Недавне информације о испоруци турских дронова-камиказа такозваним „Безбедносним снагама Косова“ отвориле су питање како ће Србија реаговати на нову фазу милитаризације јужне покрајине.
Док Приштина представља овај потез као „модернизацију одбране“, Београд га види као директно нарушавање равнотеже снага и угрожавање мира на Балкану.Дипломатски фронт: оштар протест и међународни притисак
Први корак који се очекује јесте оштра дипломатска реакција. Србија може упутити протестне ноте Турској, али и институцијама Европске уније, Уједињеним нацијама и НАТО-у, са захтевом да се ова испорука испита у контексту Резолуције 1244 Савета безбедности УН, којом је јасно дефинисано да је једина легитимна оружана сила на Косову и Метохији – КФОР.
Поред тога, Београд би могао иницирати сазивање хитне седнице Савета безбедности УН и тражити реакцију међународних партнера који су до сада подржавали војну неутралност простора под мандатом КФОР-а. У дипломатском смислу, ово би било и снажно средство притиска на Анкару, која у последње време води офанзивну политику продаје беспилотних система широм света.
Правни инструменти: позивање на међународно право
Други ниво одговора могао би бити правни. Србија има основ да пред међународним институцијама покрене поступке против илегалне испоруке оружја структурама које нису признате као држава-чланица УН.
Позивањем на Резолуцију 1244 и на обавезе које је НАТО преузео после Кумановског споразума, Београд би могао захтевати да се надзор над ваздушним простором Косова и Метохије пооштри, а употреба дронова ограничи искључиво на активности под контролом КФОР-а.
Војно-техничке мере: појачање противдрон заштите
Иако Србија нема интерес да улази у ескалацију, унутар система одбране већ постоје капацитети који могу дати одговор на појаву дронова-камиказа.
Реч је о комбинацији средстава електронског ратовања, ометача навигационих сигнала, као и савремених система кратког домета који могу дејствовати на нисколетеће циљеве.
Министарство одбране би могло убрзати развој домаћих система за противдрон заштиту, који су већ тестирани у оквиру војних вежби и на полигону „Пештер“.
Поред техничких мера, могуће су и показне војне вежбе у административној зони, као јасна порука да Србија пажљиво прати сваки покрет и има капацитет да заштити свој ваздушни простор.
Сарадња са КФОР-ом и међународним партнерима
Званични Београд може инсистирати да КФОР, као једина легитимна оружана структура на територији Косова и Метохије, појача надзор и извештавање о активностима које подразумевају употребу дронова.
То би уједно био и тест односа НАТО-а према својим обавезама из 1999. године.
Уколико би се показало да КФОР није у стању да контролише ваздушни простор, Србија би могла захтевати ревизију овлашћења и додатне безбедносне гаранције за српску заједницу.
Подршка Србима на Косову
Паралелно са политичким и безбедносним мерама, Србија ће вероватно појачати подршку локалним српским заједницама – кроз бољу координацију, информисање и цивилну заштиту.
Увођење система за рано упозоравање и анти-дрон заштиту у околини српских насеља могло би бити од кључног значаја за очување безбедности цивила.
Пажљив баланс између реакције и ескалације
Србија се налази у осетљивој позицији – сваки преко-мерни одговор могао би бити искоришћен као изговор за нове притиске или за етикетирање као дестабилизатор региона.
Зато ће највероватније преовладати стратегија „контролисаног одговора“: комбинација дипломатског притиска, правних мера и тихог војно-техничког јачања.
Најважније питање, међутим, остаје исто – да ли међународна заједница има снаге да заустави процес милитаризације тзв. Косова пре него што дронови-камиказе постану инструмент нове кризе на Балкану.