Bliski istok je trenutno bure baruta koje u svakom trenutku preti da će da eksplodira i da se rat između Izraela i Hamasa pretvori u jedan širi regionalni koji bi uključio Iran, Siriju, Hezbolah i Hamas s jedne plus niz država i Izrael i SAD koji bi sigurno podržali svog tradicionalnog saveznika.
Od kada je Hamas upao na jug Izraela iz pojasa Gaze, a onda usledilo sistematsko razaranje palestinske eksklave od severa do juga svet nije nikad bliži ratu. Izgledalo je kao da je sve spremno za veliki rat samo se tražio povod. Mnogi su mislili da je povod bio upad na jug Izraela, neki tvrde da je sad tragedija u baptističkoj bolnici. Treći tvrde da će to biti nešto treće mnogo veće koje će zapaliti Bliski istok. Šta bi to moglo biti to niko sa sigurnošću ne može da kaže.
Svi se pitaju koji bi secariji mogli da budu. Ima ih nekoliko od najeodnostavnijeg da će se se sve završiti ograničenim upadom, povratkom više od 200 otetih Izraelaca ili u najgorem scenariu gde će Izrael biti prinuđen da vodi rat sa distance sa Iranom i na više frontova sa svojim susedima.
Prvi scenario Hamas protiv Izraela
Ovaj sukob bi u najidealnijem scenariju izgledao kao svi prethodni nebrojno puta u nazad u poslednjih 10 godina. Ograničeni upad vojske, sukob sa Hamasom na ulicama Gaze, Rafaha, Kan Junisa. Taoci i zarobljenici bi bili razmenjeni i onda bi se nastavilo tao gde je život stao. Usledilo bi dostavljanje humanitarne pomoći, gradnja, čišćenje ruševina, dok bi vojska nastavila ojačavanje utvrđenja, tehničke opremanje.
Međutim postoje oni poput Boška Jovanovića koji smatraju da u slučaju da Izrael odustane od upada u Gazu politička karijera aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Natanjahua bi bila mrtva. Usledio bi njegov politički kraj kao čoveka koga je Hamas uz silne civilne žrtve i masovna razaranja uništio i pokazao slabost Izraelske države što bi dalo garanciju da u narednih 10 godina usledi još žešći i suroviji rat u kome bi arapsko stanovništvo porazilo Izrael i zbrisao ga sa mape sveta.
Drugi scenario
U ovo slučaju približili bi se scenariju Drugog libanskog rata, samo što bi ovaj put Izrael morao za razliku od onog rata u Libanu iz 2006 bio skoro u celosti raketi. O tome je 2007 godine pisao u Mil Tehu Tamir Ešel o tome da će naredni rat Hezbolaha i Izraela biti raketni. Hezbolah za sada osim minobacačkih okršaja na granici miruje, posebno njihov raketni arsenal kopneni: Šahin 1 i 2 dometa 13 i 20 km, Fajdr 3 dometa 45 km, kako iranske rakete Zezal 1 i 2 i iranske Fateh 110. Takođe Hezbolah raspolaže i sa velikom količinom protivbrodskih raketa iranske proizvodnje sa kojima ta šiitska organizacija preti već duže vreme izraelskoj i morarici SAD lansiranjem i potapanjem brodova. Tu se radi o raketama dometa od 90 do čak 300 km koji se lanisraju sa kopnenih lansera.
U ovom secnariju da se uključi Hezbolah prvo bi usledio napad raketama kalibra 122 mm iranske proizvodnje. Dronovima kamikazama domaće konstrukcije Mirsad 1 i 2 i lasniranjem velikog broja protivoklopnih raketa na tenkove Merkava. Upotrebom iranskih verzija TOV-a zvanom Tofan, Korneta, RPG 29 i tandem kumulativnih raketa za lansere RPG-7V. U ovom slučaju Izrael bi posle raketnog napada pokušao da zaustavi upad boraca Hezbolah u Liban ili da krene ponovo u vojnu avanturu Trećeg libanskog rata. U ovom slučaju u sukob bi se verovatno uključila i libanska armija sa tenkovima i borbenim vozilima pešadije sa čime bi se Izrael morao suočiti kombinacijom Prvog i Drugog libansko, gde bi glavna karakteristika bila masovna upotreba raketa sa kopna i sa mora. U tom slučaju Izrael bi morao da vodi trodimenzionalni rat na dva fronta protiv Hamasa i Hezbolaha plus iranska revolucionarna garda, Libanska armija. U tom slučaju ni 500.000 rezervista ne bi bilo dovoljno bude angažovano, a broj vojnika bio bi povećan na skoro milion plus masovno naprezanje borbebe avijacije koja je i onako prenapregnuta-
Treći scenario Sirija
Ovaj scenario bio bi zapravo pordužetak drugoga s tim da bi se aktivirala i Sirija. naravno sirijska armija nema kapaciteta dovoljno za sukobljavanje sa izraelskom vojskom, mada je Sirijska arapska armija nedavno primila značajnu vojnu pomoć od Rusije pre svega u artiljeriji, a od Irana u PVO sistema i raketama. Inače Hezbolah je od samog početka građanskog rata bio angažovan u Siriji zajedno sa Pasadaranima kako bi im pomogao u odbrani države od sunitiskih džihadističkih grupa. Inače Izrael već skoro šest godina sprovodi preventivne napade u zoni Damaska, Alepa i Latakije i prema Golanu gde su skoncientrisane iranske grupe povezane sa Pasdaranima koje poseduju široku paletu iranskih raketa dometa od 110 do 300 km. U pitanju su rakete BM-300 dometa 150-300 km sa kojima upravljaju iranske jednice. Tu su još ostarele taktičke balističke rakete tipa Skad.
Sirija u ovoj Igri računa da uz iransku pomoć i istovremni udar sa dve strane ponovo uspe da osvoji i povrati Golansku visoravan i time poništi izraelsko osvajanje iz 1967. godine sa čime bi ova strateška visoravan oko koje se vodio rat ponovo došla pod sirijsku kontrolu.
Četvrti scenario
Sadržavao bi uključenje još jednog igrača na Bliskom istoku, koji trenutno ima odlične odnose sa Izraelom, Radi se o Hašemitskoj kraljevini Jordan. Koja bi se mogla uplesti u rat na bliskog istoku onda ako plane rat sa Libanom, Hamasom i Sirijom. U ovom slučaju Izrael bi dobio četvrti front s tim da bi u tom slučaju Jordan iskoristio priliku da u određenom trenutku ono što se zvalo Cisjordanija ili Transjordanija, odnosno današnja palestisnska samouprava za Zapadnoj obali koja uključuje Jerusalim vratila pod kontrolu ove kraljevine i time anulirana priča iz 1967 kada je 88. padobranski bataljon generale Mote Gura zauzeo ovaj grad od strane Jordana. Inače Jordan trenutno važi za veoma bitnog saveznika SAD koji se čvrsto drži Vašingtona . Međutim aktuelni masakr u baptističkoj bolnici je već narušio taj odnos i otkazivanje susreta jordanskog kralja Abdulaha i američkog predsednika Bajdena. Za SAD Jordan je važna vazduhoplovna baza za operacije SAD nad Sirijom i patrole borbenih aviona.
Peti scenario
Uvodi i rat sa distance odnosno međusobni raketni rat Irana i Izraela uz upotrebu balističkih raketa srednjeg dometa Šahab 2 i 3 sa iranske i Jeriho sa izraelske strane, koje su daleke 1991 kad je Sadam udario Skadovima na Izrael bili spremni da zbrišu Bagdad sa zemlje atomskim udarom.
Izrael bi verovatno odlučio u slučaju ulaska Irana u rat mogao osim balističkim raketama udari i sa krstarećim lasniranim sa svojih podmornica klase Delfin i angažovanjem borbenih aviona F-35I Adir koji bi leteli na Iran. U tom slučaju pojavljuju se tri podsenarija koji su svaki nosili svoju težinu s tim poslednji bi uključio i SAD koji bi kao tradicionalni saveznik Izraela podržao Tel Avivi i svoje vazduhoplovne i mornaričke kapacitete stavio u službu pomoći Izraela i napao Iran. Mnogi govore da zapravo SAD pod maskom brige i zaštite pomorskog saobraćaja od iranske revolucionarne garde šalje pojačanje. Ono što u ovom slučaju najviše opterećuje Izrael jesu koridori preleta.
Izraelski vojni planeri smatraju da bi im posao uveliko bio olakšan kako bi bar jedan krak bombarderskog napada izraelskih aviona išao preko Saudijske Arabije. Otuda je Izrael zbog Irana radio na otopljavanju odnosa sa Rijadom, što je ubrzano bilo dolaskom princa Mohameda bin Salmana na vlast. Otežavajuću okolnost na upotrebu Saudijske Arabije kao odskočne daske i koridora za napad na Iran predstavlja otpljavanje odnosa Rijada i Teherana pod kineskim patronatom.
Iran za Saudijsku Arabiju postao je najveća moguća pretnja otkada je počeo razvoj svog nuklearnog programa. Upravo u slučaju da se Iran domogne atomske bombe i usavršavanje, raketnog programa Saudijska Arabija bi izgubila primat regionalne sile, a religijski plan bi igrao značajnu ulogu pošto je Saudijska Arabija čuvar sunitskog islama i brana pred najezdom Šiita koje predvodi Iran. U slučaju da Iran dobije atomsku bombu Saudijci bi bili prinuđeni da odgovore na dva načina da i oni sami krenu u razvoj atomske bombe ( novac nije problem) ili da je dobiju. Spekuliše se od Pakistana koji je jedina islamska država koja ima nuklearno naoružanje , ali je ova situacija malo verovatna i Amerikanci se sa njom baš i ne slažu, i druga opcija da druga zemlja u ovom slučaju Izrael za njih odradi posao i onemogući Iran da dobije atomsku bombu. Ovakav stav dele i druge zemlje zaliva kojima je Iran trn u oku kao što su Baherim, Oman, Katar gde postoji velika šiitska manjina koja se stalno buni zbog obespravljenosti.
Šesti scenarioAmerika je zemlja koja je najodaniji izraelski saveznik još od osnivanja Jevrejske države. Osim što je deklarativno i u naoružanju pomagala Izrael, na taj prostor nije slala vojne trupe. Međutim zbog trenutnih tenzija i prisustva u regionu poslate su dve Udarne grupe nosača aviona, 2000 pripadnika mornaričke pešadije 26. ekspediciona brigada mornaričke pešadije. Takođe u Jordan je stigla i eksadrila sa 24 letelice F-15 pored F-22 i F-35 sa čime faktički jača američko prisuustvo u regionu i spremnost za borbeno delovanje. Ameriknaci će se uključiti u borbene operacije u slučaju ulaska Hezboalaha i Irana u dikretni rat portiv Izraela i izvođenje masovnih raketnih napada na Tel Aviv.
Sedmi scenario
Egipat, jedan od najvećih suseda Izraela i država koja se itekako drži po strani od sukoba Izrela i Hamasa i ne gleda baš mnogo blagonaklono prema Hamasu koa optužuje zbog saradnje sa muslimanskom braćom, kojim su davali podršku dok vojska nije 2013 s vlasti smenila Mohameda Morsija, a na čelo dodšao predsenik Abdel Fateh al Sisi.
Osmi scenario
Ovaj scenario bi uključivao i opciju da Izrael u osudnom monetu upotrebi i nuklearno oružje za kogga bar zvanično tvrdi da ga nema u slučaju da postojanje jevrejsek države bude dovedeno u pitanje od strane mnogobrojnog komšiluka.