Од напада Хамаса на југ Израела прошло је 14 дана. Бомбе скоро свакодневно падају на Газу, све је више мртвих, а немирно је и на граници са Либаном. Док свет очекује шта ће се даље дести да ли ће пламен рата захватити читав Блиски исток укратко ћемо се подсетити како је једна политичка криза умало Израел довела до слома горег него оног 1973. пре тачно 50 година.
О томе свој приказ дао је Бошко Јовановић, магостар међународних односа који је описао како је и зашто дошло до кризе у израелском друштву које је остало подељено, што је израелско окружење и искористило.
Израел је настао под утицајем Британаца, грофа Балфура и његове декларације 1917. године. Израел настаје 1948. године, када почиње рат са Арапима у коме побеђује захваљујући помоћи Стаљина и Тита.
Стаљин је био убеђен да ће Израел да буде савезник Совјетског Савеза и због тога је кренуо да их помаже, а ту је политику следио и Тито јер не би било лоше да победе Јевреји, јер могли би да имамо користи, па је преко нас, преко ФНРЈ, односно СФРЈ ишла војнотехничка помоћ за Израле, захваљујући којој је Израел остварио победу 1948.
Израел се формирао на социјалистичким и комунистичким идејама, за шта су заслужни Руски Јевреји. Кажем Руски Јевреји јер када причамо о Руској Империји тад није било Белорусије, а Руски Јевреји се и дан данас држе Руске културе. Зашто то причам ? Јер је то битно за разумевање ситуације у Израелу.
Да се вратим на сам Израел, који одмах (након 1948.) добија помоћ од Америчких Јевреја и формира се Универзитет у Јерусалиму. Године 1967. године се дешава “шестодневни рат“ где Израел заузима Источни Јерусалим, Западну обалу и Газу, што наравно доводи до велике фрустрираности Арапа и они се одмах уз помоћ Совјетског Савеза припремају за реванш, а то се дешава 1973. године, када се покреће Јом Кипурски рат где је Израел уз велику помоћ Америке успео да се одбрани али је морао да се повуче са Синаја, а задржао је тешком муком Голанску висораван.
Године 1979. године долази до потписивања мировног споразума између Египта и Израела. Међутим Палестинци су незадовољни, па зато долази до сукоба у Либану где Израел шаље трупе под командом Ариона Шарона. Онда се свашта догађа, па организација за људска права оптужује Израел за ратне злочине, па ту ускаче Сирија као помоћ Палестинцима и Либану као држави, и ту долази до сукоба између маронита – либанских католика који држе страну Израела, Сунита, Шиита и мислим да су четвти Друзи. Израел ту прави „тампон зону“ све до 2006. године кад Хезболах илити „Божија партија“ шиитска организација успева да нанесе пораз Израелу и Израел бива принуђен да се повуче из Либана. Тај пораз из 2006.године је поприлично уздрмао структуру Израелске државе зато што је то био њихов први велики пораз.
До пораза је дошло из више разлога, а један је недовољна обученост тенковских посада јер тенковске посаде нису баш биле увежбане јер су се бавиле и војнополицијским пословима, затим, није било маневара да би се постигла кохезија, уиграност трупа, и напросто Хезболах није одустајао и користио је иранске противтенсковске пројектиле „Хашим 22“ и све то је доста уздрмало Израел.
За време Совјетског Савеза гомила Руских Јевреја долази у Израел али они уопште не прихватају ту културу, значи Руски Јевреји имају своје новине у Израелу, свој радио и телевизију, има их око милион и јако добро су организовани. Рецимо, многи Јевреји који нису били за овај рат дођу у Израел, интегришу се у Руску заједницу у Израелу без икаквих проблема.
Зашто сам раније рекао да је Израел формиран на социјалистичким принципима ?
Левичарске партије у Израелу су формирале кибуце, где постоји колективна имовина. Уосталом, Израел је традиционално левичарска држева јер су Ашкенази, односно Руски Јевреји, а ту мислим на све Европске Јевреје а они су већина, а Ладино (Сефарди) Јевреји они су из јужне Европе и северне Африке, они су били мањина и пошто су били мањина били су приморани да буду још ближе једни с другима и то је довело до тога да они показују већу излазност на изборима. Једина партија деснице је десничарски Ликуд који су водили углавном пензионисани израелски генерали. Када је убијен Ицак Рабин, Израел пробао да мировним преговорима успе са Палестинцима, тад су на власти били левичари, па је Амир убеђени религиозни десничар, једноставно убио Јицака Рабина да би спречио мировне преговоре са Палестинцима. Онда, 1996.године се појављује Бењамин Нетањаху са 46 година живота а и сад је на власти са 72.Он се гнуша опозиције и труди се да што краће буде у опозицији; то му уопште не прија,тако да кажем. Он је водио протрамповску политику, имао је велики утицај преко Трампа у Америци. Друго, од кад је на власти постоје разне афере везане за њега. Медији су на пример писали да је његов син рекао сину неког милијардера:
“Ти да ћутиш, мој отац је направио твог оца милијардером. Гомила корупционашких афера се истражује, то је дошло до Врховног суда, па је онда Нетењаху са својим религиозним коалиционим партнерима смислио шта да уради. Смислио је да се донесе закон по коме би Влада могла да спречи сваку одлуку Врховног суда, што је изазвало огромне рееакције у Израелу, али он од тога не одустаје.
Сад ћу да се вратим на религиозне партије.
Они што иду у религиозне школе и изучавају религиозне књиге не морају да иду у војску, не морају да плаћају порез, тога су ослобођени и Хасиди (Јеврејска секта из Украјине), и то доводи до великог незадовољства у земљи; па се онда дешава да су војни резервисти, сад по први пут у историји Израела одбили да иду на војне вежбе како копнене војске тако и ратног ваздухопловства. Демонстрације у Израелу трају и трају месецима.
Напросто постоји велики број људи који се противе политици религиозних партије, а религиозне партије имају можда свега 5 одсто гласова али су кључне јер дају Ликуду већину у парламенту, и тако он има 20 посланика и са тих 5 одсто могу да натерају све остале да донесу било какав закон.
Зато и Нетањаху врши расељавање Палестинаца са Палестинских територија, врши насиље, а кад се дрма његова столица радикални Палестинци су спремни да му помогну.
Ако се сетимо оног масовног ракетног напада на Израел, раније па то је то баш било кад је Нетењаху имао проблема (са законом)и због тих напада се заборавило на њега. Он је кратко био у опозицији.
Израел је у року од две године имао пет или шест избора и њему то одговара јер док се не склопи већина он је премијер и он ће да изгура да може сваку одлуку Врховног суда, сваки процес да заустави, јер онда нема ни истрага о његовој корупцији. Тако да се у Израелу таласа и Израел има напросто великих друштвених проблема јер уместо да направи демократску, јединствену државу, напросто јединствену јер су нерелигиозни људи су у Израелу жешће дискриминисани јер они морају да иду у војску, мора да плаћају порез, морају свашта да раде што ученици религиозних школа и ови што припадају ултрарелигиозним организацијама, не морају, а онда то доводи до раслојавања друштва; а друштво не сме да буде раслојено ако сте окружени, а Израел се налази са свих страна окружен Арапима.