Od napada Hamasa na jug Izraela prošlo je 14 dana. Bombe skoro svakodnevno padaju na Gazu, sve je više mrtvih, a nemirno je i na granici sa Libanom. Dok svet očekuje šta će se dalje desti da li će plamen rata zahvatiti čitav Bliski istok ukratko ćemo se podsetiti kako je jedna politička kriza umalo Izrael dovela do sloma goreg nego onog 1973. pre tačno 50 godina.
O tome svoj prikaz dao je Boško Jovanović, magostar međunarodnih odnosa koji je opisao kako je i zašto došlo do krize u izraelskom društvu koje je ostalo podeljeno, što je izraelsko okruženje i iskoristilo.
Izrael je nastao pod uticajem Britanaca, grofa Balfura i njegove deklaracije 1917. godine. Izrael nastaje 1948. godine, kada počinje rat sa Arapima u kome pobeđuje zahvaljujući pomoći Staljina i Tita.
Staljin je bio ubeđen da će Izrael da bude saveznik Sovjetskog Saveza i zbog toga je krenuo da ih pomaže, a tu je politiku sledio i Tito jer ne bi bilo loše da pobede Jevreji, jer mogli bi da imamo koristi, pa je preko nas, preko FNRJ, odnosno SFRJ išla vojnotehnička pomoć za Izrale, zahvaljujući kojoj je Izrael ostvario pobedu 1948.
Izrael se formirao na socijalističkim i komunističkim idejama, za šta su zaslužni Ruski Jevreji. Kažem Ruski Jevreji jer kada pričamo o Ruskoj Imperiji tad nije bilo Belorusije, a Ruski Jevreji se i dan danas drže Ruske kulture. Zašto to pričam ? Jer je to bitno za razumevanje situacije u Izraelu.
Da se vratim na sam Izrael, koji odmah (nakon 1948.) dobija pomoć od Američkih Jevreja i formira se Univerzitet u Jerusalimu. Godine 1967. godine se dešava “šestodnevni rat“ gde Izrael zauzima Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu, što naravno dovodi do velike frustriranosti Arapa i oni se odmah uz pomoć Sovjetskog Saveza pripremaju za revanš, a to se dešava 1973. godine, kada se pokreće Jom Kipurski rat gde je Izrael uz veliku pomoć Amerike uspeo da se odbrani ali je morao da se povuče sa Sinaja, a zadržao je teškom mukom Golansku visoravan.
Godine 1979. godine dolazi do potpisivanja mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela. Međutim Palestinci su nezadovoljni, pa zato dolazi do sukoba u Libanu gde Izrael šalje trupe pod komandom Ariona Šarona. Onda se svašta događa, pa organizacija za ljudska prava optužuje Izrael za ratne zločine, pa tu uskače Sirija kao pomoć Palestincima i Libanu kao državi, i tu dolazi do sukoba između maronita – libanskih katolika koji drže stranu Izraela, Sunita, Šiita i mislim da su četvti Druzi. Izrael tu pravi „tampon zonu“ sve do 2006. godine kad Hezbolah iliti „Božija partija“ šiitska organizacija uspeva da nanese poraz Izraelu i Izrael biva prinuđen da se povuče iz Libana. Taj poraz iz 2006.godine je poprilično uzdrmao strukturu Izraelske države zato što je to bio njihov prvi veliki poraz.
Do poraza je došlo iz više razloga, a jedan je nedovoljna obučenost tenkovskih posada jer tenkovske posade nisu baš bile uvežbane jer su se bavile i vojnopolicijskim poslovima, zatim, nije bilo manevara da bi se postigla kohezija, uigranost trupa, i naprosto Hezbolah nije odustajao i koristio je iranske protivtenskovske projektile „Hašim 22“ i sve to je dosta uzdrmalo Izrael.
Za vreme Sovjetskog Saveza gomila Ruskih Jevreja dolazi u Izrael ali oni uopšte ne prihvataju tu kulturu, znači Ruski Jevreji imaju svoje novine u Izraelu, svoj radio i televiziju, ima ih oko milion i jako dobro su organizovani. Recimo, mnogi Jevreji koji nisu bili za ovaj rat dođu u Izrael, integrišu se u Rusku zajednicu u Izraelu bez ikakvih problema.
Zašto sam ranije rekao da je Izrael formiran na socijalističkim principima ?
Levičarske partije u Izraelu su formirale kibuce, gde postoji kolektivna imovina. Uostalom, Izrael je tradicionalno levičarska drževa jer su Aškenazi, odnosno Ruski Jevreji, a tu mislim na sve Evropske Jevreje a oni su većina, a Ladino (Sefardi) Jevreji oni su iz južne Evrope i severne Afrike, oni su bili manjina i pošto su bili manjina bili su primorani da budu još bliže jedni s drugima i to je dovelo do toga da oni pokazuju veću izlaznost na izborima. Jedina partija desnice je desničarski Likud koji su vodili uglavnom penzionisani izraelski generali. Kada je ubijen Icak Rabin, Izrael probao da mirovnim pregovorima uspe sa Palestincima, tad su na vlasti bili levičari, pa je Amir ubeđeni religiozni desničar, jednostavno ubio Jicaka Rabina da bi sprečio mirovne pregovore sa Palestincima. Onda, 1996.godine se pojavljuje Benjamin Netanjahu sa 46 godina života a i sad je na vlasti sa 72.
On se gnuša opozicije i trudi se da što kraće bude u opoziciji; to mu uopšte ne prija,tako da kažem. On je vodio protrampovsku politiku, imao je veliki uticaj preko Trampa u Americi. Drugo, od kad je na vlasti postoje razne afere vezane za njega. Mediji su na primer pisali da je njegov sin rekao sinu nekog milijardera:
“Ti da ćutiš, moj otac je napravio tvog oca milijarderom. Gomila korupcionaških afera se istražuje, to je došlo do Vrhovnog suda, pa je onda Netenjahu sa svojim religioznim koalicionim partnerima smislio šta da uradi. Smislio je da se donese zakon po kome bi Vlada mogla da spreči svaku odluku Vrhovnog suda, što je izazvalo ogromne reeakcije u Izraelu, ali on od toga ne odustaje.
Sad ću da se vratim na religiozne partije.
Oni što idu u religiozne škole i izučavaju religiozne knjige ne moraju da idu u vojsku, ne moraju da plaćaju porez, toga su oslobođeni i Hasidi (Jevrejska sekta iz Ukrajine), i to dovodi do velikog nezadovoljstva u zemlji; pa se onda dešava da su vojni rezervisti, sad po prvi put u istoriji Izraela odbili da idu na vojne vežbe kako kopnene vojske tako i ratnog vazduhoplovstva. Demonstracije u Izraelu traju i traju mesecima.
Naprosto postoji veliki broj ljudi koji se protive politici religioznih partije, a religiozne partije imaju možda svega 5 odsto glasova ali su ključne jer daju Likudu većinu u parlamentu, i tako on ima 20 poslanika i sa tih 5 odsto mogu da nateraju sve ostale da donesu bilo kakav zakon.
Zato i Netanjahu vrši raseljavanje Palestinaca sa Palestinskih teritorija, vrši nasilje, a kad se drma njegova stolica radikalni Palestinci su spremni da mu pomognu.
Izrael je u roku od dve godine imao pet ili šest izbora i njemu to odgovara jer dok se ne sklopi većina on je premijer i on će da izgura da može svaku odluku Vrhovnog suda, svaki proces da zaustavi, jer onda nema ni istraga o njegovoj korupciji. Tako da se u Izraelu talasa i Izrael ima naprosto velikih društvenih problema jer umesto da napravi demokratsku, jedinstvenu državu, naprosto jedinstvenu jer su nereligiozni ljudi su u Izraelu žešće diskriminisani jer oni moraju da idu u vojsku, mora da plaćaju porez, moraju svašta da rade što učenici religioznih škola i ovi što pripadaju ultrareligioznim organizacijama, ne moraju, a onda to dovodi do raslojavanja društva; a društvo ne sme da bude raslojeno ako ste okruženi, a Izrael se nalazi sa svih strana okružen Arapima.