U nedostatku dovoljnog broja protivvazdušnih sistema da odbije nemilosrdne napade Rusije, Ukrajina gura svoje evropske saveznike da uspostave zonu zabrane letova na zapadu zemlje razmeštajući sisteme protivvazdušne odbrane u susednoj Poljskoj i Rumuniji, rekli su zvaničnici AFP.
Kijev bi želeo da stvori bezbedan prostor u zapadnoj Ukrajini gde industrija, energetska infrastruktura i civili mogu biti zaštićeni od masovnog razaranja izazvanog ruskim udarima poslednjih meseci.
„Ne razumem zašto NATO ne rasporedi sisteme Patriot duž granice sa Poljskom“, rekao je poslanik Aleksij Gončarenko, misleći na sisteme protivvazdušne odbrane američke proizvodnje.
„Na kraju krajeva, ruske rakete su već ušle u poljski i rumunski vazdušni prostor. To bi zaštitilo granice Poljske i Rumunije i stvorilo bezbednu zonu na zapadu i jugu Ukrajine“, dodao je on.
Taj zahtev je odrazilo nekoliko ukrajinskih civilnih i vojnih zvaničnika koji su razgovarali sa AFP u Kijevu tokom posete koju su prošle nedelje organizovali Francuski institut za međunarodne odnose (IFRI) i lokalni istraživački centar Nova Evropa.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba otvorio je debatu u maju, rekavši da “ne postoji nijedan pravni, bezbednosni ili moralni argument koji stoji na putu našim partnerima da obaraju ruske projektile iznad teritorije Ukrajine sa njihove teritorije”.
Predsednik Volodimir Zelenski proveo je mesece tražeći više protivvazdušne odbrane od svojih zapadnih partnera, ali sveže zalihe su samo curile.
Nedavne pobede Kijeva uključuju obećanje Rumunije o raketnom odbrambenom sistemu Patriot, a Sjedinjene Države su rekle da će dati prioritet prodaji protivvazdušnih projektila Ukrajini u narednih 16 meseci kako bi joj omogućile da popuni svoje zalihe.
Ali vreme ističe Ukrajini, u kojoj je poslednjih meseci uništena polovina njenih nacionalnih kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Svake nedelje ruske rakete i bespilotne letelice pogađaju energetsku mrežu, izazivajući svakodnevne nestanke struje koji pogađaju gotovo celokupno stanovništvo.
Kritična energetska situacija
Rusija se fokusirala na uništenje ukrajinskih energetskih distributivnih mreža tokom zime 2022-2023. godine, ali je nedavno uništavala postrojenja za proizvodnju energije, čija su popravka ili obnova potrebni godinama.
Moskva takođe cilja na energetske rezerve zemlje.
Evropski diplomatski izvor kaže da je ruska odlučnost bila podvučena kada je udarila u postrojenje za skladištenje gasa tri kilometra (skoro dve milje) pod zemljom na zapadu Ukrajine.
„U energetskom sektoru situacija je zaista teška“, rekao je visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik, želeći da ostane anoniman, dodajući da strahuje da će se situacija dalje pogoršavati kako se zima približava.
Zvaničnik je rekao da su “u toku” razgovori sa zapadnim saveznicima o zoni zabrane letova iznad zapadne Ukrajine koristeći sisteme Patriot u Poljskoj ili Rumuniji, “ali to nije jednostavna odluka”.
Zapadne zemlje su bile veoma oprezne u pogledu bilo kakvih poteza koji bi mogli dovesti do direktnih sukoba sa ruskim snagama i uvući ih u širi rat, što „čini ovaj proces sporim i tihim“, rekao je zvaničnik.
Ali o toj temi bi se moglo razgovarati na sledećem samitu NATO u Vašingtonu početkom jula, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Olga Stefanišina.
„Činimo sve što možemo da mobilišemo dovoljno elemenata protivvazdušne odbrane kako bismo mogli da nastavimo da budemo funkcionalni tokom celog rata“, rekla je ona za AFP.
Kijev, međutim, ne očekuje nikakav napredak ka pridruživanju NATO, s obzirom da su Vašington i Berlin i dalje oštro protiv zbog straha od daljeg antagoniziranja Rusije.„Šanse da dobijete poziv su bliske nuli“, rekao je ukrajinski diplomatski izvor.
Ali on je rekao da saveznici Ukrajine osećaju „osećaj krivice” zbog toga, što Kijevu ide na ruku.
To „vrši pritisak na naše saveznike“, rekao je, da donesu „druge snažne odluke kao alternative“.