Кинеска и руска стратешка авијација извели су патролне летове у зони Пацифика уз обале Јапана, Јужне Кореје и Тајвана што је изазвало велику узбуну код америчких савезника.
Заједнички лет извела су два кинеска бомбардера H-6 и два руска стратешка бомбардера Туповљев Tu-95 који су над западним делом Пацифика извели заједнички лет, а њима се придружила и мешана пратња коју су чинили: два кинеска ловца Ј-16, један извиђачки авион кинеске авијације Y-8, док са руске стране пратњу су чинили морнарички патролни авион Ту-142 и два борбена авиона СУ-35С.
Како је наведено бомбардери су полетели посебно са руских и кинеских аеродрома, одвојено од пратње, а касније су се летелице у међународном ваздушном простору и наставили заједнички лет од Јапанског до Источно кинеског мора,
Chinese Ministry of Defense publishes footage of joint patrols with the Russian Aerospace Forces in the Asia-Pacific region. pic.twitter.com/7IO0IEYF69
— Clash Report (@clashreport) December 15, 2023
Истог дана, шефови одбране Италије, Јапана и Уједињеног Краљевства потписали су у Токију споразум о стварању формалне трилатералне организације која ће управљати и развијати “Global Combat Air Programme” – нова генерација стелт борбеног авиона који ће бити направљен до 2035. године
Русија и Кина су последњи пут извеле заједнички лет бомбардера у јуну 2023, док је претходни заједнички лет изведен у новембру 2022. године.
Туповљев ТУ-95 по НАТО класификацији Беар-медведе је руски четворомоторни турбопроплерски стратешки бомбардер, лији први примерци полетели су 1952. У оперативној употреби од 1956 до данас бомбардер је имао различите улоге. Тренутно се у рату у Украјини користи као носач крстарећих ракета за напад на стратешку и критичну инфраструктуру Украјине.
Стратешки бомбардер Кине Х-6 (хонгзха) представља копију некадашњег совјетског бомбардера Туповљхев ТУ-16. Производња овог авиона сеже у 1963 када је кинеско предизеће Xиан добило задатак да преради један од два допремљена совјетска бомбардера ТУ-16 у носаче нукеларног наоружања. Радило се о тад супертајном пројекту под ознаком 21-511. Конверзија овог авиона завршена је 1965. када је тај авион бацио прву кинеску нуклеарну авио бомбу јачине 25 кт над полигоном лап Нор.
Димензије: дужина 34,8 м, распон крила 33 м, висина 10,36, маса празнога 37.200 кг. Највећа полетна маса 79.000 кг. Могућност ношења бојног товара 90.000 кг. Авион покрећу два трубомлазна мотора Xиан Wп8 који омогућавају максималну брзину од 1050 км/х. Највећа брзина крстарења 768 км/х. Максимални долет 3.000 км, а максимални плафон лета 12.800 м. Посада броји 4 члана. Бомбардер извршава како нукеларне, тако и конвенционалне задатке.