Други Ф/А-18 Супер Хорнет летео је неколико километара иза обореног америчког ловца. Са USS Gettysburg је лансирана ракета која је била усмерена на авион. Посада ловаца морала је да направи неколико маневара како би избегли да пројектил удари у авион
У ноћи 21. на 22. децембар свет је обишла вест да је у воде Црвеног мора приликом рутинског полетања са носача авиона пао амерички палубни ловац F/A18 F “Hornet” Super Hornet.
Два дана касније поново је саопштено да је други амерички палубни ловац F/A18 F Super Hornet за длаку избегао обарање. Опет сумња “пријатељска ватра” или јеменски Хути?! И гле чуда опет иста крстарица и за длаку није било полетање него слетање на носач авиона.
Други Ф/А-18 Супер Хорнет летео је неколико километара иза обореног америчког ловца. Са USS Gettysburg је лансирана ракета која је била усмерена на авион. Посада ловаца морала је да направи неколико маневара како би избегли да пројектил удари у авион.
Званична америчка морнарица навела је да је у питању била пријатељска ватра и да је летелица оборена грешком од стране америчке ракетне крстарице USS Gettysburg.
Инцидент пријатељске ватре такође се догодио усред дуготрајног напада Хути дроном и противбродским пројектилима усмереним на ударну групу носача авиона Harry S. Truman.
NEW: The same night a U.S. Navy F-18 jet was shot down over the Red Sea, a second F/A-18 narrowly escaped a similar fate.
— Clash Report (@clashreport) December 24, 2024
A surface-to-air missile fired from USS Gettysburg missed the jet by 100 feet as it prepared to land on the Harry S. Truman.
Source: FOX News pic.twitter.com/ZWRgmDn7gm
Двосед F/A18 F “Hornet” Super Hornet полетео је са носача авиона Harry S. Truman када га је осматрачки радар са ракетне крстарице ангажовао USS Gettysburg, који га је погрешно идентификовао авион као непријатељску мету.
„Ракетна крстарица USS Gettysburg, која је део ударне групе носача USS Harry S. Truman, грешком је погодио на F/A18 F и погодила га“, наводи се у саопштењу Централне команде.
Оба пилота су успела безбедно да се катапултирају. Један је задобио лакше повреде.
У овој фази није било јасно како је дошло до инцидента.
Централна команда саопштила је да су ратни бродови и авиони из Ударне ескадриле 11 претходно оборили више дронова и противбродску крстарећу ракету коју су лансирали јеменски Хути .
Распоређивање морнарице у Црвеном мору ради заштите међународног брода од Хути побуњеника описано је као „најинтензивнија борба од Другог светског рата“.
Међутим, има и оних који верују да то баш и није било тако како каже Централна команда у свом сапштењу и да су F/A18 F оборили јеменски Хути. То је уједно и тврдња бившег аналитичара Пентагона и пензионисана пуковница америчког РВ Карен Квјатковски, која је коментарисала обарање америчког борбеног авиона.
„Знамо да су Хути прекаљени у рату, изузетно отпорни, интелигентни и мотивисани“, рекла је она и додала:
„Они имају много дронова и хиперсоничних пројектила, и водили су дуги рат из фундаменталних разлога, наиме да ослободе арапски свет од доминације Израела, НАТО-а и САД.
Јеменска група Ансар Алах (Хути) преузела је одговорност за обарање F/A18 америчке морнарице изнад Црвеног мора 22. децембра. Међутим, америчка централна команда је саопштила да је борбени авион оборен „пријатељском ватром“ .
Квајтковски сматра ово објашњење сумњивим из три разлога:
1. Пентагон обично избегава да призна инциденте пријатељске ватре јер су они срамотни. Брзо признање након судара сугерише да би истина могла бити још неугоднија.
2. Инцидент се умањује и потцењује у домаћим вестима, изузев преживљавања пилота.
3. Постоје потврђени докази о способности Хута да гађају бродове, беспилотне летелице и споро летеће летелице у Црвеном мору у последњих 15 месеци.
Како су Хути могли да оборе амерички ратни авион?
Квјатковска је приметила да је F/А-18 погођен убрзо након полетања, јер је добијао брзину и висину.
„Вероватно је да контрамере у Ф-18 нису биле применљиве тако брзо након полетања и на висини на којој су погођени“, сугерише она. „Безбедност при полетању је примарна одговорност борбене групе носача.Поред тога, ако је откривен ракетни напад Хутa, могуће је да су амерички одбрамбени системи покушавали да избегну пријатељску ватру. Овај алгоритам је могао да дозволи пројектилу или дрону да пронађе своју мету тако близу Харија Трумана, у пријатељској зони САД.
Зашто америчка морнарица умањује значај Хути ракетне претње?
Према Квјатковскоj, главни разлог за умањивање је тај што „америчка морнарица и ваздухопловство старе, преоптерећенi за врсте глобалних мисија које њихова политика захтева, и деморалисане и политиком ’рата’ и жалосно лошим војним руководством.
„Офанзивна позиција америчке морнарице — 12 борбених група на нуклеарни погон са пратећом пратњом подморница — постала је глобална мета и технолошки мека мета“ којом је „сложено за управљање, скупо за рад и тешко за одбрану“.
Према мишљењу бившег аналитичара Пентагона, неопходне промене наилазе на отпор актуелног војног и политичког врха.
“То је крај тог модела и времена за нови војни положај САД који одговара њеним стварним средствима и уставним циљевима. И, усуђујем се да кажем у ово доба године, залагање за мир”, закључиla је Квјатковски.
Иначе јеменски Хути су до сада имали поприлично успеха у обарању америчких дронова RQ/МQ-9 „Reaper” чак до сада седам летелица. Иначе пре тога на мети напада био је и саудијски F-15S и то 10.12.2021. за шта је кориштена ракета земља-ваздух “Fater -1 koja je заправо модификација совјетске ракете 3M9M4 зa ПВО ракетни систем 2K12 Kub. Авион Саудијског краљевског ваздухопловства нападнут је док је изводио патролу и дејства над Јеменом. Иако Хути тврде да је авион погођен, на снимку се могло видети да је авион наставио иако је био оштећен.
Други случај и опет Ф-15
Други случај који се везује за борбени авион F-15 везује се за март 2018. када је саудијски борбени авион Ф-15 погођен изнад северног Јемена, што су Хити потврдили и снимком. Авион међутим нису успели да оборе. Интересантно је да је авион погођен модификованом ракетом Р-27 (НАТО ознака АА-10 Аламо) коју користи ловац МИГ-29 који су били у саставу ваздухопловних снага Јемена. Према тврдњама познаваоца у питању је била Р-27Т1 са инфрацрвеним самонавођењем која је била монтирана на импровизованом лансеру који се налазио на теретном возилу.
Неко би упитао, а какве то везе има са нама. Па треба почети да су сличне модификације биле забележене у Војсци Републике Српске ВРС која је на модификовани лансер на возилу ПРАГА били постављени шински лансери за ракете Р-13/М којима су били наоружани ловци МиГ-21. Сличне импровизацији појавиле су се 1999 на возилу прага и на постољу троцевног топа М-55 систем познат као “праћка”.
Идеја је настала у пролеће ратне 1999. да се постојеће ИЦ ракете Р-60МК и Р-73 које су носили борбени авиони МИГ-21 и МИГ-29 интегришу у ПВО систем лансирањем за земље. Основни проблем био је конструисати и израдити лансирни систем који треба да обезбеди ракети почетне услове, које она има при лансирању са авиона. ПОчетним радом настали су лансери : РЛ-2 са ракетом Р-60МК и лнсером АПУ-60-4М на возилу Прага, затим ЛР-3 које је било монтирано на оклопном возилу БРДМ-2 са лансером АПУ-60-4М и РЛ-4 са ракетом Р-73 на возилу Прага са лансером АПУ-60-4М. Ракетама је додат и стартни ракетни мотор како би јој се повећала почетна брзина, која би била приближно слична оној коју ракета има приликом лансирања са авиона. Ракети Р-60МК на лансеру РЛ-2 додат је стартни мотор од противградне ракете па је систем добио ознаку РЛ-2М. Ракете Р-73Е на РЛ-4 додат је ракетни мотор ракете -земља ваздух С-24 и ситем је добио ознаку РЛ-4М. Ракете и стартни мотори су повезани помоћу склопова за механичко повезивање који је у себи имао уграђен блок електронике који је имао за циљ раздвајање стартног мотора на крају његовог рада и стартовање ракетног мотора основне ракете.