira na stvarne namere Islamabada, u Vašingtonu već postoji narativ po kome će bilo kakvo uvođenje balističkog naoružanja dugog dometa u pakistanski arsenal biti tretirano kao pretnja američkim interesima. „Nijedna država koja ima balističku raketu dometa do SAD ne može biti tretirana kao saveznik,“ navodi jedan zvaničnik.
Kina je pravi razlog
Ovakav stav otkriva dublju stratešku motivaciju. Pakistan se poslednjih godina sve više pozicionira kao partner i Irana i Kine. Njegova saradnja s Teheranom — posebno u pogledu energetike i bezbednosnih aranžmana — čini ga osetljivim čvorištem na karti otpora zapadnim interesima na Evroazijskom kontinentu. Pored toga, veze s Pekingom, uključujući i infrastrukturne i odbrambene projekte u okviru „Pojasa i puta“, najviše uznemiravaju Vašington. Podrška Kine pakistanskim kapacitetima se pokazala i u praksi – u sukobu Indije i Pakistana. To je mogući razlog da se “obeleži” novi, nuklearno potentni, saveznik Kine.
Postavlja se pitanje — da li su ove obaveštajne procene realna bezbednosna upozorenja ili uvod u stvaranje novog pritiska i eskalacije? Primeri Iraka, Irana i Sirije pokazuju šablon po kojem se uz odgovarajući medijski i diplomatski narativ, svaka država može dovesti u poziciju „neprihvatljive pretnje“ i time postati opravdanje za sankcije ili destabilizaciju, sa intervencijom, ako omanu prva dva metoda.
S obzirom na složene odnose Islamabada sa Indijom, i na tradicionalnu nestabilnost u Kašmiru, mogućnost podsticanja regionalnog konflikta nije zanemarljiva. Dovoljna je provokacija na granici ili incident poput onog u Pahalgamu da bi se nametnula potreba za širom međunarodnom „zabrinutošću“.
Kada je Iran stavljen ad acta, zgodan je momenat da se Pakistan polako prebacuje u fokus. Jasno je da je Kina glavni protivnik, ali ona će sačekati. Nema sumnje da se Vašington priprema da poveća političku i bezbednosnu pažnju prema ovom regionu. To uključuje i potencijalne mere pritiska.
Istorija je pokazala — jednom kada neka zemlja uđe u američku listu „ozbiljnih pretnji“, prostor za suverenu odbranu sopstvenih interesa se drastično smanjuje.