ИЗРАЕЛСКИ ОКЛОП ЗА НАПАД НА ЛИБАН: Оклопно механизовани ешалон за рат против Хезболаха се прикупља! На граници као у Кошници

Једина разлика између инвазије 1982 и оне 2006 па и припреме нове је у томе што уместо тенкова М-48, М-60 и Меркава Мк1 и Мк2 имамо сада само Меракве у верзијама Мк4 Баз и Мк4М

Све већи број колона оклопних возила помера се на север Израела према граници са Либаном. Све већи број тенкова Меркава и оклопних возила М 113А1 је све више . Голан се полако пуни техником да све подсећа као на почетак операције “Мир за Галилеју” Први либански рат 1982. године.

Једина разлика између инвазије 1982 и оне 2006 па и припреме нове је у томе што уместо тенкова М-48, М-60 и Меркава Мк1 и Мк2 имамо сада само Меракве у верзијама Мк4 Баз и Мк4М. Један од најдуговечнијих ветерана који ће кренути пут Либана је и оклопни траспортер М 113 који је кориштен у Либану од 1982-2000, затим 2006 и сада поново 2024. М113 дуго времена је поново освануо на Голану.

Иначе од 7. октобра Израел је деконзервирао и из стратешке резерве повукао све оклопне транспортере и тенкове. Тако је у Гази виђена и верзија Мк 3.

М 109 Дохер

Међу првима пут границе Либана кренуле су самоходне хаубице М-109 Дохер. Израел их има у оперативној употреби samo 290 од укупно 429 колико их је било 2008. године у оперативној употреби. Ове хаубице су употребљене биле у Првом либанском рату. Кориштене су биле као средство за подршку оклопних и механизованих снага . У Либану израелска артиљерија почела је примену директне ватре посебно у бици за Бејрут, са којим су гађане зграде, бункери и тачке отпора уместо да се користе тенковске гранате ХЕСХ којима су гађане зграде и куће. Тенковима велика препрека била је елевација која је у борбама у насељима кључна. Један од кључних проблема је снабдевање са аритљеријским гранатама јер су либанске милиције често правили заседе израелским линијама снабдевања артиљеријским гранатама. Због тога Израелци су дошли на идеју да сваки тенк иза себе вуче полуприколицу “Артраил” у коме се превозило додатних 44 артиљеријске гранате.

Тенк Меркава Мк4/Мк4Баз/Мк4М

Овај тенк који представља израелски понос имао је управо у Либану 1982 борбену премијеру. Обележио је сукоб све до 2000 године, а онда пакао Другог либанског рата 2006 у Вади Салукију после 35 година скинуо је са то тенка ореол и мит о неуништивости када је у једном дану ИДФ остао без 55 тенкова. Послератном анализом уочено је да је главни кривац лоша тактика и недовољна обученост тенковских посада који уместо на полигону проводили су време у бесконачним патролама око Газе и на граници са Либаном.

Тог 7. октобра 2023. кад су Хамасовци провалили жичану ограду на граници опет је уочено да нико никаве поуке из Газе није извукао. Опет смо видели тенкове који горе које погађа “Јасин” Хамасова верзија популарног РПГ-овца. Муке тенковских посада меркава су биле велике, посебно што су Хамасовци пронашли тактику да изађу на крај са системом активне заштите Трофи.

Колоне Мераква сада после скоро 18 година поново су кренуле на Либан. Ако дође до упада он ће бити у два смера један директни и други бочни са Голанске висоравни с тим да ће Израелци морати да штите и свој бок од удара Пасдарана из правца Сирије Кунтерије.

Овај пут Израелцима велики проблем биће и борци Хезболаха који су се прекалили у Сирији од 2013 до 2018 године који су научили урбану борбу, све лоше особине тенкова, и уткали знање из сукоба и победе 2006 године. Оно што је најгоре јесте да ће Израел морати да повећа број ангажованих војника на пола милиона, са резервистима та цифра би се могла повећати на 700.000. Број ангажованих тенкова био би сигурно више од 500. Ти тенкови суочиће се са уским вијугавим путевима, кланцима, мањим брдима који имају идеалну позицију. СУВ и приказивач ситуације на терену постају набитнији извор информација и међусобног обавештавања. Оно што је виљиво на снимцима са Голана и границе са Либаном је и антидроновска заштита која ће израелским тенкистима бити преко потребна с обзирома да хезболах располаже палетом дронова камиказа својих и иранског порекла

М113А1 Зелда

Осим 1973 ови оклопни транспортери су прави ветерани по употреби кориштени су били и у Првом и Другом либанском рату, скоро у свим интервенцијама у Гази у чак три Интифаде, на Западној обали.

У израелској верзији ради се о оклопним транспортерима М113А1 који су за време Прво либанског рата средином 1980 тих добили били реактивни оклоп “Тога”. Израелско име за ове гусеничаре било је “Зелда”.

Ови оклопни транспортери осим у класичној верзији са тешким митраљезом бровин калибра 12,7 мм били су напружани и гетлинговим топом Вулкан, противоклопним ракетам ТOW. На основу искуства примене из Газе пут Либана су кренули и роботизовани оклопни транспортери М 113. Неки од ових роботизованих оклопних транспортера опремљени су даљински управљивим миртаљезима калибра 12,7 мм или топовима калибра 30 мм, али и противоклопним наоружањем. Са њима се управља даљинским путем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *