Француска стратегија предвиђа могући напад Русије на Европу: Молдавија и Балкан у фокусу нове доктрине. Предвиђа се напад и на неку од НАТО чланица.
Француска је представила нову националну стратегију у којој се најављује могућност руског напада на европски континент у наредне три до пет година, одмах по окончању рата у Украјини. Према документу, напад не мора бити усмерен само на источну Европу или балтичке земље, већ се као вероватне мете наводе и Молдавија и подручје Балкана.Русија жели нова освајања јер је то “Путинова воља”
Документ означава „реалност руске претње” као „историјску, без преседана” за интересе Француске и читаве Европе. Француско Министарство одбране упозорава да Русија води дугорочну конфронтацију против европског поретка. Она превазилази рат у Украјини и идеолошки се ослања на концепт „вечне Русије“ у борби против „декадентног Запада“. Доктрина обилује политичким флоскулама о “руској опасности”, а понашање Русије се поново персонификује у једној личности.
Поменути сукоб у Европи, Русија би координирала “са неким другим сукобом који би неко започео да у њега увуче САД”. Јасно је да француска елита овде мисли на Кину и могући сукоб са Тајваном, који је за САД далеко важнији. Тренутно. Француски властодршци на овај начин понављају тезе Марка Рута, секретара НАТО, који је објаснио како ће изгледати напад Кине на Тајван.
Одсуство Америке ће надокнадити Француска – нуклеарна сила
Француска, као једина чланица ЕУ са нуклеарним оружјем и снажном армијом, себе види у улози водећег носиоца европског стратешког поновног наоружања. Такође се упозорава на „већ јасну могућност“ да би Европљани могли бити присиљени да се носе са кризом или конфликтом. Нова стратегија истиче да исход украјинског сукоба представља кључ за европску безбедност. Управо због тога, војна и политичка подршка Кијеву није само питање солидарности, већ и националног и континенталног интереса. У документу се инсистира да „амбициозан одговор Европе“ укључује убрзано наоружавање и јачање сопствених одбрамбених капацитета, са Француском као мотором тог процеса. Зато се документ не треба посматрати само као политички памфлет, већ као и економско упуство које упућује на разлоге и начине милитаризације Европе. И треба га схватити врло озбиљно.
Стављање знака једнакости између ЕУ и НАТО
Упркос залагању за европску стратешку аутономију, стратегија признаје да је НАТО и даље једини актер који поседује структуру, кредибилитет и легитимитет да одговори на велики сукоб на континенту. С тим у вези, инсистира се на ближој сарадњи између ЕУ и НАТО-а, као и на стратешкој координацији међу „спремним“ европским државама. Француска елита тако дискретно признаје да је одувек и видела чланство у ЕУ као чланство у НАТО. Нарочито сада, када је неопходно гурнути континент у рат. Срећа по Париз што ће се пројектовани рат, по Французима, водити на истоку Европе и Балкану.