Izraelska invazija na Liban je počela – a postoje izveštaji o teškim borbama između jedinica Izraelskih odbrambenih snaga i Hezbolaha na jugu Libana, praćenih vazdušnim napadima i granatiranjem položaja Hezbolaha.
Poslednjih godinu dana mnogi su strahovali da će se rat između Izraela i Hamasa preliti na susedne zemlje i uvući Bliski istok u razorni sukob. Sada je Izrael pokrenuo ono što naziva „ograničenom kopnenom operacijom“ za koju tvrdi da je osmišljena da očisti Hezbolah iz južnog Libana.
Sredinom septembra, Izrael je objavio da svoju odbrambenu politiku pomera ka svojoj severnoj granici, gde je 70.000 ljudi raseljeno tokom prošle godine zbog raketa koje je ispalio Hezbolah. Ministar odbrane Joav Galan rekao je da su se njeni ratni ciljevi promenili i uključili da se osigura da se ovi civili mogu bezbedno vratiti u svoje domove.
Nakon dvonedeljnih raketnih udara na Liban, Izrael tvrdi da je eliminisao veći deo rukovodstva Hezbolaha, kao i da je uništio veliki deo njegove vojne infrastrukture. Ova sledeća faza sukoba predstavljaće intenzivnije izazove za sve uključene i predstavlja velike rizike za region i šire.
Ali je možda izgubljeno u debatama o tome da li Izrael može da pobedi Hezbolah (i Hamas u Gazi), kako će Iran (Hezbolah i glavni podržavalac Hamasa) odgovoriti i ko će na kraju pobediti, mogućnost da bi Liban mogao da propadne kao država ako ovaj rat eskalira. I to ne služi ničijim interesima.
Liban je ranjiva zemlja koja je tokom protekle decenije bila pogođena razornim ekonomskim i političkim krizama, korupcijom, kršenjem ljudskih prava i slomom poverenja između vlade i društva. Njena ekonomija je krhka, nikada se nije oporavila od globalne finansijske krize 2008-2009. Pandemija COVID-19 pogodila je libansku privredu kada se još uvek kolebala od kolapsa svog finansijskog sistema 2019. godine i neispunjenja nepodnošljivo visokog nivoa duga 2020. godine.
Globalna inflacija i pritisci troškova života dodatno su potkopali sposobnost običnih Libanaca da izdržavaju sebe i svoje porodice. Zemlja je izgubila značajan kapital poslednjih godina i vrlo mali broj stranih investitora ima hrabrosti da rizikuje svoj novac tamo. Prihodi po glavi stanovnika su značajno opali i ostaju veoma niski na oko 3.300 američkih dolara (2.460 GBP) – što je ozbiljan pad u odnosu na oko 9.000 dolara u 2018. godini.
Ekonomija Libana je ušla u recesiju od krize 2019. godine, pri čemu je bruto domaći proizvod pao sa 59 milijardi američkih dolara u 2018. godine, na samo 22 milijarde dolara danas. Zajedno sa depresijacijom libanske funte od 95% i inflacijom koja je dostigla 200%, skoro polovina stanovništva je sada ispod granice siromaštva.
Došlo je do problema u odlaganju otpada i snabdevanju električnom energijom (libanska državna elektroenergetska kompanija se bori da isporuči čak dva sata struje dnevno). Devizne rezerve su izuzetno niske, a Liban ima trgovinski deficit koji se kreće oko 9 milijardi dolara godišnje. Ovo je dodatno opteretilo sposobnost običnih Libanaca da pristupe dobrima i uslugama koje su im potrebne za preživljavanje (a kamoli za napredovanje).
Rat u perspektivi
Čak i kratki ratovi obično imaju razorne ekonomske efekte koji traju dugo nakon završetka borbi. Ako nam istorija išta kaže o trenutnom sukobu, možemo očekivati produženu i intenzivnu borbu između Izraela i Hezbolaha. Ovaj rat bi vrlo lako mogao da uništi libansku ekonomiju, dovodeći celu zemlju do tačke kolapsa.
Ne bi bilo prvi put da se ovo desilo. Postoje paralele sa turbulentnim ranim sedamdesetim godinama prošlog veka i izbijanjem građanskog rata u Libanu 1975-1990. Priliv približno 1,5 miliona sirijskih izbeglica od početka građanskog rata tamo 2011. godine, izvršio je nepodnošljive pritiske na snabdevanje robom i uslugama u Libanu. Potražnja za zdravstvom, obrazovanjem, komunalnim uslugama i stanovanjem daleko je premašila ponudu.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלMeđunarodna zajednica je pomogla Libanu da ugosti sirijske izbeglice nizom inicijativa, uključujući sporazum EU-Lebanon Compact iz 2016. godine, plan i finansijsku pomoć u iznosu od nekoliko milijardi dolara. Ipak, pružena finansijska i materijalna podrška je nedovoljna. Liban škripi i napinje se pod pritiscima, jer ima najveći odnos izbeglica u odnosu na broj građana u svetu.
Propala država?
Ako ekonomska previranja i teškoće nisu bili dovoljno loši, libanski politički pejzaž ostaje među najrazlomljenijima i najspornijim u regionu. Na mnogo načina, Liban nije imao potpuno funkcionalan set državnih institucija tokom većeg dela poslednjih pet godina. Intenzivna politička rivalstva i podele između političkih partija doveli su do toga da vlada ne može u potpunosti da funkcioniše.
A sada sukob između Izraela i Hezbolaha znači da se milioni običnih ljudi suočavaju sa ozbiljnim pretnjama po svoje živote i sredstva za život sa malo što vlada može da učini da im pomogne.
© Shutterstock / mohammad kassirDo milion civila u Libanu je raseljeno, a mnogo infrastrukture i imovine je uništeno širom zemlje. I to je bilo pre nego što je počela kopnena invazija Izraela.
Ali nema sumnje da je jedan na putu. Izrael namerava da trajno promeni ravnotežu snaga tako što će osigurati da Hezbolah više ne predstavlja održivu vojnu pretnju.
Sadašnji sukob bi mogao da destabilizuje Liban do te mere da čak postoji potencijal za drugi građanski rat. Ovo ne bi služilo ničijim interesima. Nestabilan, razoren i propali Liban imaće samo negativne posledice za sve na Bliskom istoku, uključujući Izrael.
Ako se dozvoli da se nastavi hobsovska logika da jaki rade šta hoće, a slabi pate jer moraju, uslediće samo kolaps i propast u Libanu, na Bliskom istoku i šire. Imperativ je da razum preovlada nerazum i da rat između Izraela, Hamasa i Hezbolaha prestane.
U protivnom……