Блиски исток је тренутно буре барута које у сваком тренутку прети да ће да експлодира и да се рат између Израела и Хамаса претвори у један шири регионални који би укључио Иран, Сирију, Хезболах и Хамас с једне плус низ држава и Израел и САД који би сигурно подржали свог традиционалног савезника.
Од када је Хамас упао на југ Израела из појаса Газе, а онда уследило систематско разарање палестинске ексклаве од севера до југа свет није никад ближи рату. Изгледало је као да је све спремно за велики рат само се тражио повод. Многи су мислили да је повод био упад на југ Израела, неки тврде да је сад трагедија у баптистичкој болници. Трећи тврде да ће то бити нешто треће много веће које ће запалити Блиски исток. Шта би то могло бити то нико са сигурношћу не може да каже.
Сви се питају који би сецарији могли да буду. Има их неколико од најеодноставнијег да ће се се све завршити ограниченим упадом, повратком више од 200 отетих Израелаца или у најгорем сценариу где ће Израел бити принуђен да води рат са дистанце са Ираном и на више фронтова са својим суседима.
Први сценарио Хамас против Израела
Овај сукоб би у најидеалнијем сценарију изгледао као сви претходни небројно пута у назад у последњих 10 година. Ограничени упад војске, сукоб са Хамасом на улицама Газе, Рафаха, Кан Јуниса. Таоци и заробљеници би били размењени и онда би се наставило тао где је живот стао. Уследило би достављање хуманитарне помоћи, градња, чишћење рушевина, док би војска наставила ојачавање утврђења, техничке опремање.
Међутим постоје они попут Бошка Јовановића који сматрају да у случају да Израел одустане од упада у Газу политичка каријера актуелног израелског премијера Бењамина Натањахуа би била мртва. Уследио би његов политички крај као човека кога је Хамас уз силне цивилне жртве и масовна разарања уништио и показао слабост Израелске државе што би дало гаранцију да у наредних 10 година уследи још жешћи и суровији рат у коме би арапско становништво поразило Израел и збрисао га са мапе света.
Други сценарио
У ово случају приближили би се сценарију Другог либанског рата, само што би овај пут Израел морао за разлику од оног рата у Либану из 2006 био скоро у целости ракети. О томе је 2007 године писао у Мил Теху Тамир Ешел о томе да ће наредни рат Хезболаха и Израела бити ракетни. Хезболах за сада осим минобацачких окршаја на граници мирује, посебно њихов ракетни арсенал копнени: Шахин 1 и 2 домета 13 и 20 км, Фајдр 3 домета 45 км, како иранске ракете Зезал 1 и 2 и иранске Фатех 110. Такође Хезболах располаже и са великом количином противбродских ракета иранске производње са којима та шиитска организација прети већ дуже време израелској и морарици САД лансирањем и потапањем бродова. Ту се ради о ракетама домета од 90 до чак 300 км који се ланисрају са копнених лансера.
У овом сецнарију да се укључи Хезболах прво би уследио напад ракетама калибра 122 мм иранске производње. Дроновима камиказама домаће конструкције Мирсад 1 и 2 и ласнирањем великог броја противоклопних ракета на тенкове Меркава. Употребом иранских верзија ТОВ-а званом Тофан, Корнета, РПГ 29 и тандем кумулативних ракета за лансере РПГ-7В. У овом случају Израел би после ракетног напада покушао да заустави упад бораца Хезболах у Либан или да крене поново у војну авантуру Трећег либанског рата. У овом случају у сукоб би се вероватно укључила и либанска армија са тенковима и борбеним возилима пешадије са чиме би се Израел морао суочити комбинацијом Првог и Другог либанско, где би главна карактеристика била масовна употреба ракета са копна и са мора. У том случају Израел би морао да води тродимензионални рат на два фронта против Хамаса и Хезболаха плус иранска револуционарна гарда, Либанска армија. У том случају ни 500.000 резервиста не би било довољно буде ангажовано, а број војника био би повећан на скоро милион плус масовно напрезање борбебе авијације која је и онако пренапрегнута-
Трећи сценарио Сирија
Овај сценарио био би заправо пордужетак другога с тим да би се активирала и Сирија. наравно сиријска армија нема капацитета довољно за сукобљавање са израелском војском, мада је Сиријска арапска армија недавно примила значајну војну помоћ од Русије пре свега у артиљерији, а од Ирана у ПВО система и ракетама. Иначе Хезболах је од самог почетка грађанског рата био ангажован у Сирији заједно са Пасадаранима како би им помогао у одбрани државе од сунитиских џихадистичких група. Иначе Израел већ скоро шест година спроводи превентивне нападе у зони Дамаска, Алепа и Латакије и према Голану где су сконциентрисане иранске групе повезане са Пасдаранима које поседују широку палету иранских ракета домета од 110 до 300 км. У питању су ракете БМ-300 домета 150-300 км са којима управљају иранске једнице. Ту су још остареле тактичке балистичке ракете типа Скад.
Сирија у овој Игри рачуна да уз иранску помоћ и истовремни удар са две стране поново успе да освоји и поврати Голанску висораван и тиме поништи израелско освајање из 1967. године са чиме би ова стратешка висораван око које се водио рат поново дошла под сиријску контролу.
Четврти сценариоСадржавао би укључење још једног играча на Блиском истоку, који тренутно има одличне односе са Израелом, Ради се о Хашемитској краљевини Јордан. Која би се могла уплести у рат на блиског истоку онда ако плане рат са Либаном, Хамасом и Сиријом. У овом случају Израел би добио четврти фронт с тим да би у том случају Јордан искористио прилику да у одређеном тренутку оно што се звало Цисјорданија или Трансјорданија, односно данашња палестиснска самоуправа за Западној обали која укључује Јерусалим вратила под контролу ове краљевине и тиме анулирана прича из 1967 када је 88. падобрански батаљон генерале Моте Гура заузео овај град од стране Јордана. Иначе Јордан тренутно важи за веома битног савезника САД који се чврсто држи Вашингтона . Међутим актуелни масакр у баптистичкој болници је већ нарушио тај однос и отказивање сусрета јорданског краља Абдулаха и америчког председника Бајдена. За САД Јордан је важна ваздухопловна база за операције САД над Сиријом и патроле борбених авиона.
Пети сценарио
Уводи и рат са дистанце односно међусобни ракетни рат Ирана и Израела уз употребу балистичких ракета средњег домета Шахаб 2 и 3 са иранске и Јерихо са израелске стране, које су далеке 1991 кад је Садам ударио Скадовима на Израел били спремни да збришу Багдад са земље атомским ударом.
Израел би вероватно одлучио у случају уласка Ирана у рат могао осим балистичким ракетама удари и са крстарећим ласнираним са својих подморница класе Делфин и ангажовањем борбених авиона Ф-35И Адир који би летели на Иран. У том случају појављују се три подсенарија који су сваки носили своју тежину с тим последњи би укључио и САД који би као традиционални савезник Израела подржао Тел Авиви и своје ваздухопловне и морнаричке капацитете ставио у службу помоћи Израела и напао Иран. Многи говоре да заправо САД под маском бриге и заштите поморског саобраћаја од иранске револуционарне гарде шаље појачање. Оно што у овом случају највише оптерећује Израел јесу коридори прелета.
Израелски војни планери сматрају да би им посао увелико био олакшан како би бар један крак бомбардерског напада израелских авиона ишао преко Саудијске Арабије. Отуда је Израел због Ирана радио на отопљавању односа са Ријадом, што је убрзано било доласком принца Мохамеда бин Салмана на власт. Отежавајућу околност на употребу Саудијске Арабије као одскочне даске и коридора за напад на Иран представља отпљавање односа Ријада и Техерана под кинеским патронатом.
Иран за Саудијску Арабију постао је највећа могућа претња откада је почео развој свог нуклеарног програма. Управо у случају да се Иран домогне атомске бомбе и усавршавање, ракетног програма Саудијска Арабија би изгубила примат регионалне силе, а религијски план би играо значајну улогу пошто је Саудијска Арабија чувар сунитског ислама и брана пред најездом Шиита које предводи Иран. У случају да Иран добије атомску бомбу Саудијци би били принуђени да одговоре на два начина да и они сами крену у развој атомске бомбе ( новац није проблем) или да је добију. Спекулише се од Пакистана који је једина исламска држава која има нуклеарно наоружање , али је ова ситуација мало вероватна и Американци се са њом баш и не слажу, и друга опција да друга земља у овом случају Израел за њих одради посао и онемогући Иран да добије атомску бомбу. Овакав став деле и друге земље залива којима је Иран трн у оку као што су Бахерим, Оман, Катар где постоји велика шиитска мањина која се стално буни због обесправљености.
Шести сценарио
Америка је земља која је најоданији израелски савезник још од оснивања Јеврејске државе. Осим што је декларативно и у наоружању помагала Израел, на тај простор није слала војне трупе. Међутим због тренутних тензија и присуства у региону послате су две Ударне групе носача авиона, 2000 припадника морнаричке пешадије 26. експедициона бригада морнаричке пешадије. Такође у Јордан је стигла и ексадрила са 24 летелице Ф-15 поред Ф-22 и Ф-35 са чиме фактички јача америчко присууство у региону и спремност за борбено деловање. Америкнаци ће се укључити у борбене операције у случају уласка Хезбоалаха и Ирана у дикретни рат портив Израела и извођење масовних ракетних напада на Тел Авив.
Седми сценарио
Египат, један од највећих суседа Израела и држава која се итекако држи по страни од сукоба Изрела и Хамаса и не гледа баш много благонаклоно према Хамасу коа оптужује због сарадње са муслиманском браћом, којим су давали подршку док војска није 2013 с власти сменила Мохамеда Морсија, а на чело додшао предсеник Абдел Фатех ал Сиси.
Осми сценарио
Овај сценарио би укључивао и опцију да Израел у осудном монету употреби и нуклеарно оружје за когга бар званично тврди да га нема у случају да постојање јеврејсек државе буде доведено у питање од стране многобројног комшилука.