Kineska i ruska strateška avijacija izveli su patrolne letove u zoni Pacifika uz obale Japana, Južne Koreje i Tajvana što je izazvalo veliku uzbunu kod američkih saveznika.
Zajednički let izvela su dva kineska bombardera H-6 i dva ruska strateška bombardera Tupovljev Tu-95 koji su nad zapadnim delom Pacifika izveli zajednički let, a njima se pridružila i mešana pratnja koju su činili: dva kineska lovca J-16, jedan izviđački avion kineske avijacije Y-8, dok sa ruske strane pratnju su činili mornarički patrolni avion Tu-142 i dva borbena aviona SU-35S.
Kako je navedeno bombarderi su poleteli posebno sa ruskih i kineskih aerodroma, odvojeno od pratnje, a kasnije su se letelice u međunarodnom vazdušnom prostoru i nastavili zajednički let od Japanskog do Istočno kineskog mora,
Chinese Ministry of Defense publishes footage of joint patrols with the Russian Aerospace Forces in the Asia-Pacific region. pic.twitter.com/7IO0IEYF69
— Clash Report (@clashreport) December 15, 2023
Istog dana, šefovi odbrane Italije, Japana i Ujedinjenog Kraljevstva potpisali su u Tokiju sporazum o stvaranju formalne trilateralne organizacije koja će upravljati i razvijati “Global Combat Air Programme” – nova generacija stelt borbenog aviona koji će biti napravljen do 2035. godine
Rusija i Kina su poslednji put izvele zajednički let bombardera u junu 2023, dok je prethodni zajednički let izveden u novembru 2022. godine.
TU-95
Tupovljev TU-95 po NATO klasifikaciji Bear-medvede je ruski četvoromotorni turboproplerski strateški bombarder, liji prvi primerci poleteli su 1952. U operativnoj upotrebi od 1956 do danas bombarder je imao različite uloge. Trenutno se u ratu u Ukrajini koristi kao nosač krstarećih raketa za napad na stratešku i kritičnu infrastrukturu Ukrajine.
Strateški bombarder Kine H-6 (hongzha) predstavlja kopiju nekadašnjeg sovjetskog bombardera Tupovljhev TU-16. Proizvodnja ovog aviona seže u 1963 kada je kinesko predizeće Xian dobilo zadatak da preradi jedan od dva dopremljena sovjetska bombardera TU-16 u nosače nukelarnog naoružanja. Radilo se o tad supertajnom projektu pod oznakom 21-511. Konverzija ovog aviona završena je 1965. kada je taj avion bacio prvu kinesku nuklearnu avio bombu jačine 25 kt nad poligonom lap Nor.
Dimenzije: dužina 34,8 m, raspon krila 33 m, visina 10,36, masa praznoga 37.200 kg. Najveća poletna masa 79.000 kg. Mogućnost nošenja bojnog tovara 90.000 kg. Avion pokreću dva trubomlazna motora Xian Wp8 koji omogućavaju maksimalnu brzinu od 1050 km/h. Najveća brzina krstarenja 768 km/h. Maksimalni dolet 3.000 km, a maksimalni plafon leta 12.800 m. Posada broji 4 člana. Bombarder izvršava kako nukelarne, tako i konvencionalne zadatke.