Израелска инвазија на Либан је почела – а постоје извештаји о тешким борбама између јединица Израелских одбрамбених снага и Хезболаха на југу Либана, праћених ваздушним нападима и гранатирањем положаја Хезболаха.
Последњих годину дана многи су страховали да ће се рат између Израела и Хамаса прелити на суседне земље и увући Блиски исток у разорни сукоб. Сада је Израел покренуо оно што назива „ограниченом копненом операцијом“ за коју тврди да је осмишљена да очисти Хезболах из јужног Либана.
Средином септембра, Израел је објавио да своју одбрамбену политику помера ка својој северној граници, где је 70.000 људи расељено током прошле године због ракета које је испалио Хезболах. Министар одбране Јоав Галан рекао је да су се њени ратни циљеви променили и укључили да се осигура да се ови цивили могу безбедно вратити у своје домове.
Након двонедељних ракетних удара на Либан, Израел тврди да је елиминисао већи део руководства Хезболаха, као и да је уништио велики део његове војне инфраструктуре. Ова следећа фаза сукоба представљаће интензивније изазове за све укључене и представља велике ризике за регион и шире.
Али је можда изгубљено у дебатама о томе да ли Израел може да победи Хезболах (и Хамас у Гази), како ће Иран (Хезболах и главни подржавалац Хамаса) одговорити и ко ће на крају победити, могућност да би Либан могао да пропадне као држава ако овај рат ескалира. И то не служи ничијим интересима.
Либан је рањива земља која је током протекле деценије била погођена разорним економским и политичким кризама, корупцијом, кршењем људских права и сломом поверења између владе и друштва. Њена економија је крхка, никада се није опоравила од глобалне финансијске кризе 2008-2009. Пандемија COVID-19 погодила је либанску привреду када се још увек колебала од колапса свог финансијског система 2019. године и неиспуњења неподношљиво високог нивоа дуга 2020. године.
Глобална инфлација и притисци трошкова живота додатно су поткопали способност обичних Либанаца да издржавају себе и своје породице. Земља је изгубила значајан капитал последњих година и врло мали број страних инвеститора има храбрости да ризикује свој новац тамо. Приходи по глави становника су значајно опали и остају веома ниски на око 3.300 америчких долара (2.460 ГБП) – што је озбиљан пад у односу на око 9.000 долара у 2018. години.
Економија Либана је ушла у рецесију од кризе 2019. године, при чему је бруто домаћи производ пао са 59 милијарди америчких долара у 2018. године, на само 22 милијарде долара данас. Заједно са депресијацијом либанске фунте од 95% и инфлацијом која је достигла 200%, скоро половина становништва је сада испод границе сиромаштва.
Дошло је до проблема у одлагању отпада и снабдевању електричном енергијом (либанска државна електроенергетска компанија се бори да испоручи чак два сата струје дневно). Девизне резерве су изузетно ниске, а Либан има трговински дефицит који се креће око 9 милијарди долара годишње. Ово је додатно оптеретило способност обичних Либанаца да приступе добрима и услугама које су им потребне за преживљавање (а камоли за напредовање).
Рат у перспективи
Чак и кратки ратови обично имају разорне економске ефекте који трају дуго након завршетка борби. Ако нам историја ишта каже о тренутном сукобу, можемо очекивати продужену и интензивну борбу између Израела и Хезболаха. Овај рат би врло лако могао да уништи либанску економију, доводећи целу земљу до тачке колапса.Не би било први пут да се ово десило. Постоје паралеле са турбулентним раним седамдесетим годинама прошлог века и избијањем грађанског рата у Либану 1975-1990. Прилив приближно 1,5 милиона сиријских избеглица од почетка грађанског рата тамо 2011. године, извршио је неподношљиве притиске на снабдевање робом и услугама у Либану. Потражња за здравством, образовањем, комуналним услугама и становањем далеко је премашила понуду.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלМеђународна заједница је помогла Либану да угости сиријске избеглице низом иницијатива, укључујући споразум EU-Lebanon Compact из 2016. године, план и финансијску помоћ у износу од неколико милијарди долара. Ипак, пружена финансијска и материјална подршка је недовољна. Либан шкрипи и напиње се под притисцима, јер има највећи однос избеглица у односу на број грађана у свету.
Пропала држава?
Ако економска превирања и тешкоће нису били довољно лоши, либански политички пејзаж остаје међу најразломљенијима и најспорнијим у региону. На много начина, Либан није имао потпуно функционалан сет државних институција током већег дела последњих пет година. Интензивна политичка ривалства и поделе између политичких партија довели су до тога да влада не може у потпуности да функционише.
А сада сукоб између Израела и Хезболаха значи да се милиони обичних људи суочавају са озбиљним претњама по своје животе и средства за живот са мало што влада може да учини да им помогне.
© Shutterstock / mohammad kassirДо милион цивила у Либану је расељено, а много инфраструктуре и имовине је уништено широм земље. И то је било пре него што је почела копнена инвазија Израела.
Али нема сумње да је један на путу. Израел намерава да трајно промени равнотежу снага тако што ће осигурати да Хезболах више не представља одрживу војну претњу.
Постоје јасне паралеле са израелском инвазијом на Либан 2006. године (рат од 34 дана) и много широм инвазијом 1982. Конфликт из 2006. године разорио је инфраструктуру Либана, док је инвазија 1982. трајала до 2000. године, што је довело до огромног разарања, потешкоћа, несигурности и нестабилности.
Садашњи сукоб би могао да дестабилизује Либан до те мере да чак постоји потенцијал за други грађански рат. Ово не би служило ничијим интересима. Нестабилан, разорен и пропали Либан имаће само негативне последице за све на Блиском истоку, укључујући Израел.
Ако се дозволи да се настави хобсовска логика да јаки раде шта хоће, а слаби пате јер морају, уследиће само колапс и пропаст у Либану, на Блиском истоку и шире. Императив је да разум преовлада неразум и да рат између Израела, Хамаса и Хезболаха престане.
У противном……